Moskva se pita! Dobar, loš i zao, tri scenarija za završetak rata u Ukrajini! Za Kijev je samo jedan relativno dobar!

Posle skoro tri godine teških borbi, ruski rat protiv Ukrajine pokazuje znake ubrzanja ka onome što bi moglo da bude njegov konačni čin. Tokom leta i jeseni 2024. godine, situacija na bojnom polju se značajno pogoršala za Kijev pošto je Rusija počela da osvaja teritoriju bržim tempom.

Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD testira sposobnost Ukrajine da obuzda napredovanje Rusije. Istovremeno, budući predsednik SAD tvrdi da može brzo da okonča rat posle svoje inauguracije 20. januara.

Pošto je Zapad uspeo da podrži Ukrajinu tek toliko da preživi, ali ne i da pobedi, mnogi Ukrajinci, od zvaničnika preko vojnika do civila, tiho su izrazili nadu da bi Tramp mogao biti strožiji prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u nastojanju da zaustavi napredak Rusije , piše kijevski Independent.

Ali Vašington nije direktna zaraćena strana u ovom ratu, koji je počeo pokušajem Rusije da osvoji Kijev i od tada se nastavlja dokazima da se Putinovi maksimalistički ciljevi nisu promenili.

Uznemirene sveopštom invazijom, evropske nacije su u međuvremenu shvatile hitnu potrebu da povećaju proizvodnju odbrane u svetlu Trampovog povratka, koji je otvoreno doveo u pitanje poštovanje člana 5 Severnoatlantskog ugovora.

Uprkos glasnim izjavama evropskih lidera o preuzimanju veće odgovornosti za bezbednost kontinenta, pitanje da li ovi planovi uključuju smele korake za obezbeđivanje budućnosti Ukrajine obično ostaje bez odgovora.

Izuzimajući događaje zasnovane više na željama nego na stvarnosti, kao što su velike ukrajinske kontraofanzive ili kolaps ruske ekonomije, na vidiku su realne krajnje tačke ruskog rata protiv Ukrajine. Mogući scenariji za kraj rata svode se na četiri opcije.

Scenario 1: Mir sa zamrzavanjem
ratišta i bezbedna Ukrajina

Najpozitivniji scenario za okončanje rata za Kijev: postizanje mira izgrađenog na čvrstim garancijama protiv ponovne invazije, čak i uz privremene teritorijalne gubitke.

U svom Planu pobede, predstavljenom svetskim liderima u oktobru, Zelenski je govorio o pozivu u NATO i stacioniranju dalekometnog oružja u Ukrajini. Gotovo je izvesno da će evropske nacije morati da prednjače, verovatno slanjem neborbenih trupa na teren na sopstvenu inicijativu i integracijom slobodne Ukrajine u evropsku bezbednosnu arhitekturu.

Glavno pitanje je zašto bi Rusija pristala da stane na ratište pod takvim uslovima.

Scenario 2: Prekid vatre i zamrzavanje
ratišta, bez bezbedne Ukrajine

Foto: Tanjug/AP/Reuters

Drugi scenario uključuje prekid aktivnih neprijateljstava bez ozbiljnih odredbi koje pružaju solidno odvraćanje od još jedne ruske invazije na Ukrajinu. Ovo bi bio rezultat napora podeljenog Zapada koji želi da se borbe okončaju bez gubljenja previše obraza, pod uslovom da se Kremlj složi.

Varijante ovog mirovnog plana mogle bi da imaju sličnosti sa sporazumima iz Minska, sa nenaoružanim međunarodnim posmatračima i pravilima o teškom naoružanju, a takođe bi mogle da uključuju napuštanje NATO težnji Ukrajine da se spase obraz Kremlja u kratkom roku.

Nasuprot tome, sa tvrdolinijaškim stavovima Zelenskog i Putina i zabrinutošću da bi potpisivanje bilo kakvog mirovnog sporazuma pokazalo slabost, scenario 2 ne bi mogao ići dalje od klimavog prekida vatre. Na kraju, očekuje se još jedna invazija; Kijev i Evropa će morati da požure sa pripremama.

Scenario 3: Očajni i ugroženi mir

Ukrajina je u sve lošijoj poziciji na bojnom polju, sa nedovoljnom čvrstom podrškom SAD i Evrope da bi se obezbedilo barem zamrzavanje linija fronta. U očajničkom pokušaju da spreči potpuni poraz, Kijev traži mir.

Držeći svu moć, Moskva može da nametne skoro sve uslove koje smatra prikladnim da zaustavi svoje napredovanje na bojnom polju. To bi moglo uključivati ograničenja veličine vojske i naoružanja, uvođenje ruskog jezika kao zvaničnog jezika ili druge ustavne promene koje imaju za cilj da trajno podrive ukrajinski suverenitet i demokratiju.

Ako Moskva odluči da nastavi, mogla bi da zahteva kapitulaciju u vidu priznanja i predaje preostale teritorije pod ukrajinskom kontrolom u četiri regiona koje je anektirala Rusija, uključujući Zaporožje i Herson. Takvi teritorijalni ustupci su potpuno nezamislivi za Ukrajinu, ali bi mogli da nastanu ako bukvalno ne postoji druga čvrsta prepreka ili poluga koja bi sprečila Rusiju da zauzme onoliki deo Ukrajine koliko želi.

Scenario 4: Nema mira, Rusija ne staje

Foto: Shutterstock,Reuters

Ni SAD ni Evropa ne mogu da nađu ubedljiv odgovor na pitanje zašto bi Rusija stala. Pomoć je nedovoljna da zaustavi Moskvu na bojnom polju, a kriza ljudstva otvara velike rupe u odbrani Ukrajine koje ruske snage nastavljaju da eksploatišu.

Trampova administracija Putinu predstavlja razne mirovne planove, koristeći i šargarepu i štap, ali Moskva jednostavno bira da nastavi. Evropa ne uspeva da smisli hrabriji odgovor van granica sporazuma Tramp-Putin-Zelenski. Kijev ili odbija da zatraži mir koji bi mogao da dovede do scenarija 3 ili pokušava da to uradi, ali ga Moskva odbija. Potencijal za otvaranje novih frontova duž severne granice.

Novi milionski talas izbeglica kreće ka Evropi. Kijev postaje slab i nestabilan na ivici vojnog poraza. Krajnji ishod rata zavisi od maksimalnih teritorijalnih ciljeva Rusije u Ukrajini.

Šta uopšte znači okončanje rata?

I uoči američkih izbora i posle njih, većina medijskih izveštaja se borila da definiše kraj rata. Često se u diskusijama o različitim hipotetičkim mirovnim planovima koristi nejasna retorika u smislu zamrzavanja sukoba u kontekstu toga da li je Zelenski spreman da preduzme težak korak „ustupanja teritorije".

U septembru je Trampov potpredsednik Džej Di Vens predložio zamrzavanje sukoba, nakon čega bi usledilo stvaranje utvrđene demilitarizovane zone i proglašenje neutralnosti Ukrajine. Kijev se protivio zamrzavanju sukoba; Osim nepravde ostavljanja miliona Ukrajinaca pod okupacijom, mir bez čvrstih bezbednosnih garancija znači, po rečima Zelenskog, da će „naša deca ili naši unuci morati da se bore".

Najvažnije pitanje - pod kojim okolnostima bi se Moskva osećala spremnom da zaustavi napredovanje i zauzme veći deo teritorije koju smatra svojom - često se zanemaruje. Upitan o mirovnim pregovorima, Putin je rekao da svaki dogovor mora biti zasnovan na „realnosti na bojnom polju", dok je 20. novembra portparol Kremlja isključio potpuno zamrzavanje sukoba.

Tramp se suočava sa zastrašujućim zadatkom

Foto: Reuters

Do sada se čini da su pozicije Kijeva i Moskve nepomirljive, a zadatak pred Trampom da to promeni je zastrašujući. Vizije realnog završetka rata moraju se baviti ne samo velikim sukobima nacionalnih interesa, već i vrlo ličnim proračunima svakog aktera.

Kao lider nezavisne Ukrajine, predsednik Zelenski zadržava pravo da nastavi borbu. Za Kijev je odgovor na pitanje zašto bi Rusija stala uvek bio jednostavan. Moskvu treba silom zaustaviti, a zatim pokazati da će se svaki novi pokušaj potčinjavanja Ukrajine završiti samo krvavom katastrofom za Kremlj.