Evropsko prvenstvo u fudbalu liči na Olimpijske igre u Minhenu održane 1936. U savremenom društvu doživeli smo to da u jednoj navodno demokratskoj državi u sred Evrope 50.000 ljudi skandira "ubi Srbina" i "Srbe na vrbe" i da niko na to ne reaguje. O ovoj temi, ali i o temi tajnih društava, odnosno onih koji upravljaju procesima u celom svetu govorio je u emisiji "Info veče" govorio je profesor Bojan Dimitrijević, ekonomista.
Ekonomista profesor Bojan Dimitrijević rekao je da postoji nesrazmera u reakcijama kada neki prekršaj naprave navijači Srbije i kada su u pitanju igrači drugih reprezentacija.
-Setimo se kroz kakvu golgotu je prošao Novak Đoković koji je bio u tom momentu broj jedan na svetskoj rang listi. Šta su sve recimo mogli da rade sa prekrštenim rukama u vidu orlova Šaćiri i drugi reprezentativci. Njih UFA nije kaznila ni na kakav način. Možemo da napravimo još jednu paralelu i da vidimo kroz kakvu golgotu prolaze ruski reprezentativci. Oni su bili iskuljučivani zbog navodnog dopinga, a sa druge strane Amerikanci su bili lišeni bilo kakvih doping kontrola. Ako je Rusija napravila neki prekršaj međunarodnih pravila, kako je moguće da jedan Izrael koji na naše oči vrši genocid nad Palestincima može da učestvuje na Olimpijskim igrama. Gotovo sve međunarodne sportske organizacije su pod apsolutnom dominacijom kolektivnog Zapada- rekao je Dimitrijević.
Foto: Aleksandar Jovanović Cile
Bojan Dimitrijević
On je povezao ovaj događaj sa utakmice sa sramnom rezolucijom koja je doneta u Savetu Evrope.
-Gledajte kako se to naslanja na Rezoluciju o Srebrenici kada je reč o lažnom genocidu u Srebrenici. U Srebrenici je stradalo nekoliko hiljada muslimanskih zarobljenika. Koliko Srebrenica može da stane u jedan Jasenovac? Tu se već šalje poruka da Srbi čak i za srazmerno neuporedivo manje zločine mogu da budu optuženi za genocid, dok drugi narodi neće biti ni kažnjeni, već će biti sponzori tih rezolucija. Tu govorim o Nemačkoj i Ruandi. Ovakve događaje nikako ne smemo potcenjivati . Ceo stadion je to skandirao. Radi se o otvorenoj mržnji celog stadiona na kojem su bili navijači Hrvatske i Albanije. Oni otvoreno pozivaju na genocid nad Srbima. To je monstruozno navijanje i ima svoju težinu u odnosu na ono što se u poslednjih 40-ak godina dešava Srbima na Kosovu. Da se delić ovoga desio Jevrejima, ta reprezentacija bi bila u roku od pola sata bila izbačena sa celog takmičenja- rekao je Dimitrijević.
On je govorio i o pitanju postojanja Četvrtog rajha i toga da li je on zapravo produžetak ideja Trećeg rajha koje i dalje žive.
-Dobra knjiga na tu temu je "Četvrti rajh" Milana Vidojevića. Treći rajh ideološki nikada nije poražen i da je on nastavio da živi kroz Četvrti rajh. Da bismo do kraja odgovorili na ovo pitanje, treba da kažemo šta je bila Hitlerova misija. Nije jednostavno odgovoriti na to pitanje. Hitler je bio instrumentalizovan za ove ciljeve. Prvi i Drugi svetski rat moramo posmatrati u kontinuitetu. Lenjin je odustao od ideje permanentne revolucije. Njegove ideje je nastavio Staljin. U Prvom svetskom ratu nije došlo do konačnog obračuna sa Nemačkom. Iako je bila ponižena, ona je imala potencijala i moći da obnovi svoju moć. Jednim delom Hitler je imao ideju da obnovi Nemačku. Hitler se zapravo nudio da bude izvršilac planova duboke države. Na tom putu, dubokoj državi je smetala sovjetska Rusija kojom već uveliko vlada Staljin. Duboka država ima tri centra: London, Vašington i Vatikan, mada ona globalno deluje. Njihov cilj je bio da nahuškaju Hitlera da uništi Sovjetski Savez. Nacizam se okreće protiv Sovjetskog Saveza da bi završio posao koji nije završio Prvi svetski rat. To je u osnovi nacističke ideologije, da ona bude instrument duboke države za vladavinu sveta- rekao je Dimitrijević.
Ruski predsednik Vladimir Putin, nakon posete Severnoj Koreji, obišao i Vijetnam. Po dolasku je otišao u predsedničku palatu gde se sastao sa vijetnamskim predsednikom Toom Lamom. Ovo je peta Putinova poseta Vijetnamu, a prva posle 2017. godine. Na ovu temu u emisiji "Rat uživo" govorili su Mihail Zvinčuk, vojni bloger i autor projekta "Ribar" i Vladimir Prebiračević iz srpsko-ruskog centra "Majak". Putem vajber uključenja uživo u program javio se i ratni reporter Igor Damjanović.
Danas je situacija izuzetno teška kada je školstvo i obrazovanje u pitanju. Najveća moć je znanje, prema rečima Bekona. Na temu obrazovanja mladih u Srbiji govorili su, u emisiji "Info veče", novinar Nikola Jović i profesor istorije Petar Panić.
Mnogobrojne provokacije stigle su na račun Srbije na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj. Ipak, na kraju su Srbi kažnjeni. U "Intervjuu dana" na ovu temu govorio je direktor Srpskog telegrafa Saša Milovanović.
Ruski predsednik Vladimir Putin ocenio je da su pokušaji sa zapada da izoluje Rusiju propali. Sa druge strane, njegova poseta Severnoj Koreji izazvala je tenzije na Zapadu. O ovome, ali i o sve težoj situaciji u Gazi govorili su, u emisiji "Rat uživo", prof. dr Stevica Deđanski, analitičar i Mihajlo Olujić iz Centra za društvenu stabilnost. Uživo u program javio se iz Nemačke politikolog Andreja Lović koji je govorio o novim unutrašnjim problemima koje ima ova država.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ruski predsednik Vladimir Putin, nakon posete Severnoj Koreji, obišao i Vijetnam. Po dolasku je otišao u predsedničku palatu gde se sastao sa vijetnamskim predsednikom Toom Lamom. Ovo je peta Putinova poseta Vijetnamu, a prva posle 2017. godine. Na ovu temu u emisiji "Rat uživo" govorili su Mihail Zvinčuk, vojni bloger i autor projekta "Ribar" i Vladimir Prebiračević iz srpsko-ruskog centra "Majak". Putem vajber uključenja uživo u program javio se i ratni reporter Igor Damjanović.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević objavio je tokom današnjeg prvog Kolegijuma naše televizije ekskluzivne informacije kako je Beograd spreman da uvede recipročne mere Crnoj Gori nakon što je on u toj zemlji stavljen na crnu listu.
Predsednik Demokratske stranke (DS) Srđan Milivojević dotrčao je kod hrvatskih medija i preko njih otkrio svoje političke fantazije, istovremeno preteći aktuelnoj vlasti u Srbiji.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predstavio je javnosti najnoviji, sveobuhvatni paket državnih mera koje su direktno usmerene na podizanje životnog standarda i ekonomsko osnaživanje svih građana naše zemlje.
Eparhija raško-prizrenska izrazila je danas duboku zabrinutost i najodlučniji protest povodom postupanja tzv. kosovske policije tokom i naročito nakon jučerašnjeg obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu.
Najnoviji podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) pokazuju da u pojedinim mestima živa u termometru ne pada ispod 30 stepeni ni u deset sati uveče.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić odgovarajući na pitanja novinara, istakao je da će država biti spremna za uvođenje vojnog roka, a plan je i da se vojska rasporedi po različitim delovima naše zemlje kako bi se razvijali i manji i pogranični gradovi, a ne samo veliki centri poput Beograda i Novog Sada.
Republika Srbija je 2012. godine prvi put izdvojila sredstva iz budžeta za lečenje retkih bolesti, u iznosu od 130 miliona dinara. Pre te godine nije postojalo budžetsko finansiranje za ovu namenu.
Sarajevska policija privremeno je oduzela automobil marke "seat ibiza" od Sarajke A.M. (38), nakon što su je zaustavili i kontrolisali u poznatom izletištu Babin Do na Bjelašnici.
U istoriji pravosuđa postoje trenuci kada svedoci, teorije i spekulacije padaju u vodu pred jednim jedinim, neoborivim materijalnim dokazom. Tehnologija, forenzika i digitalni tragovi danas kroje sudbinu optuženih, a neki od najpoznatijih procesa u Srbiji i svetu prelomljeni su upravo u sekundi kada je na sto iznet dokaz koji je promenio sve.
Putevi opojnih droga se ukrštaju u Srbiji jer se nalazi na geografskoj sponi Evrope u Azije, kaže za Informer Marko Nicović, advokat i član svetske Asocijacije šefova policija.
Bivši savetnik predsednika Rusije Vladimirа Putina Andrej Ilarionov tvrdi da je Moskva dobila retku priliku da pojača globalno sučeljavanje sa Zapadom i da period od jula do novembra vidi kao prozor za delovanje na tri ključna fronta: u Evropi, na Bliskom istoku i u istočnoj Aziji.
Komanda Oružanih snaga Ukrajine poslala je plaćenike koji govore španski na harkovski pravac, ali je deo njih odbio da izvrši naređenja i samovoljno napustio jedinicu, navode ruske bezbednosne strukture.
Nepoznata osoba ostavila je torbu u blizini zgrade u Monaku, koja je eksplodirala ubrzo nakon toga. Prema prvim izveštajima sa terena, najmanje tri osobe su povređene u ovoj eksploziji.
Tokom 28. juna i u noći na 29. jun, jedinice Odbrambenih snaga Ukrajine izvele su seriju koordinisanih udara na niz važnih vojnih ciljeva pod kontrolom ruskih snaga.
Glumac Predrag Miki Manojlović odbio je reditelja Stivena Spilberga, a francuskom predsedniku Emanuelu Makronu je u lice rekao istinu o Kosovu i Metohiji.
Plaža Glifoneri, koja se nalazi oko 7 kilometara od Limenasa na ostrvu Tasos, predstavlja odličan izbor za sve koji žele da uživaju u mirnom ambijentu i prirodnoj hladovini.
Pevačica Anabela Atijas nastupala je sinoć u Crnoj Gori, a pored njene pojave na bini, pažnju u publici privukla je i bivša članica grupe "Models" Ivana Stamenković Sindi.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.