ŠTA BI NAM SVETI SAVA DANAS PORUČIO? Mitropolit Porfirije o značaju jubileja 800 godina autokefalnosti SPC

Budimo srećni i Bogu zahvalni što za svog duhovnog oca, učitelja, putovođu i arhipastira imamo Svetog Savu. Blagodarimo Bogu na tome što nas je njime izabrao i njime uzvisio mimo drugih naroda sveta, poručio je mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije povodom proslave 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve

 

- Našim Svetim predanjem koje čuvamo, našom verom koju ispovedamo, nije nimalo teško reći šta bi nam danas Sveti Sava poručio. Iste reči, iste molitve, ako hoćete, iste želje i nade koje je Sveti Sava nosio u sebi i celim svojim bićem upućivao Bogu, iste su i za nas, iste su i za sve hrišćane svih vremena i naroda. U tome je upravo i veličina i značaj i svetiteljstvo duhovnog oca naroda našeg Svetog Save. Poštujući Svetog Savu mi poštujemo njegovo delo, koje je bez ostatka bilo posvećeno ljubavi prema Bogu, crkvi njegovoj i narodu njegovom, kome i mi kao deca pripadamo. Držeći se dela njegovih, podražavajući ih i ispunjavajući zavet koji nam je on kao prvonačelnik Srpske crkve ostavio, mi postajemo deca Savina, naslednici njegovi i rod njegov. I svako od nas, pojedinačno, imajući u vidu to trebao bi za sebe da odgovori na drugo vaše pitanje: da li bi Sveti Sava bio zadovoljan? - rekao je mitropolit Porfirije za Alo.rs.

Govoreći o značaju jubileja, 800 godina autokefalnosti SPC, mitropolit Porfirije kaže da je godina 1219, kada je Sveti Sava stekao samostalnost Srpske crkve, prekretnica je u istoriji našeg naroda.

- Samim tim, može se reći to je najvažniji događaj naše istorije. Pre svega, spolja gledano, Srpska crkva i srpski narod se zauvek uključuju u vaseljensku zajednicu naroda, pa i država, postaju deo civilizacije kojoj i sada pripadamo. Ali i unutrašnje posmatrano, ovaj događaj je stvorio, uzdigao, obogatio ono što se naziva simfonija crkve i države. Za istoriju našeg naroda to je takođe presudan događaj. On je bio osnova i garant cele potonje istorije, a garant je na neki način i nama danas. Ta simfonija, to saglasje države i crkve je tada stvorilo ono što nazivamo identitetom srpskog naroda u njegovom realnom istorijskom kretanju. Stvaranje tog identiteta počelo je tada, a nastavilo se i kasnije kada srpske države nije bilo. Ali identitet je ostao da živi i u vremenima ropstva i bio je poziv budućoj slobodi i svim žrtvama koje je naš narod na tom putu davao - objasnio je Porfirije i dodao:

- Već i saznanje, koje lekcijama prošlosti dobijamo, da se naše prilike i okolnosti bitno ne razlikuju od vremena u kojim je živeo Sveti Sava već je korak napred u osmišljavanju tih prilika i okolnosti. Time postajemo bogatiji za ono iskustvo, mudrost kojom se Sveti Sava služio. Mudrost njegova postaje i naša ukoliko je kao pouku prihvatimo. Jedinstvo Crkve, razmeđe nekih političkih odnosa Istoka i Zapada, čuvanje i negovanje istinske vere samo su neki od problema za čijim rešenjima ne treba da tragamo i iznova se dovijamo. Ugledanjem na Svetog Savu, ta rešenja se gotovo sama nameću. Iz istoga duha predanja koje je Sveti Sava zasadio i čuvao i tzv. novi problemi današnjice biće lakše i bolje shvatljivi.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.