OBJAVLJENI NAJNOVIJI PODACI Evo koliko tona zlata ima Srbija

Stabilna i niska inflacija, povećanje deviznih rezervi i rezervi zlata, jačanje dinara prema evru i očuvanje stabilnog kursa, rast dinarske štednje, smanjenje stope problematičnih kredita (NPL) u ukupnim kreditima, neki su od rezultata rada Narodne banke Srbije u proteklih devet godina.

"Tokom devet godina s guvernerom Jorgovankom Tabaković na čelu, NBS je u potpunosti ispunila svoje zakonske ciljeve - postignuta je i očuvana cenovna stabilnost i ojačana finansijska stabilnost, čime je omogućeno da naši građani i privreda lakše posluju i planiraju, kao i da se ekonomija na zdravim temeljima dalje razvija", ocenjuje se u saopštenju centralne banke.

Iz NBS ističu da su zatečenu visoku inflaciju u roku od godinu dana spustili na nizak nivo i da je već osam godina održavaju na prosečnom nivou od oko 2,0 posto.

Tokom devet godina, dinar je ojačao za 0,9 posto prema evru, a u isto vreme NBS je na deviznom tržištu neto je kupila 3,2 milijarde evra, od čega u tekućoj 2021. godini 745 miliona evra.

Bruto devizne rezerve su, prema poslednjim raspoloživim podacima od 4. avgusta, dostigle rekordan nivo od 14,7 milijardi evra, čime su od avgusta 2012. povećane za 4,6 milijardi evra, dok su neto devizne rezerve u istom periodu više nego udvostručene.

Devizne rezerve u zlatu od 36,7 tona čine 12,4 odsto ukupnih deviznih rezervi na kraju jula, dok su krajem 2012. činile svega 5,7 procenata ukupnih deviznih rezervi zemlje. Od kraja 2012. godine do danas uvećane su za preko 21 tonu, čime su više nego udvostručene, dok je njihova vrednost utrostručena - sa 0,6 na 1,813 milijardi evra.

Dinarska štednja je premašila 100 milijardi dinara i, s rekordnih 100,5 milijardi dinara na kraju jula 2021. godine, veća je za oko šest puta nego 2012. godine.

Sa zatečenih oko 20 odsto učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora, njihov udeo je do juna 2021. godine, uprkos pandemiji, sveden na 3,6 procenata.

Kamatne stope na nove dinarske kredite privredi niže su za oko 14 procentnih poena, a stanovništvu za preko 12 procentnih poena nego na početku ublažavanja monetarne politike iz maja 2013. godine, a nakon stavljanja inflacije pod kontrolu.

Uslovi finansiranja države na domaćem i međunarodnom tržištu znatno su povoljniji, ukazuju iz NBS, navodecji kao primer da kamatna stopa na desetogodišnje državne dinarske hartije od vrednosti iznosi 2,5 posto naspram 13 procenata, koliko je iznosila u oktobru 2014, kada su prvi put emitovane.

Troškovi kamata i kursnih razlika srpske privrede u odnosu na 2014. godinu, zaključno s 2020. godinom, niži su za 278 milijardi dinara, odnosno za 72 posto.

U odnosu na 2012. godinu broj Dina kartica je udvostručen.

Prosečan broj transakcija građana i privrede koji se na nedeljnom nivou obradi u svih šest sistema Narodne banke Srbije iznosi preko 6,5 miliona.

Pre devet godina, premija rizika Srbije bila je za 250 baznih poena iznad indeksa EMBI Global za dug u dolarima, a danas ne samo da je smanjena za oko 420 baznih poena već je za oko 180 baznih poena ispod nivoa indeksa EMBI Global za dug u dolarima.

Priliv stranih direktnih investicija od početka 2013. godine iznosi 22 milijarde evra, uz njihovo rastuće učešće u bruto domaćem proizvodu tokom godina.

Izvoz robe iz Srbije je udvostručen sa 8,4 milijarde evra u 2012. godini na 16 milijardi evra 2020. godine, koja je bila pod uticajem pandemije, a u ovoj godini u NBS očekuju da će on dostići oko 20 milijardi evra, što je rast za oko 140 odsto.

"Ako tome dodamo i usluge, izvoz je povećan sa 11,5 milijardi evra na oko 27 milijardi evra, koliko očekujemo za ovu godinu (rast od 135%). U isto vreme pokrivenost uvoza izvozom povećana je za oko 20 procentnih poena", navodi se u rezimeu NBS o devetogodišnjim rezultatima rada pod rukovodstvom guvernera Jorgovanke Tabaković.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Sini

pre 2 godine

Moj predlog je da svakom penzioneru date po jednu polugu....mislim da bi to pokazalo pravi napredak i rast drzave...

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari