VODIO JE ČAK OSAM KARANTINA! Ovo je doktor koji je bio inspiracija za čuvenu repliku u filmu VARIOLA VERA!

Jutjub

18:53 Društvo 0

Kurir/Informer | 17. 03. 2022.

VODIO JE ČAK OSAM KARANTINA! Ovo je doktor koji je bio inspiracija za čuvenu repliku u filmu "VARIOLA VERA"!

Dobro veče, mene su poslali iz štaba. Ja ću vam pomoći - čuvena je rečenica iz kultnog filma "Variola vera" Gorana Markovića, u kadru kada tog marta 1972. godine u skafanderu dolazi lekar u zamandaljenu Dermatovenerološku kliniku u Beogradu, koja je bila u karantinu zbog izbijanja epidemije velikih boginja


Neki su u tom liku videli i prof. dr Zorana Radovanovića, epidemiologa, koji je tada bio član gradskog kriznog štaba za borbu protiv karantinskih bolesti.

Printscreen

Dr Zoran Radosavljević

- Povezivali su me i s čuvenom scenom s helikopterom i Aleksandrom Berčekom, ali ja u helikopteru nisam nijednom bio. Film je fikcija, a samo neki likovi, recimo upravnik bolnice, koga glumi Rade Marković, i šefica pedijatrije, koju igra Dušica Žegarac, donekle odgovaraju stvarnim ličnostima - priča prof. Radovanović.

U štabu, kako navodi prof. Radovanović, bilo je još dvoje epidemiologa - dr Aleksandra Banković i prof. dr Slobodan Krajinović, koji je malo pre epidemije imao infarkt, pa je povremeno angažovan.

- Kada je 22. marta u "Torlaku" potvrđena variola kod Nedžiba Mumdžića, brata Latifa Mumdžića, koji je s nejasnom dijagnozom lečen na Kožnoj klinici, a umro u Prvoj hirurškoj 10. marta, istog dana u 13.08 obe klinike milicija je stavila u karantin. A infektolog dr Živadin Perišić ja smo prvi tamo otišli narednog dana. Na kožnoj su bili ogorčeni što su ostavljeni sami. Bio sam jedini epidemiolog koji je redovno išao u te klinike, iz kojih su svi koji dobiju simptome prebacivani u karantin u motelu "1.000 ruža". Više sam tamo odlazio kao Majka Tereza, kao psihološka potpora, da ih umirim - kaže prof. Radovanović i dodaje:

Jutjub

- Sticajem okolnosti upravo ja sam motel "1.000 ruža" privremeno rekvirirao. Padao je mrak tog 25. marta kad sam ušao, a kelner će mi: "Mladi gospodin želi?", na šta sam brzo rekao: "Upravnika". Inače, vodio sam svih osam karantina, pa su me verovatno zato ljudi i tražili u filmu Gorana Markovića.

Profesor pamti i kako je stalno jurio zaražene i njihove kontakte kako bi ih izolovali.

- Sećam se neke kafanske pevačice, nije bila profesionalna prostitutka, pre devojčurak koji je pokušavao da se probije, da ne mora u svom selu da kopa njivu. Imala je neke promene na obrazima, pa ju je lekar sa železničke stanice poslao u karantin "1000 ruža", a zatim je prebačena u motel "Šumadija" iza Avale, u kom je spletom okolnosti provela čitavih mesec dana. Ona tvrdi da se poljubila s Tozovcem i šefom narodnog orkestra Tošom Elezovićem. Trčim u Tozovčevu kuću, pomislim, ako su se zaista poljubili, ko zna s kim se sve on narednih dana susretao, napunićemo čitav jedan hotel. Ali ispostavilo se da je ona sebi davala na značaju, da jeste pokušala s Tozovcem, al' ju je on otkačio, a Toša ju je video samo iz daljine - uz osmeh se seća prof. Radovanović, koji je i jednog čoveka oko ponoći, dok je lila kiša, našao pod strehom "Šumadije":

Jutjub

- Jadan, trebalo je sutradan da izađe iz karantina, ali pevačica se zainatila da će ga osvojiti i on pobegao da ga se ne dočepa i da se on ne ogreši, bio je porodični čovek.

Ostao mu je u sećanju i mladi, lepuškasti milicajac koji je u motelu "Nacional" trebalo da sedi na stolici u hodniku i održava red i mir među omladinom, jer je tu bilo dosta učenica medicinske škole.

beograd.rs

- I dođem posle ponoći - prazna stolica. Nađem ga dopola golog u sobi s jednom devojkom. Ali nisam ga prijavio da mu ne uništim karijeru. A i kako je bilo obostrano, shvatio sam da je najbolje praviti se lud - smeje se prof. Radovanović.

Ali, šalu na stranu, epidemija je bila strašna. Zvanično je odnela 35 života, dok je bilo 175 obolelih, mada se uvek sumnjalo u te brojke. Situaciju je u startu pogoršalo kasno otkrivanje zaraze. Derviš Ibrahim Hoti iz sela Danjani kraj Orahovca, koji je bio nulti jugoslovenski slučaj, pokupio je variolu u Iraku, na povratku s hadžiluka, s kog je kući došao 15. februara. Kao atipičan slučaj, jer je ipak nekako bio vakcinisan, širio je zarazu, koja je stigla i do Novog Pazara, Čačka i Beograda preko učitelja Latifa Mumdžića, s kojim su mu se negde u Đakovici slučajno ukrstili putevi. Tek 15/16. marta je potvrđeno da je variola na Kosovu i Metohiji, a 22. i u Beogradu.

Printscreen You Tube/TV Happy

On napominje da je SFRJ bila ipak spremna da se suoči s takvim izazovima.

- Postojale su rezerve sanitetskog materijala, objekti određeni da budu karantini u slučaju zaraze, naši stručnjaci išli su po svetu da se upoznaju sa zaboravljenim bolestima, a i odlučivala je struka, a ne politika. Doduše, stizala nam je i silna pomoć iz celog sveta, pre svega u vakcinama, jer je bio opšti interes da se variola suzbije - objašnjava prof. Radovanović i dodaje:

- Za šest nedelja vakcinisano je 18 miliona ljudi. Narod je verovao autoritetima i doktorima, nije bilo antivaksera. Epidemija je suzbijena u rekordnom vremenu, čime su i iz SZO bili fascinirani.

Bonus video:


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.