MUŠKARCI NA ZANZIBARU MOGU DA OŽENE ČETIRI ŽENE! Priča Jelene Jović o životu turističkog vodiča: Kod njih devojčice ne idu u školu tokom ciklusa, a razlog je i više nego tužan

Kada sam bila mala često sam putovala sa roditeljima, najviše po bivšoj Jugoslaviji i tada su mi rođaci dali nadimak "Jeca putnica", počinje svoju priču za Informer.rs Jelena Jović, turistički vodič

Kako kaže, putuje od kada zna za sebe, ali kroz svoje školovanje nikada to nije stavljala u fokus i nije pomislila da bi nekada moglo da joj bude zanimanje. Ekonomista je po profesiji, marketing orijentacije, ali negde i umetnica u duši, jer slikanje ranije i fotografisanje sada su njene velike strasti.

Foto: Privatna arhiva

Jelena je 17 godina bila u korporativnom svetu, a potom shvatila da to nije njen put i donela odluku da želi da putuje svetom i da od toga živi.

- Kako to uvek biva, kada donesemo pravu odluku za sebe, čitav Univerzum se uroti da nam tu nameru ostvari. I tako sam se, sticajem čudnih okolnosti našla u svetu turizma i postala turistički vodič sa 40 godina. Moj autentičan život je zaista počeo posle 40-te - kaže ona za naš portal.

Foto: Privatna arhiva

Baveći se poslom turističkog vodiča, mnogim mestima i zemljama se ponovo vraćala, što po svojoj želji, što sticajem okolnosti, objasnila je Jelena i dodala kako je uverena da se ništa ne dešava slučajno.

- Ono što sam shvatila i naučila jeste da iako nam se tako čini da mi biramo destinacije na koje ćemo putovati, istina je zapravo da destinacije biraju nas. Uvek to budu određene zemlje, mesta, ljudi, iskustva koja nas tamo čekaju jer sve to doprinosi našem unutrašnjem razvoju, spoznajama, oplemenjivanju našeg života.

Foto: Privatna arhiva

Kako kaže, pamti sva mesta koja je obišla, a pouzdano zna da će se na neka ponovo vratiti.

- Ima i toliko onih mesta koja me magnetski privlače da ih posetim. Radujem se unapred svemu tome jer ja ne doživljavam svoj posao kao posao, nego način i stil života. Vraćala bih se ponovo u Maroko, Jordan, Indiju, Tursku, Egipat, Zanzibar, Severnu Ameriku, a Srednja i Južna Amerika su moj san i verujem da će me i ove destinacije odabrati.

Foto: Privatna arhiva

Radni dan turističkog vodiča

Jelena ističe kako je jedan radni dan turističkom vodiča na tzv. dalekim destinacijama beskrajno zanimljiv i uzbudljiv. Iako postoji određeni plan i program koji je unapred definisan, često se dešava da su neophodna razna prilagođavanja u realizaciji izleta, pa je posao sve, samo ne rutinski.

- Uglavnom se na izlete kreće ujutru posle doručka, sa putnicima koji su uvek vrlo uzbuđeni i puni očekivanja od predstojećeg dana. Na turama u svim temljama imamo uvek i lokalne vodiče, ali dobar deo informacija o samom lokalitetu, pripremi i tehničkim detaljima, zanimljivostima i onome što ih očekuje, putnici saznaju unapred od nas - kaže ona za naš portal i dodaje:

Foto: Privatna arhiva

- Ono čemu ja najviše pridajem pažnju jeste da se putnici otvore za nova iskustva, oslobode predrasuda, dozvole sebi i to unutrašnje putovanje koje se paralelno dešava. I u zavisnosti od mesta koje posećujemo, dan je ili relaksirajući, ili avanturistički obojen, ili se dosta toga nauči o istoriji, kulturi, tradiciji i samim ljudima koji tu žive. Međutim, rekla bih najviše se nauči o sebi.

Jedan radni dan turističkog vodiča traje više od 12, 13 sati, a nivo umora i stresa može da bude izuzetno visok. Bez obzira na sve, Jelena na to voli da kaže: "Umorna, a srećna".

Život na Zanzibaru

Kako se Jelena u ovom trenutku nalazila na Zanzibaru, pitali smo je kakav je život tamo.

- Zanzibar je ostrvo začina, ali ja volim da ga zovem ostrvo ljubavi. Hakuna Matata je termin koji je svima manje-više poznat, a znači "Nema problema, sve je u redu, bez brige". Iako se zbijaju šale često na ovaj i na račun izreke "Pole, Pole", što znači "polako, polako", aludirajući nnjihovu reklo bi se urođenu usporenost, stanovnici Zanzibara ovu ozbiljnu životnu filozofiju zaista žive.

Foto: Privatna arhiva

Po dolasku na Zanzibar vrlo brzo shvatimo koliko nas naš užurbani način života čini nezdravim, nezadovoljnim, frustriranim, a da prave razloge svega toga uopšte ne znamo, objašnjava vodič.

- Možda i sama klima, osvežavajući vetar sa Indijskog okeana, izobilje zdrave hrane, Sunce, nasmejana deca i ljudi koji nas na svakom koraku okružuju, doprinesu tome da i mi vrlo brzo prirodno usvojimo Hakuna Matata stil života i prepustimo se zaboravljenim ili možda čak nikad doživljenim čarima autentičnog života, života u skladu sa svojim bićem.

Foto: Privatna arhiva

Kako kaže, kultura Zanzibara je mešavina raznih uticaja, svih onih koji su živeli ovde kroz istoriju, odlazili, dolazili i ostajali i reklo bi se napravili jednu visoko tolerantnu zajednicu ljudi koji bez obzira na religiju, nacionalnu pripadnost, boju kože ili materijalni status, žive u miru i slozi. 

- Iako je 96% stanovnika islamske veroispovesti, zanimljivo je da u saglasju žive suniti i šiiti kao ni na jednom drugom mestu na svetu. Životni standard je nizak, ali ono što je priroda ovde uredila jeste da niko ne može da ostane gladan, tako da postoji i sklonost tome da se preterano i ne trude da sebi i svojoj deci obezbede bolje uslove za život, nego se prepuštaju tokovima života kroz Hakuna Matata životnu filozofiju.

Foto: Privatna arhiva

Jelena nam je ispričala kakav je položaj i život žena na Zanzibaru.

- Kako je Muslimansko stanovništvo preovlađujuće, po njihovim zakonu poligamija je dozvoljena, tj. muškarci mogu da se ožene sa maksimalno 4 žene. Muškarci na Zanzibaru obilato koriste ta svoja ,,prava’’ dok obaveze izbegavaju, tj. mnogi se ne brinu s pažnjom i poštovanjem prema svim svojim ženama i deci. Država do nedavno to nije regulisala pravno, pa je svakodnevno narastao broj ostavljenih, nezbrinutih žena koje su se suočavale sa ozbiljnim izazovom da prehrane i izdržavaju svoju često mentalno ili fizički hendikepiranu decu. Pojavile su se lokalne humanitarne organizacije koje su reagujući na nedaće ovih nesrećnih žena, organizovale razne vrste fund raising-a, prikupljajući novčanu i drugu vrstu pomoći za ove ,,okrnjene“ porodice - priča Jelena za Informer.rs i dodaje:

Foto: Privatna arhiva

- Jedna od njih je ’’Holding Hands’’ čijem sam se radu i ja priključila u pauzama između grupa koje sam kao vodič imala. Ova organizacija je pokrenula niz projekata za pomoć i podršku, a jedna od najupečatljivijih je Akcija – Pomozimo devojčicama Zanzibara da idu u školu i za vreme ciklusa! 

Kako nam je objasnila, devojčice na Zanzibaru ne idu u školu tokom ,,onih dana’’ jer porodice nemaju novac koji treba da izdvoje za uloške mesečno. 

- Zato smo pokrenuli akciju i sa turistima da preko ove organizacije mogu da doniraju ili novac ili najčešće kozmetiku, sredstva za ličnu higijenu, odeću i obuću koju ne planiraju da vrate kućama, a da je u ispravnom stanju. Svaka ova, koliko god sitna delovala donacija, mnogo znači pomenutim ženama, devojčicama, pa i celim porodicama. S druge strane, kada se kao turista uputite na Zanzibar upijate svim čulima lepote ovog ostrva, kupujete i nosite sa sobom deliće onog što je dotaklo vašu dušu, zaokružite jednu priču, jedan ciklus tako što ćete na ovom ostrvu ljubavi ostaviti i nešto svoje, tj. i u isto vreme i primiti i dati. Srce će vam biti puno zahvalnosti i na toj prilici da možda nekome i pomognete. Postoje razni vidovi pomoći i podrške i pored ovih koje sam navela, a to su i da volontirate, ali i da širite priču o Zanzibaru i iskušenjima sa kojim se uglavnom žene i deca suočavaju.

Foto: Privatna arhiva

Koliko se razlikuje život na Zanzibaru od života u Srbiji

Zamislite kako se probudite sa izlaskom sunca, prirodno, odmorni i puni elana, otvorite oči, izađete napolje na pustu peščanu plažu u to doba dana, ispred vas je beskrajno širok i prostran Indijski okean. I vi samo stojite i dišete, upijate svu tu zdravu energiju koja vam napuni ,,baterije“ ne samo za taj i naredne dane nego i za mnogo meseci kasnije kada se vratite u Srbiju, slikovito je opisala Jelena.

- Volim život u Srbiji zbog dragih ljudi koji ne mogu da budu sa mnom na Zanzibaru ili na nekoj drugoj destinaciji i priča se svodi samo na to - priznala je ona i otkrila šta je to što voli na Zanzibaru:

- Na Zanzibaru volim hranu, sveže, najslađe voće na svetu, hranu iz okeana, ribu, morske plodove, jer sva ta hrana je tako ,,živa“ puna energije da vam nije potrebno mnogo ni da pojedete, pa se i vi onda osećate lagano, poletno i snažno. Volim život u laganoj letnjoj odeći, bosa, ili u papučama i japankama, kada moje telo diše i upija sunčevu energiju, proizvodi dovoljno vitamina D, koji na drugim delovima planete nam je svima u deficitu.

Foto: Privatna arhiva

Ponovo je pomenula Hakuna Matata filozofiju i Pole Pole princip i kako voli takav način života,

- Volim i afričku umetnost, boje, mirise i ukuse, muziku, decu koja su otvorena prema svima i šire ruke i svoja srca za sve koje susreću. Mogla bih da zamislim svoj život na Zanzibaru, ali ne bih pokidala niti koje me vežu za Srbiju.

Foto: Privatna arhiva

Zemlja iz snova

Kada je počela da živi "vodički život", kako kaže, Jelena se zaljubila u Maroko.

- Nekako smo kliknuli odmah jer je moj senzibilitet vrlo sličan marokanskom. Nazvala bih to životom u intenzivnim bojama, osećanjima i aktivnostima. Afrika definitivno jeste ,,moj“ kontinent, za sad. Severna Afrika naročito jer otkako sam u Maroku upoznala berbersku kulturu i njihove životne principe, prepoznala sam se u tome. Berberi su starosedeoci Severne Afrike, a sami sebe zovu Amaziri, tj. slobodni ljudi. Kako je sloboda i moja vrhunska životna vrednost, odmah smo se prepoznali. Saznala sam da ima i crvenokosih tj. riđih i među Berberima, tako da mi je to bio dovoljan znak - našalila se i nastavila:

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Jelena Jovic (@jjtravelblog)

- Šalu na stranu, to je potpuno drugačija kultura, način života od onog na koji sam navikla, ali sam osetila tako snažan poziv da svoj život nastavim tamo, da sam pre 2020. koja je mnogima pokvarila planove, planirala da se tamo preselim. Nisam tamo bila od januara te prelomne godine, ali se radujem jeseni kada ću ponovo da idem u voljeni Maroko.

Suveniri

Jelena nije jedna od onih osoba koja kupuje suvenire.

- Ono što često ponesem sa putovanja je neka autentična hrana – voće, začini, piće, slatkiši ili nešto što je zaista umetnost – ručno rađeni proizvodi, domaća, prirodna kozmetika, slike, fotografije. Ono što sam nekoliko puta do sada uradila i bilo je pun pogodak jesu moje fotografije sa tog putovanja, pošto se bavim fotografisanjem, pa onda poklonim neku svoju fotografiju sa te destinacije – originalno je i unikatno, ima i moj lični pečat, tj. onako kako sam ja videla tu destinaciju, a možda i neki lepi ručno rađeni ram koji su proizveli lokalci.

Foto: Privatna arhiva

Kako je već jednom navela, veruje da su destinacije te koje biraju ljude, pa se već unapred raduje onima koje će je "pozvati", ali bi isto tako volela da ponovo poseti Maroko, Jordan i Indiju.

- Život sam je jedno veliko, uzbudljivo putovanje i avantura. Putovanja su za mene sve ono što jesam, način na koji se izražavam, moja umetnost, moj doprinos ovom svetu, moja inspiracija, moja pokretačka energija, moja ljubav - zaključila je za Informer.rs Jelena.

Bonus video: