Nešto opasno se sprema u Rusiji! Šta ovo Putin u tajnosti gradi?! Zapad došao do jezivog saznanja o planovima Moskve!

Dok svet pažljivo prati stanje na frontu u Ukrajini, ruski grad Petrozavodsk, udaljen svega 160 kilometara od finske granice, tiho se pretvara u strateško vojno čvorište.

Prema tvrdnjama zapadnih obaveštajnih službi, u ovom gradu se ubrzano gradi infrastruktura za nove vojne baze, uključujući operativni štab koji bi mogao koordinisati snage u sastavu od desetina hiljada ljudi.

Nije reč o improvizaciji, već o dugoročnom planu

Analitičari sa Zapada, uključujući Ruslana Puhova iz moskovskog Centra za analizu strategija i tehnologija, smatraju da se ne radi o ad hoc reakciji, već o strateškoj pripremi za dugotrajno nadmetanje s NATO-om. U prilog toj tezi ide i činjenica da Rusija dramatično povećava proizvodnju borbenih sistema, dok regrutacija u zemlji sve više podseća na privlačnu ekonomsku ponudu, a ne na obavezu.

Vojska se puni, tenkovi ostaju u pozadini

Prema podacima Finske, većina novih tenkova T-90M ne ide na ukrajinski front, već se zadržava u unutrašnjosti zemlje – što ukazuje na formiranje rezervnih snaga za druge pravce. Proizvodnja ovih tenkova je, podsećanja radi, porasla sa 40 godišnje (2021) na čak 300 komada godišnje, a sličan rast beleži se i kod dronova, artiljerije i municije.

Komandant američkih snaga u Evropi, general Kristofer Kavoli, upozorava da se ruske oružane snage obnavljaju mnogo brže nego što su to zapadni analitičari očekivali. Cena tog rasta je visoka — kvalitet se nadoknađuje brojnošću, ali i ubrzanom modernizacijom.

Foto: Reuters/shutterstock

Finska i Baltik se pripremaju — rovovi, senzori, bodljikava žica

Finska, nekada neutralna država, nakon ulaska u NATO pojačava odbranu duž cele granice sa Rusijom – postavljaju se elektronski senzori, ograde, kolutovi žice, a nadzor se znatno proširuje. U baltičkim državama se iskopavaju rovovi i postavljaju prepreke, poput tzv. „zuba zmaja“, u okviru protivoklopnih sistema.

Zapadni vojni analitičari upozoravaju da je u toku promena bezbednosne arhitekture Evrope, pri čemu Rusija ima jasan cilj — ne samo odbranu, već i potencijalno pozicioniranje za buduće operacije.

Pruga do fronta: Severozapadna mreža dobija novu ulogu

Finska istraživačka grupa Black Bird ukazuje na radove na železničkoj mreži uz granicu s Finskom i Norveškom, gde se gradi nova pruga i obnavljaju stari pravci. To je deo šire logističke platforme, u kojoj važnu ulogu igra i gradnja skladišta municije, kasarni i poligona.

U Petrozavodsku, državna televizija je već prikazala vojne parade povodom obnove železničke brigade sovjetskog tipa, dok se u Sankt Peterburgu gradi nova vojna bolnica. Simbolika je jasna — obnavlja se vojna struktura velikih razmera, ali s modernim akcentima.

Novac kao mamac: 20.000 dolara za potpis

Regrutacija u Rusiji više nije samo patriotska dužnost — ponude koje stižu novim vojnicima premašuju godišnje zarade prosečnih građana. Jednokratne isplate od 20.000 dolara, uz dodatne privilegije, čine vojsku sve privlačnijom opcijom za ekonomski ugrožene.

Foto: Shutterstock/Informer/Reuters/Profimedia

Prema podacima iz Banke Finske, ovakvi finansijski uslovi ozbiljno utiču na rast broja dobrovoljaca. Američki podaci govore o 30.000 novih regruta mesečno, dok istočnoevropski izvori pominju brojku i do 40.000 mesečno.

Nova elita — vojska ulazi u politiku

U tom kontekstu, vojna služba dobija i političku dimenziju. Prema rečima estonskog analitičara Daivisa Petrajitisa, oformljuje se nova vojna elita kojoj se dodeljuju kvote u zakonodavnim telima, prioritetna prava i socijalne privilegije. U takvoj atmosferi teško je očekivati pad interesovanja za vojni poziv.

Prvi rezultati ove vojne transformacije javnost će moći da vidi na narednim velikim manevrima „Zapad“, koji će biti održani u regionima uz granicu s NATO-om. Istovremeno, dok se Evropa bavi internim debatama o budžetima i strategiji, u Rusiji se već prave nove kasarne i centri za obuku.

Šta se zapravo sprema?

Dok ruski predsednik Vladimir Putin otvoreno koristi istorijske reference — od SSSR-a do pohoda na Berlin i Pariz — kao legitimaciju za današnje poteze, u praksi se sprovodi obnova Moskovskog i Lenjingradskog vojnog okruga, što analitičari vide kao pokušaj redefinisanja evropske bezbednosne slike.

U pitanju više nije samo Ukrajina. Pojedini obaveštajni izveštaji, uključujući i danske službe, upozoravaju da bi, u slučaju slabljenja NATO-a, Moskva mogla razmotriti širenje sukoba i na druge tačke Evrope — možda već u narednih pet godina.

To, doduše, ne mora značiti veliki rat. Ali, kao što upozoravaju analitičari, taktičke operacije i testiranje odlučnosti Zapada u Estoniji ili Letoniji više nisu hipotetičke opcije — naročito tamo gde postoji brojna ruska manjina.

Zaključak: nova realnost za Evropu

Sve ovo — od rasta vojne industrije i budžeta, do formiranja novih baza i logistike — ukazuje na to da je Evropa na pragu formiranja nove bezbednosne realnosti.

Pitanje više nije da li, već kada i gde će ta promena eksplodirati u praksi. A kad se to dogodi, evropski kontinent više neće izgledati isto.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.