Svetski eksperti otkrivaju da li Iran ima nuklearno oružje i ako nema koliko je blizu atomske bombe?!
Podeli vest
Pored trenutnog sukoba sa Hezbolahom, izraelsko jednogodišnje uništavanje Hamasa u Gazi uveliko je smanjilo sposobnost Irana da predstavlja velik izazov u eventalnom ratu sa SAD i jevrejskom državom. To bi, međutim, moglo da podstakne Iran da se vrati svom drugom glavnom obliku odvraćanja - programu razvoja nuklearnog oružja, analizira britanski Ekonomist.
Sjedinjene Države i Izrael, navodi list, odavno govore kako Iranu neće dozvoliti da razvije nuklearnu bombu. Problem je i što Izrael. iako to nikad nije priznao, ima najmanje 90 nuklearnih glava. List podseća da je važno istaći da su nuklearne sile SAD i Sovjetski Savez bili saveznici nekoliko godina nakon Drugog svetskog rata pre nego što su započeli svoj „nuklearni" sukob, a da su Indija i Pakistan imali i imaju dobro uspostavljene pozadinske kanale komunikacije koji stvari drže pod kontrolom. Izrael i Iran nemaju takvu istoriju, a njihov rat u senci u poslednjih nekoliko godina se razbuktao. Ekonomist je stoga zaključio da bi iranska nuklearna bomba bila opasan i nepredvidiv element u već zapaljivom regionu.
Sa iranskim ispaljivanjem oko 180 balističkih projektila na Izrael preko noći, Posle iranskog raketiranja Izraela kada je na jevrejsku državu lansirano više stotina projktila Bliski istok je ponovo na ivici pogubnog regionalnog rata. Tim prfe jer je izraelski premijer Benjamin Netanjahu odmah je obećao da će uzvratiti za napad. On je to nazvao "velikom greškom" koju će Iran "platiti".
U novom Info jutru o velikom raketnom napadu Irana na Izrael, ali i o tome kakve posledice očekuju Irance zbog tog čina, govorili su gosti Vladimir Dobrosavljević prof. dr Milan Petričković, prof. dr Miloje Pršić, istoričar.
03.10.2024
09:33
Njujork Tajms osvrnuo se na ovu temu iz drugačijeg ugla. List navodi da Iran, uprkos brojnim strahovima da je prešao dug put u razvoju svog nuklearnog programa (za koji Teheran uporno tvrdi da je isključivo u civilne svrhe) čeka najmanje godina teškog rada da savlada zamršene osnove izgradnje nuklearnog oružja.
Prema analizi Njujork Tajmsa, prvo pitanje u nedavnom potpredsedničkom obračunu na CBS-u bilo je da li će kandidati podržati ili se protiviti preventivnom udaru Izraela na Iran. Ovo pitanje je postalo prvorazredno i za demokratskog guvernera Tima Valca i republikanskog senatora Džej Di Vensa, jer je Teheran "drastično smanjio vreme potrebno za razvoj nuklearnog oružja" na „jednu ili dve nedelje".
Premisa iza tog pitanja jednog od moderatora panela, kako ističe NIT, naglašava široko rasprostranjeno nerazumevanje šta je potrebno da se napravi funkcionalna nuklearna bomba. Nuklearni stručnjaci, kako je istaknuto, procenjuju da Iranu neće biti potrebne nedelje da stvori nuklearno oružje, već meseci, a možda i godina. Stoga je pitanje moderatora pokrenulo diskusiju u kojoj se polazi od pogrešne premise.
Američki predsednik Džo Bajden sve više priznaje da nije u mogućnosti da utiče na vojno ponašanje Izraela, izvestio je u sredu Politiko, pozivajući se na dva neimenovana zvaničnika Bele kuće.
I Izrael i njegov najbliži saveznik SAD obećali su da će kazniti Iran zbog lansiranja više stotina projektila na Izrael. Izraelski stratezi trenutno raspravljaju ne o tome da li i kada da udare Iran, već koliko snažno.
02.10.2024
22:44
- Mislim da nema opasnosti da Iran počne da ispaljuje nuklearno oružje ove godine - rekao je Hjuston G. Vud , profesor mašinstva i vazduhoplovstva na Univerzitetu Virdžinija.
Kao specijalista za atomske centrifuge i druga nuklearna pitanja, Vud je procenio da će Iranu biti potrebno do godinu dana da razvije oružje nakon što akumulira dovoljno nuklearnog goriva.
- To bi verovatno trajalo mnogo meseci, a ne nedelja - smatra Zigfrid S. Heker , bivši direktor laboratorije za oružje u Los Alamosu u Novom Meksiku.
- Potrebna je napredna metalurgija i inženjering. Proces je mnogo teži nego što bi se moglo očekivati. Na primer, radnici u procesu suočeni su sa zdravstvenim rizicima jer bi radioaktivne čestice nastale tokom oblikovanja nuklearnih delova mogle, ako ne budu pažljive, da se slegnu u njihova pluća i izazovu razvoj raka - rekao je Heker..
Široko rasprostranjeno nerazumevanje pravog stanja iranskih nuklearnih sposobnosti, navodi se, potiče od mnogih nedavnih javnih izveštaja koji su dali detaljne vremenske okvire za iransku proizvodnju goriva za nuklearnu bombu. Ali ti izveštaji nude malo detalja o drugim koracima koje Iran mora da preduzme da bi proizveo nuklearno oružje, uključujući nuklearno usavršavanje, inženjering, proizvodnju i testiranje.
S druge strane, izveštaj Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS), nevladine organizacije koja nadgleda nuklearno širenje, izvestio je u avgustu da je Teheran razvio svoju stručnost u proizvodnji goriva do tačke u kojoj bi sada mogao brzo da dođe do proboja, „u roku od nekoliko dana", kako je navedeno.
Ali ako bi Teheran postigao nuklearni prodor, suočio bi se sa nizom drugih ključnih koraka pre nego što bi proizveo funkcionalnu nuklearnu bojevu glavu. Jedan od njih bi bio razvoj elektronskog sistema paljenja koji bi pokrenuo eksploziju grupe konvencionalnih eksploziva koji sabijaju nuklearno jezgro, čime bi se pokrenula lančana reakcija koja na kraju izaziva eksploziju atomske energije. Pored toga, kako piše NIT , bojeva glava mora biti rigorozno testirana kako bi se osiguralo da može da izdrži ekstremnu toplotu i vibracije pri ponovnom ulasku u atmosferu.
Nuklearni stručnjaci kažu da dugotrajan proces takođe obično kulminira podzemnim testiranjem eksploziva bombe kako bi se osiguralo da će bojeva glava detonirati kako se očekuje.
U martovskoj studiji koju je sprovela Istraživačka služba američkog Kongresa, citirani su savezni izveštaji koji govore da će Teheranu biti potrebno između jedne i dve nedelje da proizvede dovoljno obogaćenog uranijuma za bombu. Ali u toj studiji se takođe citira general Mark A. Millei , bivši predsednik Zajedničkog štaba američkih snaga, koji je rekao da će Iranu biti potrebno „nekoliko meseci da proizvede pravo nuklearno oružje". Takođe je navedeno da „američka obaveštajna zajednica procenjuje da Iran nije nastavio svoj rad na istraživanju oružja". Konačno, studija takođe navodi da izveštaji Međunarodne agencije za atomsku energiju UN (IAEA) sugerišu da Teheran „još nema održiv dizajn nuklearnog oružja ili adekvatan sistem za detonaciju eksploziva".
Foto: clipart
Hjuston G. Vud kaže da mnogi dodatni faktori ulaze u procenu stvarne pretnje koju bi iranski nuklearni program mogao da predstavlja za Izrael. Iran bi, sugerisao je, možda želeo da poseduje arsenal od pola tuceta ili više nuklearnih bombi pre nego što testira jednu pod zemljom ili je detonira u ratu. Ne želite da ispalite jedno oružje i ostanete bez municije", istakao je on, zaključivši da je najveći problem to što bi stvaranje jedne nuklearne bombe definitivno značilo promenu pravila igre.
O uzavrelom sukobu na Bliskom istoku koji ključa iz dana u dan i najnovijem napadu Irana na Izrael, govorili su gosti Otvorenog studija, istoričar i autor knjige "Efekat Tramp" Saša Adamović i Istoričar i autor emisije na Informer TV Goran Šarić.
Američki predsednik Džozef Bajden potvrdio je da je u toku ''aktivna diskusija'' američkih i izraelskih zvaničnika o tome kako bi trebalo da izgleda odgovor izraela na raketni napad iz Irana, dodajući da ''ostaje da se vidi'' kakve će posledice pretrpeti Teheran.
Američko ministarstvo odbrane saopštilo je da su razarači američke mornarice pozicionirani u regionu Bliskog istoka ispalili desetak projektila presretača na rakete koje su ispaljene iz Irana na Izrael. Pentagon nije naveo da li su iranski projektili oboreni! Da sve bude još indikativnije, Agencija „Šafakna" tvrdi da u napadu uništeno više od 20 izraelskih aviona F-35. Najmanje 80 odsto lansiranih projektila navodno je pogodilo predviđene mete!.
Iran je ispunio obećanje da će kazniti Izrael zbog ubistva više od 10 komandanata Hezbolaha. Na jevrejsku državu ispalio je više od 500 balističkih projektila. Očekuje se odgovor Izraela, a svet strepi da je rat Izraela i Irana neminovan.
U novom Info jutru o velikom raketnom napadu Irana na Izrael, ali i o tome kakve posledice očekuju Irance zbog tog čina, govorili su gosti Vladimir Dobrosavljević prof. dr Milan Petričković, prof. dr Miloje Pršić, istoričar.
Američki predsednik Džo Bajden sve više priznaje da nije u mogućnosti da utiče na vojno ponašanje Izraela, izvestio je u sredu Politiko, pozivajući se na dva neimenovana zvaničnika Bele kuće.
I Izrael i njegov najbliži saveznik SAD obećali su da će kazniti Iran zbog lansiranja više stotina projektila na Izrael. Izraelski stratezi trenutno raspravljaju ne o tome da li i kada da udare Iran, već koliko snažno.
02.10.2024
22:44
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Sa iranskim ispaljivanjem oko 180 balističkih projektila na Izrael preko noći, Posle iranskog raketiranja Izraela kada je na jevrejsku državu lansirano više stotina projktila Bliski istok je ponovo na ivici pogubnog regionalnog rata. Tim prfe jer je izraelski premijer Benjamin Netanjahu odmah je obećao da će uzvratiti za napad. On je to nazvao "velikom greškom" koju će Iran "platiti".
Generalni sekretar libanskog pokreta „Hezbolah“, Hasan Nasralah, nedugo pre nego što ga je Izrael ubio, izrazio je saglasnost pokreta za prekid vatre, izjavio je ministar spoljnih poslova Libana, Abdala Bu Habib, u intervjuu za CNN.
Prema dostupnim informacijama, ukrajinske snage pokušale su da izvedu napad na Kursku nuklearnu elektranu (AЕS) u Kurčatovu, koristeći, preliminarno, francusku avionsku bombu, javlja ruski portal Maš.
Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa Republike Srbije s dijasporom Đorđe Milićević prisustvovao je večeras Četvrtom tradiocionalnom druženju Ozrenaca u Brčkom. Zavičajno udruženje Ozrenaca iz Brčkog godinama unazad organizuje okupljanje Ozrenaca i potomaka sa ciljem promovisanja srpske kulture, običaja, igre i pesme, nošnji i svega onoga što čini identitet našeg naroda, a sve u cilju očuvanje nacionalnog jedinstva među Srbima kao temelja opstanka našeg naroda.
Ministarka privrede Adrijana Mesarović istakla je da Srbija ide putem daljeg napretka i da će Ekspo2027 doneti istorijsku šansu za ekonomski razvoj i dalje pozicioniranje na investicionoj mapi. , a kako naglašava predsednik Vučić je pokazao da je to najbolji način da se dođe do rešenja problema.
Nebojša Zelenović, jedan od lidera opozicije sa kojim veliki rusofili Branimir Nestorović i Aleksandar Pavić obaraju Vučića, rekao je da "treba podržati ukrajinsku državu i narod" i da "treba uvesti sankcije Rusiji".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće u petak, 4. oktobra, otvaranju obilaznice oko Gornjeg Milanovca, saopštila je danas Služba za saradnju sa medijima predsednika Srbije.
Svi govore o onome što se dešava na Bliskom istoku i smatraju da to nije toliko daleko od Kosova i Metohije. Na granici smo sveopšteg rata. Izraelski napadi na ruske baze daju novu dimenziju. Čeka se reakcija Rusije jer su ipak napadnuta njena vojna postrojenja u oblasti Sirije. Na ovu temu u emisiji "Otvoreni studio" govorio je društveni analitičar Saša Boriojević i pukovnik u penziji Srbobran Radić.
Predloženim izmenama Krivičnog zakonika (KZ) predviđeno je proširenje definicija nužne odbrane, kolokvijalno nazvane "samoodbrana", koja isključuje postojanje krivičnog dela. O tome su u Info jutru razgovarali gosti advokati Ivan Simić i Nebojša Perović.
Nebojša Zelenović, predstavnik opozicije i kopredsednik stranke "Zajedno", rekao je da treba stupiti u generalni štrajk i da treba sve da stane, na taj način pozivajuću na haos i rušenje svega onoga za šta se Vučić gotovo deceniju i po bori. O tome su u Info jutru govorili prof. Goran Puzić i predsednik centra za bezbednosnu i međunarodnu politiku, Zoran Spasić.
Samoproglašeno tzv. Kosovo našlo se na zapadnoj listi najsigurnijih "država" na svetu, iako šiptarčina Kurti sprovodi konstantan teror nad Srbima. O tom presedanu govorili su gosti član Predsedništva SNS Miloš Terzić i Rajko Kapelan, Centar za društvenu stabilnost.
U novom Info jutru o velikom raketnom napadu Irana na Izrael, ali i o tome kakve posledice očekuju Irance zbog tog čina, govorili su gosti Vladimir Dobrosavljević prof. dr Milan Petričković, prof. dr Miloje Pršić, istoričar.
U nastavku identifikacije kriminalne grupe koja je skrivala veću količinu oružja u garaži u Novom Beogradu i oružje i drogu u automobilu „bmv“, uhapšen je V. K. (18) iz Beograda.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, u nastavku identifikacije kriminalne grupe koja je skrivala veću količinu oružja u garaži u Novom Beogradu, uhapsili još jednu osobu.
Jedna korisnica društvene mreže "X" podelila je uznemirujuću scenu iz Beograda, kada je stariji muškarac nasrnuo i udario nepoznatog dečaka od pet godina usred dečjeg parkića i u prisustvu majke!
Tinejdžer V.K. (19) uhapšen je zbog sumnje da je treći član kriminlne grupa koja je, neovlašćeno držala veliku količinu vatrenog oružja, municije, minsko-eksplozivnih sredstava, kao i različite vrste narkotika!
Disciplinska i etička komisija Fudbalskog saveza Srbije izrekla je kazne Partizanu i Crvenoj zvezdi zbog incidenata tokom 174. večitog derbija. Ukupno, dva najveća srpska kluba moraće da plate 550.000 dinara.
Prvi dan Evrolige u sezoni 2024/25. doneo je uzbuđenja na više frontova, a pažnju su svakako privukle dominantne predstave košarkaša Monaka i Žalgirisa, kao i teška ali značajna pobeda Panatinaikosa.
U prvim utakmicama 2. kola Lige Evrope danski Midtjiland pobedio je Makabi iz Tel Aviva 2:0 na stadionu Partizana, dok je Totenhem slavio protiv Ferencvaroša u gostima 2:1.
Kontroverzni reper Šon Kombs, poznatiji kao Pi Didi i Paf Dedi, trenutno je u zatvoru, a o njegovim žurkama u koje su bile uvučene sve poznate ličnosti bruji svet. Jedan od gostiju je i Denzel Vašington.
Ove godine se obeležava sto godina od smrti čuvenog italijanskog kompozitora Đakomo Pučinija, kada se sve operske kuće vraćaju izvođenju njegovih opera.
Beogradska filharmonija nastupa prvi put pod dirigentskom palicom Haime Martina i predstavlja mladog violinistu Johana Dalenea, u petak 4. oktobra (Kolarac, 20č). Koncert nosi naziv “Živeti sa neprijateljem”, a orkestar izvodi dela Prokofjeva i Šostakoviča.
Premijera epske avanture "Volja sinovljeva" se približava, a publika svakim danom saznaje nove detalje koji upućuju da nas očekuje još jedan filmski blokbaster.
Nastavak najgeldanijeg stranog filma u istoriji Srbije, s maestralnim Hoakinom Finiksom i Lejdi Gagom u glavnim ulogama, "Džoker – Ludilo u dvoje", sinoć je premijerno prikazan u prepunoj IMAX sali u Cineplexx bioskopu u Galeriji.
Gvinet Paltrou (52) godinama privlači javnost svojim čudnim načinom života. Bile su to teme vezane za njene neobične rituale negovanja, koji su doduše u međuvremenu postali više uobičajeni nego ranije.
Da li vam se dešavalo da ne možete dovoljno dobro da očistite tepihe jer se stalno pomeraju kad papučicom usisivača prelazite preko njih? Sada će tome doći kraj.
Od kada se prvi put pojavila na audiciji za "Zvezde Granda", Tanji Savić je minut bio dovoljan da postane miljenica nacije, a i posle dve decenije ona je zvezda za sve generacije publike jer je podjednako vole ljudi od sedam do sedamdeset sedam godina.
Piroćanac Dušan Živković, kreator i tvorac najpopularnijeg grdskog izletišta Brod bar kraj Nišave, sada je uspeo da svojim rukama "spoji" obale ove reke!
Ako ovih dana prolazite Ulicom Svetog Save, ne čudite se ako vas sve do Ulice Đure Jakšića, prati opojni miris cimeta i jabuka! Jesenja kulinarska epidemija "drma" Loznicu!
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.