Pored trenutnog sukoba sa Hezbolahom, izraelsko jednogodišnje uništavanje Hamasa u Gazi uveliko je smanjilo sposobnost Irana da predstavlja velik izazov u eventalnom ratu sa SAD i jevrejskom državom. To bi, međutim, moglo da podstakne Iran da se vrati svom drugom glavnom obliku odvraćanja - programu razvoja nuklearnog oružja, analizira britanski Ekonomist.
Sjedinjene Države i Izrael, navodi list, odavno govore kako Iranu neće dozvoliti da razvije nuklearnu bombu. Problem je i što Izrael. iako to nikad nije priznao, ima najmanje 90 nuklearnih glava. List podseća da je važno istaći da su nuklearne sile SAD i Sovjetski Savez bili saveznici nekoliko godina nakon Drugog svetskog rata pre nego što su započeli svoj „nuklearni" sukob, a da su Indija i Pakistan imali i imaju dobro uspostavljene pozadinske kanale komunikacije koji stvari drže pod kontrolom. Izrael i Iran nemaju takvu istoriju, a njihov rat u senci u poslednjih nekoliko godina se razbuktao. Ekonomist je stoga zaključio da bi iranska nuklearna bomba bila opasan i nepredvidiv element u već zapaljivom regionu.
Njujork Tajms osvrnuo se na ovu temu iz drugačijeg ugla. List navodi da Iran, uprkos brojnim strahovima da je prešao dug put u razvoju svog nuklearnog programa (za koji Teheran uporno tvrdi da je isključivo u civilne svrhe) čeka najmanje godina teškog rada da savlada zamršene osnove izgradnje nuklearnog oružja.
Prema analizi Njujork Tajmsa, prvo pitanje u nedavnom potpredsedničkom obračunu na CBS-u bilo je da li će kandidati podržati ili se protiviti preventivnom udaru Izraela na Iran. Ovo pitanje je postalo prvorazredno i za demokratskog guvernera Tima Valca i republikanskog senatora Džej Di Vensa, jer je Teheran "drastično smanjio vreme potrebno za razvoj nuklearnog oružja" na „jednu ili dve nedelje".
Premisa iza tog pitanja jednog od moderatora panela, kako ističe NIT, naglašava široko rasprostranjeno nerazumevanje šta je potrebno da se napravi funkcionalna nuklearna bomba. Nuklearni stručnjaci, kako je istaknuto, procenjuju da Iranu neće biti potrebne nedelje da stvori nuklearno oružje, već meseci, a možda i godina. Stoga je pitanje moderatora pokrenulo diskusiju u kojoj se polazi od pogrešne premise.
- Mislim da nema opasnosti da Iran počne da ispaljuje nuklearno oružje ove godine - rekao je Hjuston G. Vud , profesor mašinstva i vazduhoplovstva na Univerzitetu Virdžinija.
Kao specijalista za atomske centrifuge i druga nuklearna pitanja, Vud je procenio da će Iranu biti potrebno do godinu dana da razvije oružje nakon što akumulira dovoljno nuklearnog goriva.
- To bi verovatno trajalo mnogo meseci, a ne nedelja - smatra Zigfrid S. Heker , bivši direktor laboratorije za oružje u Los Alamosu u Novom Meksiku.
- Potrebna je napredna metalurgija i inženjering. Proces je mnogo teži nego što bi se moglo očekivati. Na primer, radnici u procesu suočeni su sa zdravstvenim rizicima jer bi radioaktivne čestice nastale tokom oblikovanja nuklearnih delova mogle, ako ne budu pažljive, da se slegnu u njihova pluća i izazovu razvoj raka - rekao je Heker..
Široko rasprostranjeno nerazumevanje pravog stanja iranskih nuklearnih sposobnosti, navodi se, potiče od mnogih nedavnih javnih izveštaja koji su dali detaljne vremenske okvire za iransku proizvodnju goriva za nuklearnu bombu. Ali ti izveštaji nude malo detalja o drugim koracima koje Iran mora da preduzme da bi proizveo nuklearno oružje, uključujući nuklearno usavršavanje, inženjering, proizvodnju i testiranje.
S druge strane, izveštaj Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS), nevladine organizacije koja nadgleda nuklearno širenje, izvestio je u avgustu da je Teheran razvio svoju stručnost u proizvodnji goriva do tačke u kojoj bi sada mogao brzo da dođe do proboja, „u roku od nekoliko dana", kako je navedeno.
Ali ako bi Teheran postigao nuklearni prodor, suočio bi se sa nizom drugih ključnih koraka pre nego što bi proizveo funkcionalnu nuklearnu bojevu glavu. Jedan od njih bi bio razvoj elektronskog sistema paljenja koji bi pokrenuo eksploziju grupe konvencionalnih eksploziva koji sabijaju nuklearno jezgro, čime bi se pokrenula lančana reakcija koja na kraju izaziva eksploziju atomske energije. Pored toga, kako piše NIT , bojeva glava mora biti rigorozno testirana kako bi se osiguralo da može da izdrži ekstremnu toplotu i vibracije pri ponovnom ulasku u atmosferu.
Nuklearni stručnjaci kažu da dugotrajan proces takođe obično kulminira podzemnim testiranjem eksploziva bombe kako bi se osiguralo da će bojeva glava detonirati kako se očekuje.
U martovskoj studiji koju je sprovela Istraživačka služba američkog Kongresa, citirani su savezni izveštaji koji govore da će Teheranu biti potrebno između jedne i dve nedelje da proizvede dovoljno obogaćenog uranijuma za bombu. Ali u toj studiji se takođe citira general Mark A. Millei , bivši predsednik Zajedničkog štaba američkih snaga, koji je rekao da će Iranu biti potrebno „nekoliko meseci da proizvede pravo nuklearno oružje". Takođe je navedeno da „američka obaveštajna zajednica procenjuje da Iran nije nastavio svoj rad na istraživanju oružja". Konačno, studija takođe navodi da izveštaji Međunarodne agencije za atomsku energiju UN (IAEA) sugerišu da Teheran „još nema održiv dizajn nuklearnog oružja ili adekvatan sistem za detonaciju eksploziva".
Foto: clipart
Hjuston G. Vud kaže da mnogi dodatni faktori ulaze u procenu stvarne pretnje koju bi iranski nuklearni program mogao da predstavlja za Izrael. Iran bi, sugerisao je, možda želeo da poseduje arsenal od pola tuceta ili više nuklearnih bombi pre nego što testira jednu pod zemljom ili je detonira u ratu. Ne želite da ispalite jedno oružje i ostanete bez municije", istakao je on, zaključivši da je najveći problem to što bi stvaranje jedne nuklearne bombe definitivno značilo promenu pravila igre.
Sa iranskim ispaljivanjem oko 180 balističkih projektila na Izrael preko noći, Posle iranskog raketiranja Izraela kada je na jevrejsku državu lansirano više stotina projktila Bliski istok je ponovo na ivici pogubnog regionalnog rata. Tim prfe jer je izraelski premijer Benjamin Netanjahu odmah je obećao da će uzvratiti za napad. On je to nazvao "velikom greškom" koju će Iran "platiti".
U novom Info jutru o velikom raketnom napadu Irana na Izrael, ali i o tome kakve posledice očekuju Irance zbog tog čina, govorili su gosti Vladimir Dobrosavljević prof. dr Milan Petričković, prof. dr Miloje Pršić, istoričar.
Američki predsednik Džo Bajden sve više priznaje da nije u mogućnosti da utiče na vojno ponašanje Izraela, izvestio je u sredu Politiko, pozivajući se na dva neimenovana zvaničnika Bele kuće.
I Izrael i njegov najbliži saveznik SAD obećali su da će kazniti Iran zbog lansiranja više stotina projektila na Izrael. Izraelski stratezi trenutno raspravljaju ne o tome da li i kada da udare Iran, već koliko snažno.
O uzavrelom sukobu na Bliskom istoku koji ključa iz dana u dan i najnovijem napadu Irana na Izrael, govorili su gosti Otvorenog studija, istoričar i autor knjige "Efekat Tramp" Saša Adamović i Istoričar i autor emisije na Informer TV Goran Šarić.
Američki predsednik Džozef Bajden potvrdio je da je u toku ''aktivna diskusija'' američkih i izraelskih zvaničnika o tome kako bi trebalo da izgleda odgovor izraela na raketni napad iz Irana, dodajući da ''ostaje da se vidi'' kakve će posledice pretrpeti Teheran.
Američko ministarstvo odbrane saopštilo je da su razarači američke mornarice pozicionirani u regionu Bliskog istoka ispalili desetak projektila presretača na rakete koje su ispaljene iz Irana na Izrael. Pentagon nije naveo da li su iranski projektili oboreni! Da sve bude još indikativnije, Agencija „Šafakna" tvrdi da u napadu uništeno više od 20 izraelskih aviona F-35. Najmanje 80 odsto lansiranih projektila navodno je pogodilo predviđene mete!.
Iran je ispunio obećanje da će kazniti Izrael zbog ubistva više od 10 komandanata Hezbolaha. Na jevrejsku državu ispalio je više od 500 balističkih projektila. Očekuje se odgovor Izraela, a svet strepi da je rat Izraela i Irana neminovan.
Iran se pripremio za sveobuhvatan, višeslojan i potpuni rat, dok tenzije u regionu nastavljaju da rastu, izjavio je danas neimenovani, visoki bezbednosni zvaničnik te zemlje, prenela je iranska Pres tv.
Odlučujuću reč o bezbednom razvoju zemalja Persijskog zaliva treba dati državama tog regiona, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov na devetom Dijalogu između Rusije i Saveta za saradnju arapskih zemalja Persijskog zaliva u Manami.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Sa iranskim ispaljivanjem oko 180 balističkih projektila na Izrael preko noći, Posle iranskog raketiranja Izraela kada je na jevrejsku državu lansirano više stotina projktila Bliski istok je ponovo na ivici pogubnog regionalnog rata. Tim prfe jer je izraelski premijer Benjamin Netanjahu odmah je obećao da će uzvratiti za napad. On je to nazvao "velikom greškom" koju će Iran "platiti".
Glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević danas je došao u Policijsku stanicu Voždovac kako bi, u svojstvu oštećenog, dao izjavu povodom nasilnog upada u prostorije Informera 26. oktobra.
Pod parolama borbe za budućnost, ponovo se otvara pitanje političke pozadine pojedinaca koji dobijaju važne funkcije. Objava na društvenoj mreži Iks, skrenula je pažnju na izbor Maria Reljanovića za narodnog poslanika i njegove veze sa NVO i Demokratskom strankom.
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković izjavila je za Novosadsku televiziju da se Srbija nalazi u političkoj situaciji kakvu, prema njenim rečima, do sada nije doživela, ukazujući na neizvesnost oko formiranja vlasti i donošenja političkih odluka.
Pitanje Kosova i Metohije postaje jedan od prvih velikih političkih izazova za novu vlast u Srbiji, a izjave predstavnika Studentske liste, Nenada Rašića i funkcionera Srpske liste otvorile su ozbiljnu raspravu o tome kako će i ko ubuduće predstavljati interese srpskog naroda.
Lider Demokratske narodne partije Milan Knežević, oglasio se putem Instagrama u vezi podrške listi "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" na prethodnim izborima.
Jovana Jemović našla se na meti kritika zbog političkog angažmana i povezivanja sa Studentskom listom, a u objavi koja se odnosi na nju postavljeno je pitanje da li će nekadašnji kadrovi Demokratske stranke u Narodnoj skupštini zaista zastupati interese naroda i studenata.
Plavi tim odneo je pobedu u večerašnjoj borbi za eliminaciju u Exatlonu, najvećem sportskom rijalitiju, koji se emituje na Informer TV, nakon uzbudljivog nadmetanja na poligonu Podmornica.
Tokom noći sneg je prekrio Zlatiborski okrug, pa se pokrivač od desetak centimetara formirao na Tari, Zlatiboru, Zlataru, Čajetini, Novoj Varoši i Sjenici.
Potpuno električna vozila (BEV) činila su 2,7 odsto svih novoregistrovanih automobila u Srbiji u prvoj polovini 2026. godine, što predstavlja značajan rast u odnosu na isti period prošle godine, kada je njihov udeo iznosio svega 0,8 odsto.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave kriminalističke policije, Službe za suzbijanje kriminala, Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala i Policijske uprave u Pirotu, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Pirotu, uhapsili su M. B. (47), državljanina Turske, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljen promet akciznih proizvoda.
Pripadnici Sektora unutrašnje kontrole MUP uhapsili su sedam policijskih službenika PU u Boru zbog sumnje da su zlostavljali i mučili Srđana Jankovića i Dejana Dragijevića, koji su optuženi za smrt dvogodišnje devojčice Danke Ilić.
Pevačica Avril Lavinj postala je majka u 42. godini i na svet donela svoje prvo dete, devojčicu, a emotivnim fotografijama novorođenčeta koje je objavila na društvenim mrežama izazvala je veliku pažnju javnosti i pokrenula pitanja o identitetu svog partnera.
Glumac Slaviša Čurović kaže da je njegov lik prota Vasa Živković kojeg igra u seriji "Pupin" bio skroman čovek koji je prepoznavao mlade talentovane ljude i pomagao im da se školuju.
Veliki problemi sa Majkrosoftovim servisima izazvali su pravu pometnju među korisnicima širom sveta, a dok mnogi pokušavaju da pronađu način da obavljaju svakodnevne poslovne obaveze, društvene mreže preplavili su duhoviti komentari na račun ovog tehnološkog kolapsa.
Muzička zvezda Jelena Karleuša i bivši fudbaler Duško Tošić ponovo su uspostavili kontakt na društvenim mrežama, a iza njihovog međusobnog zapraćivanja na Instagramu stoji njihova starija ćerka Atina.
Kada se bivša rijaliti učesnica Anita Stanojlović porodila, njena beba se susrela sa teškoćama u disanju, lekari su je stavili u inkubator, a sada se ponosna mama obratila svojoj naslednici.
Pevač Dado Polumenta i njegova supruga Ivona Polumenta obeležavaju deset godina ljubavi, a tim povodom Ivona se oglasila na društvenim mrežama i suprugu uputila emotivnu poruku.
Pevač Adil Maksutović je otkrio kako je, uprkos početnom nećkanju, zahvaljujući Saši Popoviću završio na "Grandovom" festivalu i ostvario veliki uspeh pesmom "Laku noć".
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.