Pored trenutnog sukoba sa Hezbolahom, izraelsko jednogodišnje uništavanje Hamasa u Gazi uveliko je smanjilo sposobnost Irana da predstavlja velik izazov u eventalnom ratu sa SAD i jevrejskom državom. To bi, međutim, moglo da podstakne Iran da se vrati svom drugom glavnom obliku odvraćanja - programu razvoja nuklearnog oružja, analizira britanski Ekonomist.
Sjedinjene Države i Izrael, navodi list, odavno govore kako Iranu neće dozvoliti da razvije nuklearnu bombu. Problem je i što Izrael. iako to nikad nije priznao, ima najmanje 90 nuklearnih glava. List podseća da je važno istaći da su nuklearne sile SAD i Sovjetski Savez bili saveznici nekoliko godina nakon Drugog svetskog rata pre nego što su započeli svoj „nuklearni" sukob, a da su Indija i Pakistan imali i imaju dobro uspostavljene pozadinske kanale komunikacije koji stvari drže pod kontrolom. Izrael i Iran nemaju takvu istoriju, a njihov rat u senci u poslednjih nekoliko godina se razbuktao. Ekonomist je stoga zaključio da bi iranska nuklearna bomba bila opasan i nepredvidiv element u već zapaljivom regionu.
Njujork Tajms osvrnuo se na ovu temu iz drugačijeg ugla. List navodi da Iran, uprkos brojnim strahovima da je prešao dug put u razvoju svog nuklearnog programa (za koji Teheran uporno tvrdi da je isključivo u civilne svrhe) čeka najmanje godina teškog rada da savlada zamršene osnove izgradnje nuklearnog oružja.
Prema analizi Njujork Tajmsa, prvo pitanje u nedavnom potpredsedničkom obračunu na CBS-u bilo je da li će kandidati podržati ili se protiviti preventivnom udaru Izraela na Iran. Ovo pitanje je postalo prvorazredno i za demokratskog guvernera Tima Valca i republikanskog senatora Džej Di Vensa, jer je Teheran "drastično smanjio vreme potrebno za razvoj nuklearnog oružja" na „jednu ili dve nedelje".
Premisa iza tog pitanja jednog od moderatora panela, kako ističe NIT, naglašava široko rasprostranjeno nerazumevanje šta je potrebno da se napravi funkcionalna nuklearna bomba. Nuklearni stručnjaci, kako je istaknuto, procenjuju da Iranu neće biti potrebne nedelje da stvori nuklearno oružje, već meseci, a možda i godina. Stoga je pitanje moderatora pokrenulo diskusiju u kojoj se polazi od pogrešne premise.
- Mislim da nema opasnosti da Iran počne da ispaljuje nuklearno oružje ove godine - rekao je Hjuston G. Vud , profesor mašinstva i vazduhoplovstva na Univerzitetu Virdžinija.
Kao specijalista za atomske centrifuge i druga nuklearna pitanja, Vud je procenio da će Iranu biti potrebno do godinu dana da razvije oružje nakon što akumulira dovoljno nuklearnog goriva.
- To bi verovatno trajalo mnogo meseci, a ne nedelja - smatra Zigfrid S. Heker , bivši direktor laboratorije za oružje u Los Alamosu u Novom Meksiku.
- Potrebna je napredna metalurgija i inženjering. Proces je mnogo teži nego što bi se moglo očekivati. Na primer, radnici u procesu suočeni su sa zdravstvenim rizicima jer bi radioaktivne čestice nastale tokom oblikovanja nuklearnih delova mogle, ako ne budu pažljive, da se slegnu u njihova pluća i izazovu razvoj raka - rekao je Heker..
Široko rasprostranjeno nerazumevanje pravog stanja iranskih nuklearnih sposobnosti, navodi se, potiče od mnogih nedavnih javnih izveštaja koji su dali detaljne vremenske okvire za iransku proizvodnju goriva za nuklearnu bombu. Ali ti izveštaji nude malo detalja o drugim koracima koje Iran mora da preduzme da bi proizveo nuklearno oružje, uključujući nuklearno usavršavanje, inženjering, proizvodnju i testiranje.
S druge strane, izveštaj Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS), nevladine organizacije koja nadgleda nuklearno širenje, izvestio je u avgustu da je Teheran razvio svoju stručnost u proizvodnji goriva do tačke u kojoj bi sada mogao brzo da dođe do proboja, „u roku od nekoliko dana", kako je navedeno.
Ali ako bi Teheran postigao nuklearni prodor, suočio bi se sa nizom drugih ključnih koraka pre nego što bi proizveo funkcionalnu nuklearnu bojevu glavu. Jedan od njih bi bio razvoj elektronskog sistema paljenja koji bi pokrenuo eksploziju grupe konvencionalnih eksploziva koji sabijaju nuklearno jezgro, čime bi se pokrenula lančana reakcija koja na kraju izaziva eksploziju atomske energije. Pored toga, kako piše NIT , bojeva glava mora biti rigorozno testirana kako bi se osiguralo da može da izdrži ekstremnu toplotu i vibracije pri ponovnom ulasku u atmosferu.
Nuklearni stručnjaci kažu da dugotrajan proces takođe obično kulminira podzemnim testiranjem eksploziva bombe kako bi se osiguralo da će bojeva glava detonirati kako se očekuje.
U martovskoj studiji koju je sprovela Istraživačka služba američkog Kongresa, citirani su savezni izveštaji koji govore da će Teheranu biti potrebno između jedne i dve nedelje da proizvede dovoljno obogaćenog uranijuma za bombu. Ali u toj studiji se takođe citira general Mark A. Millei , bivši predsednik Zajedničkog štaba američkih snaga, koji je rekao da će Iranu biti potrebno „nekoliko meseci da proizvede pravo nuklearno oružje". Takođe je navedeno da „američka obaveštajna zajednica procenjuje da Iran nije nastavio svoj rad na istraživanju oružja". Konačno, studija takođe navodi da izveštaji Međunarodne agencije za atomsku energiju UN (IAEA) sugerišu da Teheran „još nema održiv dizajn nuklearnog oružja ili adekvatan sistem za detonaciju eksploziva".
Foto: clipart
Hjuston G. Vud kaže da mnogi dodatni faktori ulaze u procenu stvarne pretnje koju bi iranski nuklearni program mogao da predstavlja za Izrael. Iran bi, sugerisao je, možda želeo da poseduje arsenal od pola tuceta ili više nuklearnih bombi pre nego što testira jednu pod zemljom ili je detonira u ratu. Ne želite da ispalite jedno oružje i ostanete bez municije", istakao je on, zaključivši da je najveći problem to što bi stvaranje jedne nuklearne bombe definitivno značilo promenu pravila igre.
Sa iranskim ispaljivanjem oko 180 balističkih projektila na Izrael preko noći, Posle iranskog raketiranja Izraela kada je na jevrejsku državu lansirano više stotina projktila Bliski istok je ponovo na ivici pogubnog regionalnog rata. Tim prfe jer je izraelski premijer Benjamin Netanjahu odmah je obećao da će uzvratiti za napad. On je to nazvao "velikom greškom" koju će Iran "platiti".
U novom Info jutru o velikom raketnom napadu Irana na Izrael, ali i o tome kakve posledice očekuju Irance zbog tog čina, govorili su gosti Vladimir Dobrosavljević prof. dr Milan Petričković, prof. dr Miloje Pršić, istoričar.
Američki predsednik Džo Bajden sve više priznaje da nije u mogućnosti da utiče na vojno ponašanje Izraela, izvestio je u sredu Politiko, pozivajući se na dva neimenovana zvaničnika Bele kuće.
I Izrael i njegov najbliži saveznik SAD obećali su da će kazniti Iran zbog lansiranja više stotina projektila na Izrael. Izraelski stratezi trenutno raspravljaju ne o tome da li i kada da udare Iran, već koliko snažno.
O uzavrelom sukobu na Bliskom istoku koji ključa iz dana u dan i najnovijem napadu Irana na Izrael, govorili su gosti Otvorenog studija, istoričar i autor knjige "Efekat Tramp" Saša Adamović i Istoričar i autor emisije na Informer TV Goran Šarić.
Američki predsednik Džozef Bajden potvrdio je da je u toku ''aktivna diskusija'' američkih i izraelskih zvaničnika o tome kako bi trebalo da izgleda odgovor izraela na raketni napad iz Irana, dodajući da ''ostaje da se vidi'' kakve će posledice pretrpeti Teheran.
Američko ministarstvo odbrane saopštilo je da su razarači američke mornarice pozicionirani u regionu Bliskog istoka ispalili desetak projektila presretača na rakete koje su ispaljene iz Irana na Izrael. Pentagon nije naveo da li su iranski projektili oboreni! Da sve bude još indikativnije, Agencija „Šafakna" tvrdi da u napadu uništeno više od 20 izraelskih aviona F-35. Najmanje 80 odsto lansiranih projektila navodno je pogodilo predviđene mete!.
Iran je ispunio obećanje da će kazniti Izrael zbog ubistva više od 10 komandanata Hezbolaha. Na jevrejsku državu ispalio je više od 500 balističkih projektila. Očekuje se odgovor Izraela, a svet strepi da je rat Izraela i Irana neminovan.
Iran nastavlja sa nesmetanom realizacijom svog ambicioznog kosmičkog programa, sa fokusom na stvaranje složene satelitske mreže, demonstrirajući vojnu i tehnološku otpornost na polju na kom su Sjedinjene Američke Države i Izrael godinama pokušavale da stave veto.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je izjavio da prošle godine nije tražio nikakvo odobrenje od predsednika SAD Donalda Trampa pre nego što je pokrenuo vazdušne udare na Iran.
Liban danas u Vašingtonu počinje novi krug pregovora sa Izraelom, a Bejrut je odlučan da nastavi direktne pregovore, iako je njihov značaj donekle umanjen odlukom Irana da uključi Liban u sopstvene pregovore sa Sjedinjenim Državama.
Američke obaveštajne agencije uputile su hitno upozorenje Beloj kući da će izraelski premijer Benjamin Netanjahu najverovatnije pokušati da potkopa i sruši tek zaključeni mirovni sporazum između Vašingtona i Teherana.
Španska političarka Irene Montero, predstavnica stranke Podemos u Evropskom parlamentu, organizovala je provokativni protest u EP, žestoko kritikujući politiku EU prema mirovnom sporazumu SAD i Irana.
Izrael strahije da će Iran iskoristiti 60-dnevni period mirovnih pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama kako bi unapredio svoj nuklearni program i postigao napredak u razvoju nuklearnog oružja.
Vrhovni komandant iranske vojske general-major Amir Hatami izjavio je danas da Sjedinjene Američke Države i Izrael nisu ostvarili nijedan cilj zbog kojih su počeli rat protiv Irana, kao i da je razlog za njihov poraz bila greška u proceni iranskog naroda.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da je Iran pristao da nikada neće posedovati nuklearno oružje i odbacio je tvrdnje da Sjedinjene Američke Države planiraju da toj zemlji isplate 300 miliona dolara.
Iran je pristao da neće proizvoditi niti nabavljati nuklearno oružje prema nacrtu memoranduma o razumevanju između iranskog rukovodstva i Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je visoki iranski zvaničnik za agenciju Rojters.
Američki zvaničici podigli su uzbunu zbog, kako navode, "potpuno otkačenog" izraelskog prisluškivanja američkih diplomata koji pregovaraju sa Iranom, zbog čega je Pentagon ovog navodnog saveznika rangirao kao veću kontraobaveštajnu pretnju od pojedinih otvorenih neprijatelja Amerike.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Sa iranskim ispaljivanjem oko 180 balističkih projektila na Izrael preko noći, Posle iranskog raketiranja Izraela kada je na jevrejsku državu lansirano više stotina projktila Bliski istok je ponovo na ivici pogubnog regionalnog rata. Tim prfe jer je izraelski premijer Benjamin Netanjahu odmah je obećao da će uzvratiti za napad. On je to nazvao "velikom greškom" koju će Iran "platiti".
Opozicioni korisnik društvene mreže Iks Vukša Dragović, koji je prethodne nedelje uzdrmao javnost Srbije objavivši detaljnu listu NVO hidre, kao i detalje na koji se način u našoj zemlji finansiraju neke od najpoznatijih i najvećih nevladinih organizacija, ali i onih blokaderskih, sada je otišao korak dalje.
Uticajni briselski list blizak najvišim instancama vlasti u srcu Evropske unije (EU) objavio je analizu kojom je žestoko udario na Hrvatsku, optuživši tu zemlju da čak ni više od tri decenije nakon sticanja nezavisnosti ona nije raščistila sa ustaškom prošlošću!?!
Glavni i odgovorni urednik Infornera komentarisao je prilikom gostovanja u emisiji "Hit Tvit" to da je NATO lobista Zdravko Ponoš bio prvi koji je objavio da je korišćen zvučni top.
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" otkrili smo vam čime se sada bavi novinarka blokaderka Ana Mihajlovski, iza čega se skriva njen kolega blokader Slobodan Georgiev, kako se opušta “blokader junior” Aleksej Bjelogrlić, koji su izvori prihoda još jednog blokadera, glumca Nikole Đurička, gde se kreće i šta vozi najbolji prijatelj rektora politikanta Vladana Đokića, Nebojša Bojović.
Penzionisani zastavnik Radiša Paunić (57) koji je donirao kožu i spasao život Milu Ivanoviću (30) iz Branjeva u Republici Srpskoj, vratio se sa Klinike za opekotine su rodno selo Badovince.
Čuveni italijanski proizvođač superautomobila predstavio je ekskluzivni model „ferari“ 12Cilindri Manuale, opremljen inovativnim digitalnim sistemom koji simulira rad klasičnog mehaničkog manuelnog menjača.
Avio-kompanije i aerodromi traže hitnu obustavu EES sistema zbog haosa i praznih sedišta u avionima. YUTA apeluje na putnike da na aerodrome dolaze znatno ranije.
Kada monstrumi u naletu bolesne ljubomore, posesivnosti ili želje za kontrolom zverski likvidiraju osobu koju su navodno voleli, prva karta na koju igraju u sudnici jeste neuračunljivost. Međutim, forenzička psihijatrija poseduje filtere koje nijedan glumac pred sudijama ne može da prevari.
D. Š. (55) iz Razgojnskog Čifluka zadobio je večeras višestruke povrede opasne po život, kada je motorom udario u banderu, potvrđeno je u policiji i Opštoj bolnici Leskovac.
Pre četiri dana, 1. jula, oko dva sata iza ponoći, muškarac Lj. G. (47) napadnut je nožem u porodičnom domu svoje ćerke na Zvezdari u Beogradu, u Bulevaru kralja Aleksandra, a njegova trudna ćerka K. G. bila je svedok brutalnog nasilja.
Nezapamćena drama dogodila se jutros oko 10 sati na Zvezdari u ulicu Braće Srnića, a kada je, kako se saznaje, pretučen vozač trolejbusa Jovan R. (42) od strane starijeg muškarca.
Jedan od glavnih likova serije "Tajne malog grada" je ruski glumac Maksim Bitjukov, koji tumači lik policijskog načelnika i iskusnog istražitelja Porfirija Petroviča Parfjonova.
Godinama je border koli važio za najpametnijeg psa na svetu, ali novo naučno istraživanje pokazalo je da ga je malinoa nadmašila i preuzela prvo mesto.
Putnici širom sveta sve češće se susreću sa strožim pravilima o ručnom prtljagu, jer avio-kompanije pokušavaju da ubrzaju ukrcavanje, smanje kašnjenja i povećaju bezbednost letova.
Muzička zvezda Jelena Karleuša ponovo je izazvala ogroman interes javnosti, ovog puta povodom promocije velikog koncerta koji će biti održan u Banjaluci 17.07.2026. godine.
Sin nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde Ivana Gvozdenovića privlači veliku pažnju na društvenim mrežama, i to ne zbog sporta, već zbog upečatljivog modnog izraza.
Pobednica "Zadruge 1" Kristina Kija Kockar ponovo je javno prozvala pevačicu Anabela Atijas, podelivši snimak sa njenog nastupa na kojem se vidi mali broj posetilaca.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.