Hitno! Ovo ni Rusija ni Amerika ne mogu da reše! Svet čeka globalna katastrofa: Da li će Zemljina orbita postati neupotrebljiva?!

Sve veća količina satelita i otpada u niskoj Zemljinoj orbiti predstavlja ozbiljnu pretnju za korišćenje te iste regije, što podstiče pozive na međunarodnu saradnju i regulaciju. Stručnjaci upozoravaju da bi bez zajedničkih podataka i koordinisanih napora posledice mogle biti katastrofalne za globalnu komunikaciju, navigaciju i naučne projekte.

Niska Zemljina orbita (engleski Low Earth Orbit ili skraćeno LEO) trenutno je dom za više od 14.000 satelita, uključujući oko 3.500 neaktivnih, pokazuje izveštaj sa „Slingshot Aerospace“. Oko njih se nalazi otprilike 120 miliona komada krhotina, od kojih je većina premala da bi bili praćeni.

Arti Hola-Maini, predsedavajuća nedavnog panela Ujedinjenih nacija o svemirskom prometu, naglasila je hitnost rešavanja te situacije, preneo je „Rojters“.

- Nemamo vremena za gubljenje na koordinaciju svemirskog saobraćaja. S toliko mnogo objekata koji se lansiraju u svemir, moramo učiniti sve što možemo da osiguramo bezbednost u svemiru, a to znači olakšati razmenu informacija između operatera, bili oni javni ili privatni, kako bi se izbegli sudari - izjavila je Arti Hola-Maini.

Ipak, uspostavljanje centralizovanog sistema praćenja nailazi na prepreke. Dok neke zemlje podržavaju razmenu podataka, druge se boje izlaganja osetljivih informacija, jer mnogi sateliti imaju dvostruku namenu, u civilne i vojne svrhe. Privatne kompanije takođe se opiru dodeljivanju vlasničkih podataka.

Foto: Pixabay

Rastući rizici

Sve veća gužva na LEO dovela je do rasta bliskih susreta i opasnih krhotina. Podaci sa „Slingshot Aerospace“ otkrili su rast od 17 odsto slučajeva umalo izbegnutih sudara po satelitu tokom 2023. godine.

Finansijski rizici su značajni. „NorthStar Earth & Space“ sa sedištem u kanadskom gradu Montrealu procenio je potencijalne troškove sudara od 556 miliona dolara tokom pet godina, na osnovu modelovane godišnje verovatnoće sudara od 3,13%.

- Nalazimo se na kritičnoj tački u pogledu postavljanja propisa i strukture u prostoru za praćenje i upravljanje rastućom zagušenošću - istakao je Stjuar Bejn, direktor pomenute kanadske kompanije.

Kako do rešenja

„Spejs Iksova“ mreža „Starlink“ koja ima 6.764 satelita u LEO, izvela je gotovo 50.000 manevara za izbegavanje sudara samo početkom 2024. godine, što je udvostručenje u odnosu na prethodni period. Drugi operateri, poput Evropske svemirske agencije (ESA), izveštavaju o sličnim trendovima, ističući rastuće izazove u izbegavanju najgoreg scenarija.

U međuvremenu, istekli sateliti i krhotine se gomilaju, ostaju u orbiti godinama ili padaju prema Zemlji sagorevajući u atmosferi. Anirud Šarma, glavni izvršni direktor kompanije „Digantara“ (koja se bavi svemirskim operacijama i upravljanjem svemirskim saobraćajem), naglasio je potrebu za globalnim smernicama.

Foto: Shutterstock

- Potencijal za sukobe između država u nedavnoj prošlosti bio je u velikom porastu. Ako se oni prošire na svemir, to bi moglo zakomplikovati situaciju u svemirskom okruženju. Hitno su nam potrebna zajednička globalna pravila za koordinaciju - poručio je on.

Ujedinjene nacije rade na stvaranju okvira za upravljanje svemirskim saobraćajem, a u planu je da se nalazi predstave naredne godine. Stručnjaci predlažu usvajanje alata poput radara i teleskopa kako bi se poboljšala tačnost praćenja uz postavljanje standarda sličnih onima koji regulišu vazdušni saobraćaj. Međutim, geopolitičke napetosti i zabrinutosti u vezi sa poverenjem i deljenjem podataka ostaju glavne prepreke.

Arti Hola-Maini priznaje postojanje navedenih izazova.

- Glavni izazovi su brzina, budući da je za izgradnju konsenzusa potrebno vreme, i poverenje. Neke zemlje jednostavno ne mogu da komuniciraju s drugima, ali UN može da olakša taj proces. Brzina je naš najveći neprijatelj, ali ne postoji alternativa - naglasila je ona.