• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA

Autor: SOS/D. Tanasković

01.11.2020

20:13

SRBIJO, MISLI O OVOME! ERDOGAN MERKA RUMELIJU, ZBOG NJE SMO RATOVALI SA BUGARIMA! Balkan je u neoosmanističkoj viziji!

Politika

SRBIJO, MISLI O OVOME! ERDOGAN MERKA RUMELIJU, ZBOG NJE SMO RATOVALI SA BUGARIMA! Balkan je u neoosmanističkoj viziji!

Podeli vest

Premda glavni vektor Turske spoljne politike nije usmeren prema Balkanu, nekadašnja osmanska Rumelija nije van polja Erdoganove pažnje. To se jasno vidi iz njegovih izjava

Turski predsednik Erdogan baš se u poslednje vreme razradio i sve samouverenije nastupa na međunarodnoj sceni. Pored neposrednog i posrednog, ali intenzivnog vojnog angažovanja na nekolikim neuralgičnim tačkama u Sredozemlju, na Bliskom i Srednjem istoku, zaoštrio je i retoriku, za koju je teško reći da je baš uvek diplomatska.

Francuskom predsedniku Makronu je već drugi put poručio da treba da se leči, na šta je Pariz povukao ambasadora iz Ankare, što je kulminacija zatezanja poodavno zahladnelih odnosa između dvojice ambicioznih lidera, ali i dveju velikih država i članica NATO-a. Makronove kritike povodom uloge koju Turska na strani Azerbejdžana neskriveno igra u podsticanju i razgorevanju sukoba u Nagornom Karabahu, kao i nameru da se u Francuskoj zakonski reguliše delovanje džamija i islamskih centara, Erdogan je ocenio kao eklatantnu islamofobiju, dok se u Francuskoj, u kojoj je veoma uticajna jermenska dijaspora, sve otvorenije govori o tome da Turska na Kavkazu nastavlja da nikada ne prizna osmanski genocid nad ovim narodom iz 1915. godine.

Prenaprezanje Turske

Na neuobičajeno (ne i za njega!) otvoren način, turski predsednik je izrazio želju i nadu da će Azerbejdžanci izaći kao pobednici iz rata i uspeti da oružjem oslobode Nagorno Karabah od „jermenskih okupatora". Istovremeno, on se redovno konsultuje sa Vladimirom Putinom, tobože o pronalaženju puta ka okončanju sukoba, stavljajući Ankaru na isti nivo makroregionalne uticajnosti sa Moskvom, što je deo proklamovanog spoljnopolitičkog i geopolitičkog cilja da Turska 2023. godine bude jedna od sedam najvažnijih „igrača" na globalnom planu međunarodnih odnosa. Zauzetost oko Nagornog Karabaha nije smetala turskom predsedniku da najavi spremnost za pokretanje nove vojne akcije u Siriji...

Istovremeno sa punom aktivnošću na Kavkazu, Erdogan preti Grčkoj da će „dobiti svoje" ako nastavi da ometa tursko istraživanje podmorskih energetskih resursa, odnosno fosilnih goriva u Istočnom Mediteranu, udarajući uzgred i poneku packu Izraelu i Egiptu, a da ne govorimo o Kipru, za koji prvi put izričito predlaže rešenje višedecenijskog spora kroz model dveju nezavisnih država, pošto je prethodno obezbedio pobedu svog kandidata i poslušnika Ersina Tatara na nedavnim predsedničkim izborima. Nimalo slučajno, „Sultan" je ovu provokativnu maksimalističku izjavu dao pred Tatarov sastanak s kiparskim Grcima i predstavnicima triju zemalja „garanata" za Kipar - Grčke, Turske i Velike Britanije, koji je najavio generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, s ciljem da se pokrenu zamrli mirovni pregovori.

Foto: Printskrin video

Tako je otvorio Pandorinu kutiju ideje o formalnoj podeli jedne samostalne i suverene države, na osnovu „uvažavanja stanja na terenu" i nemogućnosti da se pregovorima dveju lokalnih zajednica pronađe kompromisno rešenje. A ne može se pronaći, jer, bez obzira na sve diplomatske manevre i prividnu spremnost na ustupke, osnovni zahtev kiparskih Grka, da Turska posle postizanja sporazuma u određenom roku povuče svoje vojne snage sa ostrva, nikada neće biti ispunjen. Svaka analogija sa odnosom Turske prema teritorijalnom integritetu Srbije i nezavisnosti „Kosova" stvar je, dakako, paranoidne uobrazilje...

BUGARI NE PRESTAJU DA ŠAMARAJU SKOPLJE! PRESTANITE DA SE INATITE, vi ste Bugari, što pre to priznate biće vam lakše!

Ako se turskom predsedniku nešto ne može zameriti, onda je to doslednost, ali i otvorenost u realizovanju strategije čiji je krajnji cilj ponovo velika i snažna Turska na prostorima koji su nekada bili u sastavu Osmanskog carstva, pa dokle se u datom trenutku može, dotle se i ide... A dokle se realno može, tek treba da se vidi, jer ima podosta ozbiljnih analitičara koji procenjuju da se Turska spoljnopolitički i vojno, ali i ekonomski delovanjem na više frontova prenapregla i da će to breme teško izdržati bez posledica po unutrašnju ravnotežu, posledica koje je Erdogan, uostalom, delimično već osetio.

Ne bi se, međutim, valjalo preterano zavaravati takvim stručnim prognozama, jer Turska je Turska, specifična država sa specifičnim društvom i sa nekim komparativnim prednostima o kojima se u ovakvim preciznim i racionalizovanim analizama ne vodi računa, jer ne pripadaju fenomenima na koje se mogu primeniti egzaktna naučna merila. Onako, otprilike, kako je veliki ruski pesnik Tjutčev opisao svoju voljenu otadžbinu: „Umom se Rusija ne može razumeti/ Opštim aršinom ne da se izmeriti: /Osobeno je njeno stanje/U Rusiju se jedino može verovati". Zato su, pored ostalog, složeni odnosi između Rusije i Turske toliki izazov za svaku pouzdanu ocenu i izvesnije predviđanje, a svi bi voleli da znaju kako će se oni u budućnosti razvijati.

„Istinita priča"

Premda glavni vektor spoljnopolitičkog angažovanja Turske nije usmeren prema Balkanu, ako izuzmemo akutnu fazu hroničnog nadgornjavanja sa Grčkom, nekadašnja osmanska Rumelija nije van polja Erdoganove pažnje. Turska prema Balkanu u ovom trenutku nastupa promišljeno i konstruktivno, ne odustajući od svojih strategijskih interesa, ali i svesna da pri sadašnjoj regionalnoj i široj konjunkturi najviše može postići korišćenjem sredstava i metoda tzv. „meke", odnosno „pametne moći".

(VIDEO) AMERIČKI MEDIJI DIGLI UZBUNU, RUSKA FREGATA "MARŠAL ŠAPOŠNJIKOV" NAORUŽANA DO ZUBA! Ne zna se šta je gore Kalibar, Cirkon, Uran...

Primer ovakvog opredeljenja su i znatno unapređeni odnosi sa Srbijom koju je Ankara oduvek, čak i u razdobljima najozbiljnijih tenzija, smatrala partnerom bez koga se ne može ostvariti bilo kakav stabilan i trajan rezultat u balkanskim relacijama. Izraženije neoosmanističke reminiscencije, do nametljivosti prisutne u nastupanju turskih zvaničnika prema i na Balkanu tokom prve decenije ovoga veka, sada su potisnute van predela pragmatičnog vođenja uglavnom poslovne politike, što je svakako dobro sa stanovišta uspešnosti poslovanja i saradnje u raznim oblastima delatnosti.

Ponekad, ipak, da se ne zaboravi kako Turska, poslujući na Balkanu, nije zaboravila Rumeliju, a i da bi se održala vera u nju kod onih koji je na našim prostorima i dalje čeznutljivo doživljavaju kao duhovnu i kulturnu maticu i potencijalnog zaštitnika, Erdogan se ponekad oglasi porukama iz arsenala koji pripadaju metafizičkim, oniričkim predelima koje je Ahmet Davutoglu nazvao geografskom i istorijskom dubinom.

Foto: AP

Tako je veliki komunikator nedavno, u obraćanju euforičnim pristalicama retorički sam sebe prevazišao, što u njegovom slučaju nije mala stvar. Zaneo se govoreći o opštoj omiljenosti koju Turci, suprotno tvrdnjama svojih dušmana i raznih zavidnih zlobnika, danas uživaju u muslimanskim zemljama Severne Afrike, Bliskog istoka i Balkana, pa je rekao i sledeće:

„Idite u Siriju, idite u Irak, idite u Severnu Afriku, idite na Bliski istok, idite u zemlje Balkana, idite i pitajte tamo ljude šta misle o Turskoj i o Turcima. Nećete čuti ni reč žalbe, ništa o kolonijalizmu, okupaciji, tlačenju ili genocidu. Umesto toga, čućete jednu novu rečenicu koja je kod njih postala nešto kao simbolički slogan - „Hvala Alahu što su nam Turci došli!" Ispričaću vam jedan istiniti događaj. Uloživši mnogo truda i u veoma teškim okolnostima ekipa TIKA-e (Turske državne agencije za saradnju i razvoj) stigla je do jednog planinskog sela u Makedoniji. Neki starac sa štapom prišao je članovima ekipe i, videvši tursku zastavu na kolima, upitao: 'Zašto ste toliko zakasnili?'. Funkcioner se zbunio i pomislio da su zakasnili na neki predviđeni program i taman kad je hteo da se izvini, starac ga je prekinuo i rekao: 'Čekali smo vas sto godina'. Zaista, prošlo je sto godina od kad smo odvojeni od ovih zemalja, ali narod nikada tamo nije prestao da nas čeka i da se nada našem povratku".

Nije teško zamisliti aplauz koji se posle ove „istinite priče" razlegao velikom dvoranom. Balkan je u neoosmanističkoj viziji i dalje, dakle, Rumelija čiji su gubitak Osmanlije pre jednog veka izuzetno bolno doživeli, o čemu svedoče tadašnji lamenti njihovih vojnih i civilnih prvaka.

Rumelijski snovi

U svim tim žalopojkama ponavljan je refren da Rumelija „ostaje u našim srcima i da ćemo se jednom vratiti". Iz Rumelije je, uostalom, poticao veliki deo osmanske, ali i potonje kemalističke elite, uključujući i tvorca moderne Turske i „oca nacije" Mustafu Kemala pašu Ataturka. Erdogan je, doduše, sa Crnog, a ne Egejskog mora, ali je i njemu Rumelija očito u srcu, a želja za povratkom nesmanjeno jaka. Tim više što Turke, kako reče stari Makedonac sa štapom, tamo već sto godina nestrpljivo čekaju.

E, BLAGO NAMA! MAKEDONIJA ŠALJE VOJSKU NA KiM, radiće kao štabni oficiri u komandi Kfora u Prištini!

Balkan mu, eto, dođe kao neka osmanska Penelopa, a da svoga čekanja, za razliku od Odisejeve verne ljube, nije bio svestan. Srećom, proviđenje ili volja Alahova uredi da se ekipa turske agencije na planini sretne sa makedonskom starinom... Mi smo, balkanski veselnici, poput Penelope tkali i parali svoje košulje, ali ne dvadeset nego punih sto godina, a parali su nam ih povremeno i drugi.

Foto: printscreen/twitwer

Povratak nekadašnjeg gazde sa istoka nismo dočekali, a ni košulje baš sve oparali, tako da nismo ni bez ruha, ni bez kruha, a u većini umemo i goste, zvane i nezvane, da balkanski dočekamo i ispratimo kako im dolikuje. Čemu, uostalom, uopšte osvrtanje na Erdoganovu „istinitu priču", reći će mnogi na ovim našim stranama, jer on, kako se obično i olako tumači, govori „za unutrašnju upotrebu".

Ne bi, međutim, trebalo zaboraviti da su za neoosmanističku doktrinu i njenu operacionalizaciju unutrašnja i spoljna politika, a i „meka" i „tvrda moć" u organskoj, funkcionalnoj sprezi i naizmenično se aktuelizuju, pa ne bi bilo poželjno da Erdoganovi slušaoci listom poveruju da je Balkan zaista i dalje Rumelija koja ih i posle sto godina željno čeka.

Srbija i Bugarska ratovali zbog Rumelije

Zbog Rumelije zaratili su Srbija i Bugarska 1885. godine, a neposredni povod bilo je ujedinjenje Kneževine Bugarske i Istočne Rumelije, koje je izvršeno kršenjem odluka Berlinskog kongresa, a na štetu Srbije i Srba koji su živeli na tim područjima pre i tokom Otomanske vlasti. 
Smatrajući da je to poremetilo ravnotežu na Balkanu, kralj Milan  je vršio pritisak na bugarsku diplomatiju da se sporne odluke ponište, a kada mu to nije urodilo plodom odlučio je da celu stvar reši ratom.
Međutim, bolje naoružana i uz to bolje motivisana bugarska vojska izvojevala je pobedu na Slivnici, da bi ubrzo potom prebacila rat na teritoriju Srbije, što je dovelo do pada Pirota i povlačenja srpske vojske sve do Niša. Neočekivani uspesi bugarske vojske primorali su velike sile, u prvom redu Austrougarsku, da se uključe u posredovanju oko potpisivanja primirja. Mir u Bukureštu  je zaključen 3. marta 1886. godine. Rat je doneo znatne gubitke i jednoj i drugoj strani, ali nije uticao na teritorijalne promene.

 




Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Izbori 2024

TV

Šiptarski lobisti sede u Briselu i huškaju Evropu da dozvoli progon Srba! Kurtijev teror nad Srbima prelazi sve granice!
Live TV

Šiptarski lobisti sede u Briselu i huškaju Evropu da dozvoli progon Srba! Kurtijev teror nad Srbima prelazi sve granice!

Hapšenje Srećka Sofronijevića i progon Srba na KiM, komentarisali su gosti Info večeri, Dragoslav Bokan sa Instituta za nacionalnu strategiju, Andrijana Arnautović iz SPS, Konstantin Dobrilović iz Slobodarske partije Austrije, Dejan Stanković iz Hrišćansko-demokratske stranke Belgije, direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić i supruga Srećka Sofronijevića Katarina Vasić Sofronijević.

13.04.2024

22:00

Rat koji vodi Izrael mora da eskalira! Namerno se trude da uvuku Iran u sukob, a onda se uključuju i Rusija i Kina! Sledi pakao? (VIDEO)
Live TV

Rat koji vodi Izrael mora da eskalira! Namerno se trude da uvuku Iran u sukob, a onda se uključuju i Rusija i Kina! Sledi pakao? (VIDEO)

Gost "Info dana" bio je Aleksandar Pavić, politikolog i član pokreta Mi, snaga naroda. On je govorio o ratu u Gazi i njegovom uticaju na čitav svet. Uživo u program putem vajber poziva uključio se i stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević koji je govorio o krajnjim ciljevima rata u Gazi, a to je da se Iran uvuče u ovaj sukob.

13.04.2024

17:59

JOŠ TV VESTI

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

U kosmosu postoji planeta na kojoj pada kiša od stakla! Nećete verovati kakvih svetova ima van sunčevog sistema
Zanimljivosti

U kosmosu postoji planeta na kojoj pada kiša od stakla! Nećete verovati kakvih svetova ima van sunčevog sistema

Postoje planete u našem univerzumu od kojih biste imali noćne more. Neke od njih prekrivene su ledom toplijim od usijanog metala. Neke druge lutaju kosmosom u potpunom mraku, dok na drugima pljušte kiše stakla. Ipak, čini se da su najgore one koje su naučnici prozvali: zombi svetovi. Ove planete nisu izmišljotina, niti naučna fantastika i zasista postoje u našem univerzumu.

13.04.2024

22:00

Džet set

Srbija

Kugla sladoleda - 40 dinara! Gde to ima?
Nije šala

Kugla sladoleda - 40 dinara! Gde to ima?

Sladoled je tražena poslastica tokom cele godine ali sa lepim vremenom poslastičari imaju više posla. Cena zavisi od sastojaka, tehnologije, lokala, ali i grada u kome se nalazite. Ovih dana već imamo rekord!

12.04.2024

12:17