Izumitelj paleo dijete otkrio šta jede! Čuveni doktor Kordejn ističe da nema tipična 3 obroka dnevno

Doktor Loren Kordejn navodi da nema tipična 3 obroka, već da su mu doručak ili večera najobimniji.

Paleo dijeta, poznata i kao pećinska ishrana ili dijeta iz kamenog doba, podrazumeva jedenje samo hrane slične onoj koju su ljudi jeli tokom paleolitske ere, koja se odigrala pre milionima godina.

To znači da jedete samo hranu iz lova i sakupljanja, celu, neprerađenu hranu, kao što su povrće, orasi, semenke i meso. Dijeta takođe uključuje izbacivanje hleba i testenina.

Javnosti je ovu dijetu predstavio dr Loren Kordejn, koji je pomogao u popularizaciji pokreta svojom knjigom "Paleo dijeta" iz 2010. Sa 72 godine i dalje svakodnevno sledi paleo dijetu, kao i njegova supruga.

Dijeta ima bezbroj dokumentovanih zdravstvenih koristi, uključujući smanjenje rizika od raka creva, za pola

Tokom 1890-ih, pisac Džon Harvi Kelog zalagao se za ishranu kao što su to činili naši preci, nazivajući hranu koja sadrži skrob i žitarice u skladu sa "načinima i sklonostima naših primitivnih predaka".

Do 1975. gastroenterolog Valter Voegtlin je napisao "Dijetu kamenog doba", u kojoj se zalagao za ishranu zasnovanu na mesu sa malim udelom povrća i skrobne hrane. Izjavljivao je da su ljudi bili "isključivo svežojedi" do pre oko 10.000 godina.

Foto: Shutterstock

Deset godina kasnije, dr Stenli Bojd Iton i Melvin Koner objavili su članak u časopisu "New England Journal of Medicine" u kojem ističu da su savremeni ljudi biološki veoma slični svojim primitivnim precima, što nas čini "genetski programiranim" da konzumiramo "pre-poljoprivrednu" hranu.

Godine 1987. dr Kordejn je bio istraživač na Državnom univerzitetu Kolorado kada je naišao na taj rad.

- Rekao sam: "Vau, ovo je odlična ideja." - izjavio je on za DailyMail.

Sakupio je reference i završio sa nekoliko masivnih fascikli istraživanja o paleolitskoj ishrani. Kada je kasnije pozvao dr Bojda Itona, istraživač je rekao dr Kordejnu:

- Zvuči kao da znate više o ovim stvarima koje ja radim.

- To je jedan od najvećih komplimenata koje sam ikada imao. U to vreme sam bio niko - rekao je Kordejn.

Jedna studija istraživača sa Univerziteta Emori proučavala je navike u ishrani 2.301 muškarca i žena starosti između 30 i 74 godine.

Za žene sa većinom paleolitskog režima, rizik od razvoja raka debelog creva pao je za 29 procenata. Rizik je prepolovljen kod muškaraca.

Foto: Shutterstock

Doručak

Dr Kordejn počinje svoj dan sa nekoliko klasičnih opcija, uključujući jaja i izbor svežeg voća.

Međutim, umesto slanine ili kobasice kao izvora proteina, odlučuje se za ribu.

- Samo zavisi od toga šta je dostupno na pijaci i šta sam jeo prethodne noći - rekao je, dodajući da ponekad doda ostatke svom doručku.

- Ponekad je isto, ponekad je drugačije.

Bakalar, haringa i halibut su neki od njegovih omiljenih izbora.

- Volim sitnu ribu, nesoljenu - dodaje doktor.

Dr Kordejn takođe obično radi rigorozne vežbe ujutru, pre doručka.

Počinje sa 90-minutnom vožnjom bicikla, nakon čega sledi plivanje oko 1000 metara, u trajanju od pola sata. Zatim kasnije, dan završava hodanjem ili džogiranjem od dva sata.

- Rekao bih da vežba igra važnu ulogu u svačijem životu. Što više vežbate, to bolje.

Ručak

Ručak je manje rigorozan.

- Ne sedim i formalno ne jedem jedan, dva, tri obroka dnevno. Ponekad samo nekako razgledam. Obično mi je veliki obrok ili doručak ili večera.

U vreme kada su razgovarali s njim, jeo je "ručak" koji se sastojao od činije dagnji, pileće džigerice, kajsije i jaja.

Doktor je rekao da je pileća džigerica uključena zato što su to "namirnice bogate hranljivim materijama".

- Jedna od ideja u paleo ishrani je da želite da pokušate da jedete hranu koja vam daje maksimalnu količinu hranljivih materija po kaloriji - objasnio je on.

Foto: Shutterstock

Večera

Dr Kordejn preporučuje oprez kada izlazite da jedete u restoranu.

- Morate da pazite šta naručujete - rekao je doktor, smatrajući da je važno da znate od čega je napravljen taj obrok, da li ima mnogo soli i tome slično.

- Jedna stvar koju ću uraditi, ako odemo u italijanski restoran, a oni nemaju ništa osim testenine, jeste da pokušam da dobijem jelo bez njih, kao što su na primer ćufte.

Dezert

- Uglavnom pokušavam da jedem voće kao desert, a povremeno bih mogao da popijem i čašu crvenog vina.

Crveno vino je bogato antioksidansima zvanim polifenoli, esencijalnim prirodnim jedinjenjima, koja sprečavaju oštećenje ćelija koje može dovesti do infekcije i upale.

Utvrđeno je da vrsta polifenola u crvenom vinu pod nazivom resveratrol, pomaže u sprečavanju oštećenja krvnih sudova, smanjuje loš holesterol i sprečava stvaranje krvnih ugrušaka.