CRNI DANI TEK DOLAZE! Svetska ekonomija u rasulu, rekordan pad u EU i SAD!

Evropska unija je u drugom ovogodišnjem tromesečju zabeležila rekordan pad ekonomske aktivnosti od oko 12 odsto

To je, ističu u Eurostatu, najveći pad ekonomske aktivnosti u EU od 1995. godine, otkako u Luksemburgu sistematski vode podatke o kretanju BDP-a na nivou Unije.

Kako su objavili u Vašingtonu, američka ekonomija, koja je najveća na svetu, u drugom tromesečju potonula je neverovatnih 32,9 odsto na godišnjem nivou, što su analitičari već ocenili kao "istorijsko". Naravno, u negativnom smislu.

U MMF-u su tako još u aprilu prognozirali da će svetski BDP u 2020. godini potonuti tri odsto, a uz to, mnogo gore će proći razvijene ekonomije nego zemlje u razvoju.

Naime, prosečan pad ekonomske aktivnosti u razvijenom delu sveta u ovoj godini bi trebalo da iznosi 6,1 odsto, dok će pad u zemljama u razvoju biti znatno manji, samo jedan odsto.

NAJVEĆI PAD NEMAČKE U ISTORIJI! Jedna od najjačih ekonomija na svetu u dubokoj recesiji!

Među razvijenim zemljama na udaru recesije posebno će se naći ekonomije Italije i Španije, zatim Francuske i Nemačke, Velike Britanije, Kanade, SAD-a i Japana.

Kada je reč o zemljama u razvoju, piše portal Indeks, ekonomija Rusije u ovoj godini bi trebalo da potone 5,5 odsto, na šta će, osim korona krize, uticati i pad cena energenata.

S druge strane, dve velike ekonomije, indijska i kineska, godinu bi trebalo da zaključe u plusu. Ili, preciznije, prognoze MMF-a pokazuju da bi Kina, zemlja iz koje je krenula pandemija korona virusa, u ovoj godini trebalo da ostvari rast BDP-a od 1,2 odsto, što je za kineske prilike inače vrlo slabo, dok bi Indija u 2020. trebalo da ostvari rast BDP-a od 1,9 odsto.

MMF očekuje da će svetska ekonomija početi da se oporavlja tek sledeće godine, i to po stopi od 5,8 odsto.

Foto: pexels.com

Pri tom bi ekonomski rast u razvijenim zemljama trebalo da bude sporiji nego u zemljama u razvoju, odnosno razvijeni deo sveta trebalo bi da ima ekonomski rast od, u proseku, 4,5 odsto, a zemlje u razvoju po stopi od 6,6 odsto.

Uprkos tome što ne očekuju dugotrajnu krizu, ekonomisti upozoravaju da se arhitektura svetske ekonomije u korona krizi počela da menja i da će nastaviti da se menja.

Korona kriza je, može se reći, unela tektonske promene u način funkcionisanja ekonomija, navodi portal.Jedna od posledica koronakrize biće, upozoravaju ekonomisti, proces dodatnog zatvaranja država i trgovinskih blokova. Drugim rečima, evropski kapital će u budućnosti verovatno manje tražiti prilike na vanevropskim tržištima, a više se okrenuti ulaganjima u slabije razvijene evropske zemlje, i to iz jednostavnog razloga što neće želeti reprizu korona udara na kretanje robe. Najverovatnije će lanci nabavke biti skraćeni u budućnosti.

Druga posledica mogla bi biti, dodaju ekonomisti, smanjenje značaja uslužnih delatnosti, uključujući i turizma, na ekonomiju. Umesto naglaska na usluge, "u modu" će se verovatno vratiti reindustrijalizacija, što će podsticati i Evropska komisija.

Podaci o tako velikim stopama pada ekonomske aktivnosti mogu se slobodno okarakterisati kao urušavanje ekonomije.

Takav pad ekonomije posledica je pandemije koronavirusa i "zaključavanja" ekonomija.

- Ti podaci su dramatični, ali ipak nas ne vode u situaciju iz vremena Velike depresije 30-ih godina prošlog veka, kada je kriza trajala godinama. Sve će, naravno, zavisiti od kretanja koronavirusa, ali verujem da se u sledećoj godini može očekivati brz oporavak - objašnjava za Indeks ekonomski analitičar Damir Novotni.

Foto: Informer DN

I Željko Lovrinčević iz zagrebačkog Ekonomskog instituta slaže se s ocenom da je pad u drugom kvartalu dramatičan. Ipak, on smatra da će Evropi za oporavak trebati malo više vremena.

- Sad vidimo da ovo neće biti tako kratkotrajno. Očekujem da bi se Evropa tek 2023. godine mogla vratiti na pretkrizne nivoe - kaže Lovrinčević.

Jasno je da će pad ekonomske aktivnosti u Hrvatskoj u ovoj godini biti ogroman, kao i da će oporavak teći sporije nego što bi to bilo poželjno. Na to, uostalom, upućuju i prognoze Evropske komisije po kojima Hrvatska u ovoj godini može da računa na strmoglavi pad BDP-a od čak 10,8 odsto, jedan od najvećih u EU, dok bi u sledećoj godini mogla da ostvari rast BDP-a, prema istim prognozama, od 7,5 odsto.

Iako bi Hrvatska mogla da privuče kapital iz razvijenijih evropskih država, suočiće se s jakom konkurencijom, pa će morati da poradi na jačanju poslovne klime u zemlji, smatraju ekonomisti.