U POZADINI RATA U UKRAJINI SPREMA SE STRAŠAN SCENARIO, RUSI PRATE I ČEKAJU... Moćna američka korporacija uradila analizu, 3 su okidača za početak direktnog sukoba Moskve sa alijansom, Zapad hoda po tankoj žici

Poznati američki analitički centar Rand Corporation objavio je izveštaj o verovatnoći direktnog rata između NATO-a i Rusije u pozadini sukoba u Ukrajini

Glavni zaključak analitičara uticajne korporacije Rand, je da postoji mogućnost direktnog sukoba ako Rusija u jednom trenutku bude smatrala da se Alijansa sprema da je napadne na teritoriji Ukrajine. 

"Najveći rizik da Rusija odluči da direktno udari na NATO biće to ako Moskva proceni da će doći do direktnih napada NATO-a na ruske vojne snage u Ukrajini“, navodi se u izveštaju.

Ova ideja može biti podstaknuta i ograničenim učešćem NATO snaga u operacijama u Ukrajini i koncentracijom trupa u ofanzivnim konfiguracijama na istočnoj granici Alijanse.

Tri razloga za rat

 

„U takvim okolnostima, Moskva može odlučiti da nema drugog izbora osim da smanji štetu koju NATO može da izazove tako što će prva udariti na savezničke snage“, piše Rand. 

Štaviše, taktičko nuklearno oružje može biti odmah uključeno, a ta procena povezana je sa navodnim iscrpljivanjem konvencionalnih raketa u Rusiji, koje se u velikoj meri troše na udare po Ukrajini. 

Analitičari navode konkretne znake po kojima Rusija može zaključiti da će Alijansa vojni intervenisati:

1. Politički i medijski pozivi na rat protiv Ruske Federacije na Zapadu. Rand ne isključuje da će njihov broj rasti zbog činjenice da su sankcije i druge nevojne mere prema Moskvi već u velikoj meri iscrpljene. 

Čak i ako se takvi pozivi čuju uglavnom u medijima i generalno nemaju podršku vlasti, u Rusiji se to može smatrati pripremama javnog mnjenja za budući rat.

„Pod takvim okolnostima, Rusija može zaključiti da je direktna intervencija NATO-a postala vrlo verovatna ili čak neizbežna, bez obzira na to šta govore zvanične vladine izjave“, navodi se u izveštaju. 

Ako se, međutim, medijskoj kampanji doda povećana spremnost ili napredno razmeštanje oružja dugog dometa, mogući su preventivni udari Ruske Federacije na sredstva NATO podrške, pre svega, udarom na satelite, ali i primenom ektronskih sistema za „zaslepljivanje“ snaga Alijanse. 

Foto: AP/Photo

Oružje dugog dometa

2. Ako Rusija „pogrešno protumači“ jačanje NATO-a na istočnom krilu. Malo je verovatno da će gomilanje trupa izazvati preventivni udar, ali ako tamo počne da se doprema oružje dugog dometa sposobno da „obezglavi vojno i političko rukovodstvo Rusije“, onda bi Moskva to mogla da smatra direktnom pretnjom i napadom.

3. Ukoliko učešće vojnih dobrovoljaca iz zemalja NATO-a na teritoriji Ukrajine postane previše primetno. Isto tako, snabdevanje novim vrstama naoružanja može da bude okidač.

Tada bi Moskva mogla smatrati da se Alijansa već direktno umešala u sukob. Odgovor Rusije mogao bi da bude izvođenje sličnih operacija na teritoriji zemalja NATO-a ili blizu njihovih granica. 

Ako se dotok naoružanja toliko poveća da ugrozi čitavu „specijalnu operaciju“ autori izveštaja ne isključuju napade na linije snabdevanja NATO-a. I za bilo koje druge svrhe, što bi pokazalo ozbiljnost namera Ruske Federacije. 

Štaviše, ovi udari neće nužno biti raketni: nisu isključeni sajber napadi i druge vrste tajnog vojnog uticaja (na primer, uništavanje vojnih skladišta od strane diverzanata na teritoriji NATO zemalja). 

Analitičari takođe predlažu da se kompleks ovih faktora razmotri kao preduslov za direktan rat između Ruske Federacije i NATO-a. Sve to, plus eventualni antivladini protesti u Rusiji, a koje će Moskva smatrati pokušajem svrgavanja režima spolja. 

U izveštaju se naglašava da samo Rusija, koja „pogrešno razume” određene korake Alijanse, može postati pokretač sukoba sa NATO-om. Istovremeno, izveštaju ne razmatra čak ni teorijsku verovatnoću da Zapad planira da pokrene preventivne udare protiv Ruske Federacije.