BAJDEN UDARA PO EVROPSKOJ UNIJI - I SRBIJA NA LISTI! Obrni, okreni, šta god da naša zemlja uradi, ŽRTVA SMO IGARA VELIKIH i ne možemo to izbeći!

Ogromna je zabrinutost EU, francuskih i nemačkih privrednika zbog američkih klimatskih subvencija. Privrede trećih zemalja uključujući i Srbiju, brine to što će za deo izvoza u Uniju od 1. oktobra plaćati dodatne carine, navodi se u analizi objavljenoj u novom MAT-u.

U makroekonomskim analizama i trendovima (MAT) autor Ivan Nikolić navodi da je takozvani Bajdenov Zakon o smanjenju inflacije (IRA) EU tržištu doneo strepnju da bi subvencije od 369 milijardi dolara, koje su uglavnom ciljane na proizvođače iz Severne Amerike, mogle da odvuku kompanije iz Evrope.

On navodi da zbog tog zakona i veoma visokih cena energije, posebno u Nemačkoj, Evropa postaje sve manje konkurentna.

- Evropska komisija je 1. februara predložila mere uključujući popuštanje pravila EU o državnoj pomoći i prenamenu postojećih fonova EU. Preokret se traži u takozvanom Industrijskom planu zelenog dogovora EU9 - navodi Nikolić.

Objašnjava da su uvertira bile decembarske nove mere Evropskog parlamenta za očuvanje konkurentnosti uz primenu tzv. CBAM mehanizma (Carbon border adjustment mechanism) koji će se efektivno primenjivati od 1. oktobra.

- Ovo je jako bitno za zemlje van EU, među kojima je i Srbija - objašnjava Nikolić.

Ocenjuje da je cilj EU da natera kompanije da slede klimatsku politiku Brisela, i odvrati ih od namere premeštanja kapaciteta u zemlje sa blažim ograničenjima za zagađenje koje proizvode gasovi sa efektom staklene bašte. Ističe da je mehanizam usmeren i na podsticanje dekarbonizacije uvezenih proizvoda na isti način kao što se to čini kod industrijskih postrojenja i elektrana iz EU.

- Zato će se ovakvi proizvodi koji su proizvedeni u procesu koji emituje više CO2 nego što je dozvoljeno u EU prilikom uvoza dodatno cariniti za iznos ovih troškova koje snose proizvođači u EU - precizira Nikolić.

Mehanizam se odnosi na proizvodnju električne energije iz uglja, rafinaciji nafte, dobijanje koksa katalitičkim krekingom, proizvodnju i preradu metala, obojenu metalurgiju, proizvodnju aluminijuma te pečene keramike, crepa, cigle i kamena, kao i vazdušnom saobraćaju ka EU aerodromima.

- Uvoznici ovih proizvoda i sirovina u EU će imati obavezu izveštavanja o emisijama CO2 nastalim prilikom proizvodnje te platiti za sve nastale emisije ekvivalentnu naknadu - upozorio je on.

Nikolić apostrofira da će mehanizam negativno delovati na konkuretnost kompanija iz trećih zemalja koje izvoze u EU.

Foto: Fotoilustracija/Reuters/AP/Tanjug

To se odnosi i na one koje posluju u Srbiji. U pet sektora obuhvaćenih CBAM mehanizmom (gvožđe i čelik, aluminijum, đubrivo, el.energija i cement) u 2021. godini Srbija je rangirana kao šesnaesti partner EU", navodi on. Proizvodi tih pet sektora činili su 11,8 odsto ukupnog robnog izvoza Srbije u EU.

- Nova taksa u praksi znači i da će naši proizvodi biti skuplji na tržištu EU. U perspektivi to može destimulisati investiranje, naročito stranih kompanija koje su i najveći izvoznici - poručio je Nikolić.

On dodaje da će negativne efekte podneti i EU jer će te vrste proizvoda sa tržišta Kine, Rusije, Turske i ostalih trećih zemalja dodatno poskupeti što ne ide u prilog aktuelnoj borbi sa inflacijom.

- Izvesne su i kontramere što će otežati izvoz kompanija iz EU. Naročito ukoliko bi se uvažili sve glasnije kritike da je CBAM mehanizam i CO2 taksa u suprotrosti sa pravilima Svetske trgovinske orgranizacije - smatra Nikolić.

On navodi da CBAM nastoji da unapredi ulaganja u smanjenje emisija tako što delatnosti koje troše velike količine energije čini skupljim.

Istovremeno omogućava i EU da prebaci finansiranje sa aktivnosti koje zagađuju na klimatske akcije, inovacije i modernizaciju energetskog sektora. Ključni alat za to je Sistem za trgovinu emisijama EU (EU ETS), koji trenutno pokriva pokriva oko 15.000 industrijskih postrojenja i elektrana, kao i oko 1.500 avio-operatora, u 27 država članica EU12.

Sistem postavlja limit za ukupan obim emisija gasova sa efektom staklene bašte koje postrojenja u pokrivenim sektorima mogu kumulativno da emituju, te se izdaju dozvole za količine državama članicama.