Napad palestinskog ekstremističkog pokreta Hamas na Izrael i uzvratni vazdušni udari na Pojas Gaze koji bi uskoro mogli da prerastu u kopnenu ofanzivu privukli su pažnju sveta za mnoge stvari vezane za ove islamiste.
11.10.2023
17:39
Svakih nekoliko godina dolazilo je do sukoba koji je pratio sličan obrazac – provokacija, Hamasovi raketni napadi, izraelski vazdušni udari, egipatsko posredovanje, pa opet tišina. U međuvremenu, diplomatska dostignuća Izraela su se gomilala dok je širio svoj krug mira na Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein, Maroko i Sudan.
U Vašingtonu se do pre nekoliko dana vodila debata o tome kada će Saudijska Arabija i Izrael normalizovati odnose. Ali tada je Hamas napao Izrael, ubio mnogo civila i vojnika i još nije poražen, a salve od 3.000 do 5.000 raketa pale su na Aškelon, Ašdod i Tel Aviv.
Do sada je sve što je rečeno o Hamasovoj „Operaciji Al-Aksa poplava“, kako je nazvan ovaj najnoviji napad – da je to bio kvantni skok bez presedana, izraelski 11. septembar – postalo kliše. Kako god ljudi želeli da to opišu, trebalo bi da bude jasno da je nemilosrdna smrtonosnost Hamasove invazije na Izrael — uz rizik drugog klišea — promenila sve, smatra Forin Polisi.
Propalestinska udruženja u Nemačkoj optužila su u sredu nemačke vlasti za rasizam jer su zabranile propalestinski protest koji je trebalo da se održi u sredu, a koji je usledio nakon otvorene podrške u arapskom kvartu Berlina za subotnji krvavi napad Hamasa na Izrael.
Tokom napada Hamasa na Izrael demonstriran je impresivan asortiman naoružanja – mitraljezi i poluautomatske mašine, bacači granata, protivtenkovski sistemi, razni dronovi.
11.10.2023
16:10
Poznati obrazac sukoba između Izraela i Hamasa je sada stvar prošlosti jer nema šanse da izraelska vlada ne angažuje Izraelske odbrambene snage (IDF) da udare po pojasu Gaze kopnom, vazduhom i morem kako bi uništili Hamas i proces ubija ili hvata vođe kao što su Ismail Hanijeh i Mohamed Deif.
Kao rezultat toga, pitanja sa kojima se svet stručnjaka i zvaničnika za Bliski istok borio pre samo nedelju dana – kvalifikovanost Izraela za američki program ukidanja viza i izgledi za saudijsko-izraelsku normalizaciju – odjednom izgledaju irelevantni. Polazna tačka za novi Bliski istok biće izraelska ponovna okupacija pojasa Gaze, a ne izraelske ambasade u Rijadu. Ovakvo tužno stanje je zapravo iznenađenje samo zato što su loše pretpostavke o regionu onemogućavale jasno sagledavanje složenog problema političke dinamike Bliskog istoka. Ovo je posebno akutno kada je reč o palestinskom pitanju i navodnom smanjenju tog problema, paralelno sa insistiranjem na regionalnoj integraciji, idejom da je problem izraelska okupacija, i upornim uverenjem - uprkos velikom broju dokaza - da američka diplomatija može da promeni ponašanje Irana na bolje.
Pitanje palestinskih prava i ciljevi Hamasa
Prvo, iako neke bliskoistočne vlade žele da uspostave veze sa Izraelom, pitanje palestinskih prava nije izgubilo na značaju za ogromnu većinu Arapa koji nejasno gledaju na normalizaciju. U vrtlogu nasilja poslednjih dana pogubljena je činjenica da Izrael okupira Zapadnu obalu već 56 godina i zajedno sa Egiptom održava „sanitarni kordon” oko pojasa Gaze. Naglašene karakteristike palestinskog života na ovim prostorima su nasilje, oduzimanje imovine i dehumanizacija.
Pod ovim okolnostima, mali broj Palestinaca smatra otpor nelegitimnim. Ovo je možda najbolje artikulisano u intervjuu sa Mustafom Bargutijem, liderom palestinske nacionalne inicijative, koja nije na strani ni Hamasa ni njegovog političkog rivala Fataha. Bez izričitog odobravanja ili osude Hamasovog divljanja po južnom Izraelu, on se usredsredio na ono što vidi kao izraelsku krivicu. On je za CNN Fareed Zakaria rekao da je napad Hamasa bio reakcija na niz akcija, uključujući napade naseljenika na i raseljavanje Palestinaca sa Zapadne obale, napade izraelskih ekstremista na muslimanska i hrišćanska sveta mesta i normalizaciju odnosa Izraela sa arapskim zemljama , koju je Barguti okarakterisao kao pokušaj izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da „likvidira“ pitanje palestinskih prava i palestinske stvari.
Ovo je verovatno bilo teško za mnoge gledaoce da čuju u vreme kada je pun užas ubistva stotina izraelskih civila izlazio na videlo, ali Barguti je tačno okarakterisao situaciju za mnoge Palestince. Sada, kada je izbio rat, otkriveno je da palestinsko pitanje nije samo jedno od „škakljivih“ pitanja uoči ceremonije potpisivanja saudijsko-izraelskog sporazuma na južnom travnjaku Bele kuće. Bezbednost, prava i pravda za narod Zapadne obale i Gaze ostaju ključni delovi normalizacije koju mnogi Izraelci žele.
Američki predsednik Džo Bajden i njegovi savetnici su to shvatili i naterali Izraelce da ozbiljno shvate ovo pitanje. Ipak, u Vašingtonu je do subote ujutro postojao opšti osećaj da glavne prepreke saudijsko-izraelskoj normalizaciji odnosa nisu izraelska okupacija i nepoštovanje palestinskih prava, već radikalna ekstremno desničarska izraelska vlada i otrovni saudijski lider nedostojan od koristi koje je Bela kuća bila spremna da ponudi za nagodbu sa Izraelom. Ovo mogu biti legitimni razlozi da budemo skeptični prema sporazumu, ali je jasno da, posebno sada, arapske zemlje neće moći da krenu napred u normalizaciji odnosa sa Izraelom dok se palestinski problemi ne reše.
Drugo, svako ko je upoznat sa ovim problemom primetiće plakate na propalestinskim skupovima na kojima piše „Okončaj okupaciju!“. Osnovna pretpostavka je da će povlačenje Izraela sa Zapadne obale i okončanje blokade Gaze mnogo doprineti okončanju sukoba između Izraelaca i Palestinaca.
Ovo se čini malo verovatnim, ali i nebitnim, jer kada Deif, šef Hamasovog vojnog krila, potvrđuje da operacija 'Al-Aksa poplava' ima za cilj da okonča najdužu okupaciju na svetu, on ne misli na 56-godišnju okupaciju koja je počela izraelskim pobeda nad Arapima – do izraelskog rata 1967. godine. On misli na okupaciju zemlje Palestine, koja uključuje Izrael. To je nešto što bi pristalice Palestine više volele da se ne kaže – ili će, kada se tako kaže, istaći da je Hamasova povelja revidirana 2017. kako bi se ublažio stav grupe o Izraelu. Međutim, teško da je to slučaj. Član 18, na primer, kaže sledeće:
"Nevažećim se smatraju: Balfurova deklaracija, Britanski mandatni dokument, Rezolucija UN o podeli Palestine i sve rezolucije i mere koje iz njih proističu ili slične njima. Uspostavljanje "Izraela" je potpuno nezakonito i suprotno neotuđiva prava palestinskog naroda i protivna je njihovoj volji i volji Ummeta (globalne muslimanske zajednice); takođe krši ljudska prava garantovana međunarodnim konvencijama, od kojih je prva pravo na samoopredeljenje“.
U njemu se takođe navodi: „Odupiranje okupaciji svim sredstvima i metodama je legitimno pravo zagarantovano božanskim zakonima i međunarodnim normama i zakonima. U središtu ovoga leži oružani otpor, koji se smatra strateškim izborom za zaštitu principa i prava Palestinski narod“.
Ovo bi, prema autoru Stivenu A. Kuku, trebalo da rasvetli Hamasove ciljeve. Okupacija gradova u Izraelu, umesto fokusiranja na naselja na Zapadnoj obali, opovrgava tvrdnju apologeta da Hamas ima za cilj samo da oslobodi pojas Gaze i Zapadnu obalu. Okupacija kako je shvata međunarodna zajednica je problem, ali nije problem. Za Hamas je problem što Izrael postoji. I dok se ogromna većina ljudi u arapskom svetu ne slaže sa Hamasovim metodama, ako neka istraživanja o normalizaciji ukazuju na to, njihov pogled na Izrael kao nelegitimni entitet se ne razlikuje od Hamasovog. Operacija Al-Aksa Flood je tako ogolila problem u srcu svih razgovora o novom integrisanom Bliskom istoku - bez pravde za Palestince, podrška normalizaciji je u najboljem slučaju slaba.
Treće, ideja da Sjedinjene Države diplomatskim putem mogu da izazovu promene u ponašanju Irana je pogrešna. Ostaje da se vidi u kojoj meri je Iran igrao ulogu u Hamasovoj infiltraciji u Izrael, ali postoje znaci da su snage Kuds korpusa, čuvari Islamske revolucije, odigrale ulogu.
"Pobeda Irana"
Komandant organizacije, general Esmail Kaani, sastao se u proleće sa Hamasom, Palestinskim islamskim džihadom i Hezbolahom kako bi podstakao koordinaciju između grupa i napade na Izrael. Lideri Hamasa su takođe javno rekli da je Iran obezbedio oružje, novac i opremu za ovu operaciju. Sofisticiranost Hamasove operacije i zapanjujuća promena taktike takođe ukazuju na mogućnost da je grupa dobila spoljnu pomoć. I Iranci su upozorili međunarodne faktore na normalizaciju odnosa sa Izraelom, što je jasna koincidencija interesa sa Hamasom.
Ako su Iranci bili uključeni u operaciju Al-Aksa poplava, to bi trebalo da stavi tačku na pretpostavku i demokratske i republikanske američke administracije da kada je Iran u pitanju, „dobra volja rađa dobru volju“. O tome ima vrlo malo dokaza. Umesto toga, Iranci su stavili SAD u džep svojom dobrom voljom, videći to kao slabost, i teže svom cilju podrivanja regionalnog poretka, uključujući sukobljavanje sa Izraelom.
Sada, kao odgovor, Izraelci sprovode opsadu pojasa Gaze da unište Hamas. Biće to duga i teška borba, kako sami Izraelci priznaju. S obzirom na razmere Hamasovih napada, Izrael će verovatno imati neuobičajeno mnogo prostora od Sjedinjenih Država, Evrope, pa čak i nekih svojih arapskih partnera da postigne ovaj cilj, uprkos verovatnim ogromnim civilnim žrtvama.
Izraelci su decenijama pokušavali da ublaže pitanje pojasa Gaze. Čak su bili spremni da ga predaju Jaseru Arafatu. Međutim, s obzirom na to da nema dobrih opcija, Izraelci bi sada mogli da se nađu na istoj teritoriji sa koje su se povukli pre skoro 20 godina. Čak i ako to ne nameravaju da urade, Gaza je zamka. To će svakako unazaditi normalizaciju odnosa u regionu i još mnogo toga, što je, zaključuje autor, pobeda Irana.
Snimak nekoliko ruskih vojnika koji se bore da ubace rakete u lanser koristeći sanduk koji drži projektile kao malj, postao je viralan na društvenim mrežama.
Kada se nešto posledično odvija u Gazi u pitanju je Hamas, a kada se nešto neželjeno odvija na jugu Libana onda se tu javlja Hezbolah. Rekli bi dve partije koje se razlikuju verski i doktirnarno Hamasovci su Suniti, a Hezbolah Šiiti. Zapravo jedna i druga strana su ujedinjeni samo u jednom, a to je da nestane Izrael.
Radikalni islamistički pokret Hamas, koji su Evropska unija, SAD, Kanada i Japan proglasile terorističkom organizacijom, ući će u istoriju kao počinilac "izraelskog 11. septembra" zbog munjevitih varvarskih napada koji su primorali jevrejsku državu da objavi rat. Međutim, stručnjaci tvrde da zverstva koja čini Hamas imaju viši geopolitički cilj.
Vojno krilo Hamasa, brigade Al-Kasam, objavile su snimak zasede u kojoj je izraelski tenk „Merkava“ uništen improvizovanom eksplozivnom napravom (IED) u oblasti Džabalije na severu Pojasa Gaze.
AMERIČKI državni sekretar Entoni Blinken sleteo je u Izrael da bi održao razgovore sa zvaničnicima usred pojačane razmene vatre između vojske i Hezbolaha.
Američki predsednik Džo Bajden je "duboko zabrinut" objavljivanjem američkih obaveštajnih podataka o planu Izraela da uzvrati Iranu.
22.10.2024
05:25
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
U noćnom udaru pogođena je zona luke Izmail u Odeskoj oblasti kod granice sa Rumunijom, nakon čega su stigli evakuacioni helikopteri iz te zemlje, izjavio je za RIA Novosti koordinator Nikolajevskog otpora Sergej Lebedev.
Predsednik Aleksandar Vučić govorio je večeras u emisiji "Ćirilica" na Hepi televiziji o američkim izborima i rekao da su ovo možda najvažniji izbori u istoriji čovečanstva.
Gosti specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, bili su Ivan Miletić sa Instituta za javnu diplomatiju i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
Ekskluzivno na Informer TV-u, Andrea Veskov je intervjuisala Rika Elmorea, oficirom vazdušne odbrane SAD-a, koji je bio svedok potresnih trenutaka tokom atentata na Donalda Trampa 13. jula.
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Zoran Babić govorio je u Info jutru o još jednom pokušaju opozicije da iskoriste tragediju koja je Srbiju pogodila. I dok Srbija jeca, opozicija lešinari.
Tokom Specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, gosti stručnjak za strategijski menadžment Mihajlo Rabrenović i urednik informative Pink.rs Predrag Jeremić, razgovarali su o predstojećim izborima i o predsedničkim kandidatima.
Suđenje Veljku M. (24) za teško ubistvo Tarika H. (21) nastavljeno je pred Višim sudom u Novom Pazaru. Svedočili su radnici i gosti hotela u Novopazarskoj Banji, gde se ubistvo i dogodilo.
Dve osobe ranjene su večeras u pucnjavi u Podgorici, na Bulevaru Save Kovačevića, a prema saznanjima, obe osobe su primljene u Urgentni centar Kliničkog centra.
Optužnica Višeg javnog tužilaštva protiv O. P. (21) iz Aleksinca zbog postojanja opravdane sumnje da je Aleksi Stojmenoviću (25) iz Aleksinca 16. maja 2021. godine u tuči na proslavi 18. rođendana u restoranu "Oaza" naneo povredu od koje je preminuo, pravosnažno je potvrđena.
Ratko Drašković donirao je bubreg četrdesetjednogodišnjoj Radmili Raičević, ženi koja od 2018. godine ide na dijalize i koja je tražila šansu za normalan život.
Direktorka UKC Vojvodina dr Vesna Turkulov u razgovoru za Informer otkrila je i potresne detalje iz Urgentnog centra kada je majka došla da traži svoje dve devojčice Saru i Valentinu!
Fondacija mlade humanitarke iz Vranja Tamare Misirlić, još jednom je dokazala da je uz sve one koji i se obrate. Još jedan porodica useljena je u svoj novi dom, a reakcije na prelepu kuću, dokazuju i snimci koje je Tamara podelila na svojim mrežama.
Odlučili i da olakšaju svima onima koji nemaju gde da skladište one gume koje skinu sa svog četvorotočkaša u dato doba godine i otvorili svojevrsni, kako su ga nazvali, "hotel za gume", sa kapacitetom od 300 pneumatika
Selektor Boris Rojević i njegovi izabranici stigli su u Vrnjačku Banju gde će trenirati do srede i utakmice sa Letonijom u Kraljevu na startu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.
Večeras je na RTS emitovana druga epizoda serije "Sablja" koja govori o ubistvu premijera Zorana Đinđića kao i o događajima pre i posle 12. marta 2003. godine.
Politički triler, serija "Sablja" koji se bavi ubistvom premijera Zorana Đinđića, kao i događajima pre i posle 12. marta 2003. godine, počela je sa emitovanjem na Prvom programu RTS-a.
Seks na kauču može biti savršena prilika za istraživanje novih dimenzija intimnosti i uživanje u bliskosti sa partnerom. Uz dodatak udobnosti i slobode koju pruža ovo mesto, možete se opustiti i prepustiti strastima.
Mnoge žene iz neobjašnjivih razloga imaju strah i neprijatnost posete ginekologu, a nisu ni svesne da time ugrožavaju svoje zdravlje. Otkrivamo vam nekoliko najčešćih izgovara koje ginekolozi mrze kod pacijentkinja.
Keks torta sa bananama gotova je za samo 20 minuta, bez pečenja, a tajni sastojak je vanila koja joj daje poseban, nezaboravan ukus. Idealna za sve prilike, oduševiće vas kremastom teksturom i jednostavnom pripremom!
Ne bacajte koštice avokada! Uz malo truda, one mogu postati moćno prirodno đubrivo koje će ojačati vaše sobne biljke i pomoći im da prežive hladne mesece.
U susret slavama i postu, mnogi traže brze i jeftine poslastice koje će obradovati sve goste. Zato vam donosimo recept za posne bajaderice, nalik na klasične bajadere, koji je sa nama podelila najpoznatija baka Balkana -Jelena Lela Petrović iz Jagodine!
Katarina Grujić Gobeljić oglasila se za Informer nakon niza optužbi koje je na njen račun uputila nekadašnja učesnica takmičenja "Zvezde Granda", Aleksandra Bursać.
Stefan Đurić Rasta trudi se da svoju porodicu ne pokazuje u javnosti. Međutim, reper je danas, 4. novembra, imao divan povod da objavi nikada viđene porodične fotografije.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.