Napad palestinskog ekstremističkog pokreta Hamas na Izrael i uzvratni vazdušni udari na Pojas Gaze koji bi uskoro mogli da prerastu u kopnenu ofanzivu privukli su pažnju sveta za mnoge stvari vezane za ove islamiste.
11.10.2023
17:39
Svakih nekoliko godina dolazilo je do sukoba koji je pratio sličan obrazac – provokacija, Hamasovi raketni napadi, izraelski vazdušni udari, egipatsko posredovanje, pa opet tišina. U međuvremenu, diplomatska dostignuća Izraela su se gomilala dok je širio svoj krug mira na Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein, Maroko i Sudan.
U Vašingtonu se do pre nekoliko dana vodila debata o tome kada će Saudijska Arabija i Izrael normalizovati odnose. Ali tada je Hamas napao Izrael, ubio mnogo civila i vojnika i još nije poražen, a salve od 3.000 do 5.000 raketa pale su na Aškelon, Ašdod i Tel Aviv.
Do sada je sve što je rečeno o Hamasovoj „Operaciji Al-Aksa poplava“, kako je nazvan ovaj najnoviji napad – da je to bio kvantni skok bez presedana, izraelski 11. septembar – postalo kliše. Kako god ljudi želeli da to opišu, trebalo bi da bude jasno da je nemilosrdna smrtonosnost Hamasove invazije na Izrael — uz rizik drugog klišea — promenila sve, smatra Forin Polisi.
Propalestinska udruženja u Nemačkoj optužila su u sredu nemačke vlasti za rasizam jer su zabranile propalestinski protest koji je trebalo da se održi u sredu, a koji je usledio nakon otvorene podrške u arapskom kvartu Berlina za subotnji krvavi napad Hamasa na Izrael.
Tokom napada Hamasa na Izrael demonstriran je impresivan asortiman naoružanja – mitraljezi i poluautomatske mašine, bacači granata, protivtenkovski sistemi, razni dronovi.
11.10.2023
16:10
Poznati obrazac sukoba između Izraela i Hamasa je sada stvar prošlosti jer nema šanse da izraelska vlada ne angažuje Izraelske odbrambene snage (IDF) da udare po pojasu Gaze kopnom, vazduhom i morem kako bi uništili Hamas i proces ubija ili hvata vođe kao što su Ismail Hanijeh i Mohamed Deif.
Kao rezultat toga, pitanja sa kojima se svet stručnjaka i zvaničnika za Bliski istok borio pre samo nedelju dana – kvalifikovanost Izraela za američki program ukidanja viza i izgledi za saudijsko-izraelsku normalizaciju – odjednom izgledaju irelevantni. Polazna tačka za novi Bliski istok biće izraelska ponovna okupacija pojasa Gaze, a ne izraelske ambasade u Rijadu. Ovakvo tužno stanje je zapravo iznenađenje samo zato što su loše pretpostavke o regionu onemogućavale jasno sagledavanje složenog problema političke dinamike Bliskog istoka. Ovo je posebno akutno kada je reč o palestinskom pitanju i navodnom smanjenju tog problema, paralelno sa insistiranjem na regionalnoj integraciji, idejom da je problem izraelska okupacija, i upornim uverenjem - uprkos velikom broju dokaza - da američka diplomatija može da promeni ponašanje Irana na bolje.
Pitanje palestinskih prava i ciljevi Hamasa
Prvo, iako neke bliskoistočne vlade žele da uspostave veze sa Izraelom, pitanje palestinskih prava nije izgubilo na značaju za ogromnu većinu Arapa koji nejasno gledaju na normalizaciju. U vrtlogu nasilja poslednjih dana pogubljena je činjenica da Izrael okupira Zapadnu obalu već 56 godina i zajedno sa Egiptom održava „sanitarni kordon” oko pojasa Gaze. Naglašene karakteristike palestinskog života na ovim prostorima su nasilje, oduzimanje imovine i dehumanizacija.
Pod ovim okolnostima, mali broj Palestinaca smatra otpor nelegitimnim. Ovo je možda najbolje artikulisano u intervjuu sa Mustafom Bargutijem, liderom palestinske nacionalne inicijative, koja nije na strani ni Hamasa ni njegovog političkog rivala Fataha. Bez izričitog odobravanja ili osude Hamasovog divljanja po južnom Izraelu, on se usredsredio na ono što vidi kao izraelsku krivicu. On je za CNN Fareed Zakaria rekao da je napad Hamasa bio reakcija na niz akcija, uključujući napade naseljenika na i raseljavanje Palestinaca sa Zapadne obale, napade izraelskih ekstremista na muslimanska i hrišćanska sveta mesta i normalizaciju odnosa Izraela sa arapskim zemljama , koju je Barguti okarakterisao kao pokušaj izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da „likvidira“ pitanje palestinskih prava i palestinske stvari.
Ovo je verovatno bilo teško za mnoge gledaoce da čuju u vreme kada je pun užas ubistva stotina izraelskih civila izlazio na videlo, ali Barguti je tačno okarakterisao situaciju za mnoge Palestince. Sada, kada je izbio rat, otkriveno je da palestinsko pitanje nije samo jedno od „škakljivih“ pitanja uoči ceremonije potpisivanja saudijsko-izraelskog sporazuma na južnom travnjaku Bele kuće. Bezbednost, prava i pravda za narod Zapadne obale i Gaze ostaju ključni delovi normalizacije koju mnogi Izraelci žele.
Američki predsednik Džo Bajden i njegovi savetnici su to shvatili i naterali Izraelce da ozbiljno shvate ovo pitanje. Ipak, u Vašingtonu je do subote ujutro postojao opšti osećaj da glavne prepreke saudijsko-izraelskoj normalizaciji odnosa nisu izraelska okupacija i nepoštovanje palestinskih prava, već radikalna ekstremno desničarska izraelska vlada i otrovni saudijski lider nedostojan od koristi koje je Bela kuća bila spremna da ponudi za nagodbu sa Izraelom. Ovo mogu biti legitimni razlozi da budemo skeptični prema sporazumu, ali je jasno da, posebno sada, arapske zemlje neće moći da krenu napred u normalizaciji odnosa sa Izraelom dok se palestinski problemi ne reše.
Drugo, svako ko je upoznat sa ovim problemom primetiće plakate na propalestinskim skupovima na kojima piše „Okončaj okupaciju!“. Osnovna pretpostavka je da će povlačenje Izraela sa Zapadne obale i okončanje blokade Gaze mnogo doprineti okončanju sukoba između Izraelaca i Palestinaca.
Ovo se čini malo verovatnim, ali i nebitnim, jer kada Deif, šef Hamasovog vojnog krila, potvrđuje da operacija 'Al-Aksa poplava' ima za cilj da okonča najdužu okupaciju na svetu, on ne misli na 56-godišnju okupaciju koja je počela izraelskim pobeda nad Arapima – do izraelskog rata 1967. godine. On misli na okupaciju zemlje Palestine, koja uključuje Izrael. To je nešto što bi pristalice Palestine više volele da se ne kaže – ili će, kada se tako kaže, istaći da je Hamasova povelja revidirana 2017. kako bi se ublažio stav grupe o Izraelu. Međutim, teško da je to slučaj. Član 18, na primer, kaže sledeće:
"Nevažećim se smatraju: Balfurova deklaracija, Britanski mandatni dokument, Rezolucija UN o podeli Palestine i sve rezolucije i mere koje iz njih proističu ili slične njima. Uspostavljanje "Izraela" je potpuno nezakonito i suprotno neotuđiva prava palestinskog naroda i protivna je njihovoj volji i volji Ummeta (globalne muslimanske zajednice); takođe krši ljudska prava garantovana međunarodnim konvencijama, od kojih je prva pravo na samoopredeljenje“.
U njemu se takođe navodi: „Odupiranje okupaciji svim sredstvima i metodama je legitimno pravo zagarantovano božanskim zakonima i međunarodnim normama i zakonima. U središtu ovoga leži oružani otpor, koji se smatra strateškim izborom za zaštitu principa i prava Palestinski narod“.
Ovo bi, prema autoru Stivenu A. Kuku, trebalo da rasvetli Hamasove ciljeve. Okupacija gradova u Izraelu, umesto fokusiranja na naselja na Zapadnoj obali, opovrgava tvrdnju apologeta da Hamas ima za cilj samo da oslobodi pojas Gaze i Zapadnu obalu. Okupacija kako je shvata međunarodna zajednica je problem, ali nije problem. Za Hamas je problem što Izrael postoji. I dok se ogromna većina ljudi u arapskom svetu ne slaže sa Hamasovim metodama, ako neka istraživanja o normalizaciji ukazuju na to, njihov pogled na Izrael kao nelegitimni entitet se ne razlikuje od Hamasovog. Operacija Al-Aksa Flood je tako ogolila problem u srcu svih razgovora o novom integrisanom Bliskom istoku - bez pravde za Palestince, podrška normalizaciji je u najboljem slučaju slaba.
Treće, ideja da Sjedinjene Države diplomatskim putem mogu da izazovu promene u ponašanju Irana je pogrešna. Ostaje da se vidi u kojoj meri je Iran igrao ulogu u Hamasovoj infiltraciji u Izrael, ali postoje znaci da su snage Kuds korpusa, čuvari Islamske revolucije, odigrale ulogu.
"Pobeda Irana"
Komandant organizacije, general Esmail Kaani, sastao se u proleće sa Hamasom, Palestinskim islamskim džihadom i Hezbolahom kako bi podstakao koordinaciju između grupa i napade na Izrael. Lideri Hamasa su takođe javno rekli da je Iran obezbedio oružje, novac i opremu za ovu operaciju. Sofisticiranost Hamasove operacije i zapanjujuća promena taktike takođe ukazuju na mogućnost da je grupa dobila spoljnu pomoć. I Iranci su upozorili međunarodne faktore na normalizaciju odnosa sa Izraelom, što je jasna koincidencija interesa sa Hamasom.
Ako su Iranci bili uključeni u operaciju Al-Aksa poplava, to bi trebalo da stavi tačku na pretpostavku i demokratske i republikanske američke administracije da kada je Iran u pitanju, „dobra volja rađa dobru volju“. O tome ima vrlo malo dokaza. Umesto toga, Iranci su stavili SAD u džep svojom dobrom voljom, videći to kao slabost, i teže svom cilju podrivanja regionalnog poretka, uključujući sukobljavanje sa Izraelom.
Sada, kao odgovor, Izraelci sprovode opsadu pojasa Gaze da unište Hamas. Biće to duga i teška borba, kako sami Izraelci priznaju. S obzirom na razmere Hamasovih napada, Izrael će verovatno imati neuobičajeno mnogo prostora od Sjedinjenih Država, Evrope, pa čak i nekih svojih arapskih partnera da postigne ovaj cilj, uprkos verovatnim ogromnim civilnim žrtvama.
Izraelci su decenijama pokušavali da ublaže pitanje pojasa Gaze. Čak su bili spremni da ga predaju Jaseru Arafatu. Međutim, s obzirom na to da nema dobrih opcija, Izraelci bi sada mogli da se nađu na istoj teritoriji sa koje su se povukli pre skoro 20 godina. Čak i ako to ne nameravaju da urade, Gaza je zamka. To će svakako unazaditi normalizaciju odnosa u regionu i još mnogo toga, što je, zaključuje autor, pobeda Irana.
Snimak nekoliko ruskih vojnika koji se bore da ubace rakete u lanser koristeći sanduk koji drži projektile kao malj, postao je viralan na društvenim mrežama.
Kada se nešto posledično odvija u Gazi u pitanju je Hamas, a kada se nešto neželjeno odvija na jugu Libana onda se tu javlja Hezbolah. Rekli bi dve partije koje se razlikuju verski i doktirnarno Hamasovci su Suniti, a Hezbolah Šiiti. Zapravo jedna i druga strana su ujedinjeni samo u jednom, a to je da nestane Izrael.
Radikalni islamistički pokret Hamas, koji su Evropska unija, SAD, Kanada i Japan proglasile terorističkom organizacijom, ući će u istoriju kao počinilac "izraelskog 11. septembra" zbog munjevitih varvarskih napada koji su primorali jevrejsku državu da objavi rat. Međutim, stručnjaci tvrde da zverstva koja čini Hamas imaju viši geopolitički cilj.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Vojno krilo Hamasa, brigade Al-Kasam, objavile su snimak zasede u kojoj je izraelski tenk „Merkava“ uništen improvizovanom eksplozivnom napravom (IED) u oblasti Džabalije na severu Pojasa Gaze.
AMERIČKI državni sekretar Entoni Blinken sleteo je u Izrael da bi održao razgovore sa zvaničnicima usred pojačane razmene vatre između vojske i Hezbolaha.
Ruska vojska je udarila ukrajinski industrijski objekat jednim od najnovijih raketnih sistema srednjeg dometa - nenuklearnom balističkom raketom pod nazivom Orešnik.
Ruski napad interkontinentalnom balističkom raketom (ICBM) na ukrajinski grad Dnjepar tokom noći izazvao je ozbiljne posledice, a sada su se pojavili i prvi snimci sa lica mesta.
Sa jedne strane imamo predsednika Aleksandra Vučića, koji Srbiju gradi i modernizuje, a sa druge strane imamo opoziciju koja koči tu modernizaciju, koja se bori protiv uklanjanja nebezbednog nacističkog mosta, a sada javno obećavaju i borbu protiv mašina, baš kao početkom 19. veka kada su bile skupine ljudi koje su se borile protiv mašina i koje su ih razbijale!
Brutalno nasilje koje opozicija sprovodi u Novom Sadu, ali i u Beogradu, svakog dana poprima drugačiji i žešći oblik, a poslednji u nizu skandal bio je u režiji poslanika Demokratske stranke Zorana Lutovca, Nebojša Novaković, koji je brutalno udarao i psovao srpske policajce!
Advokat i ideolog opozicije u Srbiji Sead Spahović javno je na antisrpskim Šolakovim medijima branio dokazanog nasilnika Gorana Ješića, a narod nazvao nasilnim.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je gost na Radio-televiziji Srbije gde je govorio o današnjim hapšenjima, nasilnim protestima predvođenih od strane opozicije, kao i o odluci Vlade Srbije da povuče dopunu Zakona o visokom obrazovanju.
Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.
Gosti Informerovog "Otvorenog studija" bili su profesor dr Boris Bratina sa Fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i predsednik GO Zemun Gavrilo Kovačević. Oni su komentarisali današnja hapšenja vezana za tragediju u Novom Sadu.
Skandalozna odluka novosadskog tužilaštva da se uhapse bivši ministar Goran Vesić i v.d. direktorka "Infrastruktura Železnice" Jelena Tanasković posledica su jezivog pritiska opozicije i tajknuskih medija!
Ajla Drapić Memić, sestra devojčice Džejle Drapić koja je preminula nakon zubarske intervencije u Sarajevu, u teškom je zdravstvenom stanju nakon komplikacija prilikom lečenja zuba.
Zvanični srednji kurs dinara za evro iznosiće sutra 116,9952 dinara, što je neznatna promena u odnosu na četvrtak, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Ovo nije prvi put da se na društvenim mrežama prodaju raznorazni proizvodi koji imaju "čudesna" dejstva. Ljudi u potrazi za rešenjem svojih zdravstvenih problema često guglaju, pa nailaze na razne savete i preparate a jedan od njih je i krema koje leči hemoroide, za koje kažu na mrežama da izazivaju rak debelog creva.
Džihadista i vehabija Nermin A. (37) iz Novog Pazara uhapšen je juče jer je na društevnim mrežama objavljivao fotografije, video klipove i audio snimke u kojima je pozivao na rat protiv Srba i pravoslavaca!
Bratislav S. (53) iz Beograda uhapšen je zbog sumnje da je ženu M. V. (39), s kojom je bio u vezi, zaključao u svom stanu i satima je zverski mučio, optuživši je da ga je prevarila!
Već smo navikli da pop zvezda Lejdi Gaga dobija filmske uloge, ali sve nas je posebno šokirala kada se pre 9 godina pojavila u seriji "Američka horor priča" i to u scenama koje su prepune seksa, golotinje i krvi.
Većina pamti seriju "Ranjeni orao", ali malo ko zna da je ova priča najpre zaživela na pozornici. Evo ko su bili prvi glumci koji su oživeli likove iz vanvremenskog romana Mir-Jam.
Bez obzira na to da li preferirate stimulaciju prstima, oralni seks, seksualne igračke ili kreativnu igru iznad pojasa, ključ do zadovoljstva leži u istraživanju sopstvenog tela i povezivanju sa partnerom. Evo kako da uživate u intimnosti na potpuno nov način!
Čuveni američki biznismen Stiv Džobs stalno je poštovao jednostavno pravilo - ako bi ga mučio neki problem na poslu duže od 10 minuta, odlazio bi u šetnju.
Kupus je glavna namirnica tokom zimskih dana, ali neprijatan miris tokom kuvanja često može da pokvari ugođaj. Uz jednostavan trik sa mlekom, ne samo da ćete se rešiti ovog problema, već ćete i poboljšati ukus omiljenih jela!
Pevačica Lepa Brena i njen suprug, Boba Živojinović, danas proslavljaju krsnu slavu, Aranđelovdan, ameđu poslednjima došla je snajka Aleksandra Prijović.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.