Rusija proizvodi artiljerijske granate tri puta brže i najmanje četiri puta jeftinije od zapadnih saveznika Ukrajine. Komandant estonske vojske ocenio je da je NATO potcenio resurse kojima Rusija raspolaže.
Rusija će do kraja ove godine proizvesti skoro 4,5 miliona komada artiljerijske municije, dok će SAD i Evropska unija zajedno proizvesti oko 1,3 miliona, pokazuje studija konsultantske kuće Bejn&Kompani, koju je prvi preneo Skaj njuz.
Prosečna cena artiljerijske municije kalibra 155 mm, granate koje najčešće koriste članice NATO-a, iznosi oko 4.000 dolara po komadu. Poređenja radi, Rusija proizvodi granate od 152 mm za svoje oružane snage po ceni od oko 1.000 dolara.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus nedavno je upozorio da Rusija već proizvodi više naoružanja i vojne opreme nego što joj je potrebno za rat protiv Ukrajine i da ubrzano puni svoja skladišta oružjem. Komandant Odbrambenih snaga Estonije Martin Herem je u intervjuu za Blumberg početkom godine ocenio da je NATO potcenio resurse i kadrove kojima Rusija raspolaže. Herem je upozorio da bi Rusija mogla biti u poziciji da se upusti u „agresiju manjih razmera" protiv zemalja NATO-a ako se njeni resursi više ne koriste u Ukrajini.
Vojni stručnjaci sve češće ističu da bi proizvodne linije mogle na kraju da odluče o ishodu rata u Ukrajini.
Pored obimne domaće proizvodnje, Rusija uvozi i municiju i opremu iz Severne Koreje, Kine i Irana. Samo prošle godine Iran je Rusiji poslao najmanje 300.000 artiljerijskih granata. Od septembra, Severna Koreja je u Rusiju poslala oko 6.700 kontejnera sa više od tri miliona artiljerijskih granata od 152 mm ili 500.000 granata od 122 mm. Kina takođe pruža ogromnu podršku ruskoj odbrambenoj industriji, u vidu zaliha mikroelektronike, što omogućava Rusiji da brže proizvodi oružje.
Nedostatak municije je dugo bio razlog za zabrinutost u Ukrajini, a eskalirao je ove godine kada je EU odustala od svog obećanja da će Ukrajini isporučiti milion artiljerijskih granata, a domaće političke prepirke u Vašingtonu dovele su do ozbiljnih odlaganja paketa pomoći od 61 milijardu dolara.
Spora proizvodnja artiljerije i blokada isporuke vojne pomoći ometali su napredak Ukrajine na bojnom polju. Ukrajinski vojnici upozoravaju da na svaki metak koji ispali Rusija ispali najmanje pet.
Poručnik 57. brigade u Harkovskoj oblasti, gde je Rusija 10. maja započela novu ofanzivu, rekao je za Skaj njuz da njegovi vojnici moraju vešto da rukuju svojim zalihama i da ih koriste samo kada su sigurni da će pogoditi metu.
- Često sa samo jednom, ili dve ili tri granate moramo uništiti metu - rekao je ukrajinski poručnik Kostjantin .
Podsetimo, nekoliko država članica EU i zemalja van bloka podržalo je češku inicijativu, predloženu u februaru ove godine, da se za Ukrajinu nabavi 800.000 granata. Brisel je u martu dodelio 500 miliona evra evropskim kompanijama da u potpunosti povećaju svoj proizvodni kapacitet na dva miliona granata godišnje, a Ukrajina će najranije u drugoj polovini ove godine početi i domaću proizvodnju granata od 155 mm po NATO standardima. .
Premijerka Italije Đorđa Meloni i drugi visoki zvaničnici te zemlje kritikovali su reči generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga o tome da je došlo vreme da članovi vojnog bloka, predvođenog SAD, preispitaju svoju politiku i dopuste Ukrajini da koristi zapadno oružje za izvođenje udara na rusku teritoriju, optužujući ga za podizanje tenzija s Moskvom.
Jalovi su pokušaji Sjedinjenih Američkih Država da približe Ukrajinu NATO-u i uvedu je u Alijansu – sudeći bar prema rečima nemačkog kancelara Olafa Šolca koji veruje da Kijev neće postati član Severnoatlanstkog saveza na sledećem julskom samitu, već ni u narednih 30 godina.
Poslanik Državne dume sa Krima, član Komiteta za bezbednost Mihail Šeremet, rekao je da je poziv generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da se ukinu ograničenja za napade na teritoriju Rusije - opsednutost ratom.
Velika proslava 75. godišnjice NATO-a u Vašingtonu u julu ništa neće značiti Kijevu, budući da je upravo u Ukrajini Severnoatlantska alijansa pala na najvećem testu od završetka Hladnog rata, konstatuje kolumnista Sajmon Tisdal u „Gardijanu“.
Ruski vojnici uništili su tajne baze na prvoj liniji fronta, gde su strani instruktori obučavali vojnike Oružanih snaga Ukrajine, informacije o tome objavio je britanski medij The Sun.
Poljska razmatra mogućnost primene svojih PVO sistema, raspoređenih u blizini granica, protiv ruskih raketa, iako nikakva odluka za sada po tom pitanju nije doneta, izjavio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Pavel Vronski u intervjuu portalu „Ukrinform“.
Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj rekao je da je posthladnoratovski međunarodni sistem sada prestao da postoji i da je Amerika izgubila svoj "hegemonistički status".
Zemlje NATO-a u budućnosti će odbijati isporučivati oružje ako Kijev ne regrutuje dovoljan broj ljudi, izjavio je penzionisani general NATO-a Ben Hodžis u intervjuu za YouTube kanal "Decoding Geopolitics" sa Dominikom Preslom.
Ruske snage pogodile su zgradu SBU u Nikolajevu u trenutku kada je, prema tvrdnjama proruskog podzemlja i pojedinih vojnih analitičara, u tom objektu održavan zatvoreni sastanak sa stranim savetnicima i predstavnicima NATO-a.
Letonija bi mogla da se nađe u veoma opasnoj poziciji ukoliko se potvrde navodi ruske Spoljne obaveštajne službe da Ukrajina priprema napade na Rusiju sa teritorije baltičkih država, upozorio je bivši analitičar CIA Rejmond Makgovern.
Ukrajina i njeni zapadni saveznici sve su uvereniji da ruska ofanziva gubi snagu, nakon što je Kijev uspeo da stabilizuje liniju fronta i zaustavi očekivani prolećni nalet Moskve, piše Blumberg.
NATO bi trebalo da pomogne Ukrajini da svoje napade dronovima usmerava „u pravom pravcu“, izjavio je švedski premijer Ulf Kristerson, nakon serije incidenata u kojima su ukrajinske ili sumnjive ukrajinske bespilotne letelice ulazile u vazdušni prostor članica Alijanse.
Ruski predsednik Vladimir Putin nema nameru da napadne evropske članice NATO-a, već računa da će se politička slika u Evropi promeniti iznutra, ocenio je bivši analitičar CIA Rej Mekgavern u emisiji RT-a „Efekat Sančeza“.
Najbrži način da Rusija pokuša da završi rat u Ukrajini nije slanje novih velikih snaga na front, već mnogo šira upotreba vazdušnih i raketnih udara, ocenio je bivši analitičar CIA za Rusiju Džordž Bib.
Kijev, prema tvrdnjama ruske Spoljne obaveštajne službe, priprema novu fazu napada na pozadinske regione Rusije, ali ovog puta ne samo preko vazdušnih koridora baltičkih zemalja, već direktno sa teritorije Letonije.
Letonija je ponovo morala da diže avione NATO zbog drona koji je ušao u njen vazdušni prostor, a incident je odmah otvorio isto pitanje koje već mesecima nervira Rigu: kako letelice iz rata u Ukrajini uspevaju da prelete granicu članice Alijanse.
Norveška planira vojne razgovore sa Rusijom o očuvanju stabilnosti na Arktiku, u trenutku kada NATO pojačava aktivnosti u tom strateški važnom regionu, izjavio je portparol štaba Oružanih snaga Norveške Rune Harstad.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Premijerka Italije Đorđa Meloni i drugi visoki zvaničnici te zemlje kritikovali su reči generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga o tome da je došlo vreme da članovi vojnog bloka, predvođenog SAD, preispitaju svoju politiku i dopuste Ukrajini da koristi zapadno oružje za izvođenje udara na rusku teritoriju, optužujući ga za podizanje tenzija s Moskvom.
Gledalačko-obaveštajna služba Informera (GOSI) došla je do novog šok snimka sa blokaderskog plenuma u Nišu iz kog saznajemo kako funkcioniše blokaderska "demokratija" i kako su mažnjavane prljave zgubidanske pare.
U Frankfurtu je danas održan skup ProGlasa, tokom kojeg je došlo do incidenta u kojem je napadnut novinar Zoran Vicelarević. U publici je bila i Ana Drakulović, koja je nakon incidenta napustila skup.
Srbi širom Kosova i Metohije od ranih jutarnjih sati masovno su izlazili na izbore, a prizori iz srpskih sredina svedočili su o velikom odzivu građana koji žele da ostvare svoje biračko pravo i izaberu svoje istinske predstavnike u parlamentu u Prištini.
Profesor Filozofskog fakulteta Čedomir Antić bez dlake na jeziku komentarisao je predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, iznoseći niz oštrih kritika na njegov račun i dovodeći u pitanje doslednost njegovih političkih stavova.
Blokaderski glumac Dragan Bjelogrlić, jedan od vođa antisrpskog Proglasa, zaputio se juče u Frankfurt. On je otišao u Nemačku gde je održana tribina Proglasa.
Organizator ProGlasovskih aktivnosti Dragan Vasiljević snimljen je pijan u Frankfurtu nakon što je u tom gradu na tribini ProGlasa napadnut novinar Zoran Vicelarević, kada je pokušao da postavi pitanje predstavnicima ProGlasa.
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov uputila je javno izvinjenje Privrednoj pravnoj akademiji iz Novog Sada i njenom rektoru prof dr Milanu Počuči zbog pogrešno interpretiranog stava u vezi sa tom institucijom u poslednjem izdanju emisije Paralela.
Publika od sada ima priliku da svake srede od 17 časova na Prvom programu Radio Beograda prati novi politički tok-šou "U sredu sa Bojanom Bilbijom". Reč je o autorskom projektu koji se bavi najvažnijim političkim, geopolitičkim i društvenim temama koje oblikuju svakodnevni život građana Srbije, ali i globalne procese koji utiču na ceo svet.
Ivica Dačić na RTS-u otvorio je dušu o borbi za život. Iz petodnevne indukovane kome, kaže, spasili su ga jastuk iz manastira Tumane, a kasnije i Pojas Presvete Bogorodice!
Spektakularni prizori iz Amerike! Tradicionalni "SerbFest" okupio hiljade naših ljudi, a slika sa Nacionalnog mola u glavnom gradu SAD obišla je planetu.
Dok cene na moru divljaju, na Tenerifima je moguć brutalan popust! Pogledajte šta je ovaj turista dobio za manje od 5 evra tik uz obalu i sa pogledom na more.
Više od tri godine nakon masakra u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", jedno pitanje i dalje ne prestaje da zanima javnost - šta će biti sa Kostom K. kada napuni 18 godina, i da li će jednog dana napustiti ustanovu u kojoj se nalazi?
Američki glumac Džejms Hendi poznat po ulogama u filmovima Top Gan: Maverik i Džumandži, izboden je na smrt u vlastitom domu u Los Anđelesu, saopštila je policija.
Pozorište lutaka "Pinokio" sa ponosom najavljuje premijeru predstave "Luna Luna Park", u režiji Fabricija Montekija, koja će se održati u subotu 6.juna u 19:00 časova.
Slaviša Čurović bio je protiv referenduma 2006. godine i odvajanja Crne Gore, a njegov stav nije podržala produkcijska kuća, te je zadala kukavički udarac!
U sred leta paradajz je u najintenzivnijoj fazi razvoja, pa zahteva posebnu pažnju. Zbog toga se mnogi baštovani okreću prirodnim đubrivima koja mogu da obezbede neophodne hranljive materije za zdrav rast paradajza.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar