Rusija proizvodi artiljerijske granate tri puta brže i najmanje četiri puta jeftinije od zapadnih saveznika Ukrajine. Komandant estonske vojske ocenio je da je NATO potcenio resurse kojima Rusija raspolaže.
Rusija će do kraja ove godine proizvesti skoro 4,5 miliona komada artiljerijske municije, dok će SAD i Evropska unija zajedno proizvesti oko 1,3 miliona, pokazuje studija konsultantske kuće Bejn&Kompani, koju je prvi preneo Skaj njuz.
Prosečna cena artiljerijske municije kalibra 155 mm, granate koje najčešće koriste članice NATO-a, iznosi oko 4.000 dolara po komadu. Poređenja radi, Rusija proizvodi granate od 152 mm za svoje oružane snage po ceni od oko 1.000 dolara.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus nedavno je upozorio da Rusija već proizvodi više naoružanja i vojne opreme nego što joj je potrebno za rat protiv Ukrajine i da ubrzano puni svoja skladišta oružjem. Komandant Odbrambenih snaga Estonije Martin Herem je u intervjuu za Blumberg početkom godine ocenio da je NATO potcenio resurse i kadrove kojima Rusija raspolaže. Herem je upozorio da bi Rusija mogla biti u poziciji da se upusti u „agresiju manjih razmera" protiv zemalja NATO-a ako se njeni resursi više ne koriste u Ukrajini.
Vojni stručnjaci sve češće ističu da bi proizvodne linije mogle na kraju da odluče o ishodu rata u Ukrajini.
Pored obimne domaće proizvodnje, Rusija uvozi i municiju i opremu iz Severne Koreje, Kine i Irana. Samo prošle godine Iran je Rusiji poslao najmanje 300.000 artiljerijskih granata. Od septembra, Severna Koreja je u Rusiju poslala oko 6.700 kontejnera sa više od tri miliona artiljerijskih granata od 152 mm ili 500.000 granata od 122 mm. Kina takođe pruža ogromnu podršku ruskoj odbrambenoj industriji, u vidu zaliha mikroelektronike, što omogućava Rusiji da brže proizvodi oružje.
Nedostatak municije je dugo bio razlog za zabrinutost u Ukrajini, a eskalirao je ove godine kada je EU odustala od svog obećanja da će Ukrajini isporučiti milion artiljerijskih granata, a domaće političke prepirke u Vašingtonu dovele su do ozbiljnih odlaganja paketa pomoći od 61 milijardu dolara.
Spora proizvodnja artiljerije i blokada isporuke vojne pomoći ometali su napredak Ukrajine na bojnom polju. Ukrajinski vojnici upozoravaju da na svaki metak koji ispali Rusija ispali najmanje pet.
Poručnik 57. brigade u Harkovskoj oblasti, gde je Rusija 10. maja započela novu ofanzivu, rekao je za Skaj njuz da njegovi vojnici moraju vešto da rukuju svojim zalihama i da ih koriste samo kada su sigurni da će pogoditi metu.
- Često sa samo jednom, ili dve ili tri granate moramo uništiti metu - rekao je ukrajinski poručnik Kostjantin .
Podsetimo, nekoliko država članica EU i zemalja van bloka podržalo je češku inicijativu, predloženu u februaru ove godine, da se za Ukrajinu nabavi 800.000 granata. Brisel je u martu dodelio 500 miliona evra evropskim kompanijama da u potpunosti povećaju svoj proizvodni kapacitet na dva miliona granata godišnje, a Ukrajina će najranije u drugoj polovini ove godine početi i domaću proizvodnju granata od 155 mm po NATO standardima. .
Premijerka Italije Đorđa Meloni i drugi visoki zvaničnici te zemlje kritikovali su reči generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga o tome da je došlo vreme da članovi vojnog bloka, predvođenog SAD, preispitaju svoju politiku i dopuste Ukrajini da koristi zapadno oružje za izvođenje udara na rusku teritoriju, optužujući ga za podizanje tenzija s Moskvom.
Jalovi su pokušaji Sjedinjenih Američkih Država da približe Ukrajinu NATO-u i uvedu je u Alijansu – sudeći bar prema rečima nemačkog kancelara Olafa Šolca koji veruje da Kijev neće postati član Severnoatlanstkog saveza na sledećem julskom samitu, već ni u narednih 30 godina.
Poslanik Državne dume sa Krima, član Komiteta za bezbednost Mihail Šeremet, rekao je da je poziv generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da se ukinu ograničenja za napade na teritoriju Rusije - opsednutost ratom.
Velika proslava 75. godišnjice NATO-a u Vašingtonu u julu ništa neće značiti Kijevu, budući da je upravo u Ukrajini Severnoatlantska alijansa pala na najvećem testu od završetka Hladnog rata, konstatuje kolumnista Sajmon Tisdal u „Gardijanu“.
Ruski vojnici uništili su tajne baze na prvoj liniji fronta, gde su strani instruktori obučavali vojnike Oružanih snaga Ukrajine, informacije o tome objavio je britanski medij The Sun.
Poljska razmatra mogućnost primene svojih PVO sistema, raspoređenih u blizini granica, protiv ruskih raketa, iako nikakva odluka za sada po tom pitanju nije doneta, izjavio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Pavel Vronski u intervjuu portalu „Ukrinform“.
Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj rekao je da je posthladnoratovski međunarodni sistem sada prestao da postoji i da je Amerika izgubila svoj "hegemonistički status".
Zemlje NATO-a u budućnosti će odbijati isporučivati oružje ako Kijev ne regrutuje dovoljan broj ljudi, izjavio je penzionisani general NATO-a Ben Hodžis u intervjuu za YouTube kanal "Decoding Geopolitics" sa Dominikom Preslom.
Specijalne jedinice brojnih zapadnih država već deluju na teritoriji Ukrajine, a strani vojni stručnjaci neposredno učestvuju u pripremi raketnih udara na ruske vojne i civilne objekte, izjavio je bivši generalni sekretar Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) Nikolaj Bordjuža.
Predstavnici NATO strahuju da bi američki predsednik Donald Tramp mogao drastično da pojača pritisak na Alijansu ukoliko republikanci izgube kontrolu nad Kongresom na izborima 3. novembra.
NATO bi mogao da izazove direktan vojni sukob sa Rusijom, pa čak i nuklearnu eskalaciju, ukoliko nastavi da pojačava pritisak na Kalinjingradsku oblast, upozorio je američki politikolog Anatol Liven, direktor programa za Evroaziju Instituta Kvinsi.
Evropske države koje se graniče sa Rusijom i Belorusijom ubrzano pripremaju stanovništvo za mogućnost velikog rata, a mere koje sprovode odavno su prevazišle jačanje vojske i nabavku naoružanja.
Rusija bi mogla da upotrebi nuklearno oružje u eventualnom sukobu sa evropskim članicama NATO-a ukoliko Sjedinjene Američke Države odustanu od vojne zaštite Evrope, upozorava američki Forbs, pozivajući se na procenu stručnjaka za rusku nuklearnu politiku sa Harvardskog univerziteta Spensera Vorena.
Rumunija je donela odluku o hitnom jačanju vojne odbrane u Crnom moru nakon serije napada na trgovačke brodove, u kojima je najmanje 30 pomoraca poginulo ili nestalo.
Sjedinjene Američke Države pripremaju novi pokušaj okončanja rata u Ukrajini, a mirovni plan koji se razmatra predviđa demilitarizovanu zonu u Donbasu, odustajanje Kijeva od članstva u NATO-u i obnovu velikih ekonomskih veza između Vašingtona i Moskve.
Ruski predsednik Vladimir Putin lično je naredio intenziviranje sabotaža i tajnih operacija protiv zemalja NATO, tvrdi američki Volstrit žurnal, pozivajući se na obaveštajne podatke SAD.
Letonska vojska proglasila je u nedelju ujutru vazdušnu opasnost u tri oblasti zemlje i zatražila od stanovništva da hitno potraži sklonište, dok su borbeni avioni NATO podignuti zbog moguće pretnje u vazdušnom prostoru.
NATO je danas „mrtvorođen organizam“ koji nije sposoban da vodi strateški rat protiv Rusije, dok je Ukrajina došla u situaciju da se više ne postavlja pitanje njenog ulaska u Alijansu, već opstanka kao nezavisne države.
Premijerka Italije Đorđa Meloni i drugi visoki zvaničnici te zemlje kritikovali su reči generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga o tome da je došlo vreme da članovi vojnog bloka, predvođenog SAD, preispitaju svoju politiku i dopuste Ukrajini da koristi zapadno oružje za izvođenje udara na rusku teritoriju, optužujući ga za podizanje tenzija s Moskvom.
Glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević pustio je u Kolegijumu uživo na Informer TV-u poruku koju je uputila jedna Višnja, istaktavši da je reč o jednoj od najlepših poruka otpora od početka uličnog ludila u zemlji!
Večeras je u Savskoj ulici, došlo do blokade na poziv lidera Suverenista Srbije Vukše Dragovića, zbog nasilja i terora koji su obeležili ovih devet dana takozvane demokratske vlasti tzv. Studentske liste.
Pozivamo sve građane Srbije da se danas u 10.45 časova okupe ispred prostorija Regulatornog tela za elektronske medije (REM), na Trgu Nikole Pašića broj 5 u Beogradu.
Poznati novinar Ivan Radovanović i pisac Muharem Bazdulj u jednom podkastu brutalno su ogolili laži, teror i licemerje "Studentske liste" i njihovih političkih nalogodavaca!
List "Danas" je 3.11.2026. godine, objavio tekst pod naslovom: "Šta je potpisao svaki kandidat Studentske liste: Tekst izjave". Prikazaću veći deo teksta koji sadrži kompletnu "Izjavu" koju su potpisali svi kandidati lažne Studentske liste, i svi budući poslanici te liste.
Glavni i odgovorni urednik Informera, Dragan J. Vučićević, najavio je da će se zbog aktuelnih dešavanja i pritisaka nova epizoda Exatlona Srbija emitovati u izmenjenom terminu.
Menjači sa dvostrukim kvačilom bez većih kvarova mogu podneti vožnju i do 200.000 kilometara, ukoliko se pravilno koriste i održavaju, utvrdili su iz nemačkog automobilskog kluba ADAC.
Jedna Šapčanka nedavno je na parkingu ispred gradskog tržnog centra svojom greškom upala u nevolju, a onda joj se dogodilo nešto neočekivano pa je odlučila da svima ispriča. Udarila je tuđi auto, ali priča je imala srećan kraj.
U Srbiji će danas biti oblačno i hladno vreme, na severu uglavnom suvo, u ostalim krajevima ujutro i pre podne mestimično sa slabom kišom, na planinama sa slabim snegom.
Dvojica petnaestogodišnjaka osumnjičena su da su u Podgorici, nakon što su putem aplikacije za dostavu hrane naručili hranu, napala dvojicu dostavljača iz Azerbejdžana i Turske i oduzela im narudžbe i novac.
Prava drama odigrala se sinoć oko 19 časova na ulicama Mladenovca, kada je četrdesetogodišnji Crnogorac, A. D., nasrnuo na grupu dečaka kako bi ih opljačkao, ali se njegov pohod završio neslavno.
Policija u Novom Pazaru uhapsila je dvadesetdvogodišnjeg mladića zbog sumnje da je u ponedeljak ujutru na parkingu u centru grada automobilom namerno udario pedesetosmogodišnjeg sugrađanina i naneo mu teške telesne povrede opasne po život.
Policija je juče na auto-putu A1 kod Gospića, u Hrvatskoj, zaustavila 30-godišnjeg državljanina Nemačke koji je vozio čak 262 kilometra na sat na deonici na kojoj je ograničenje brzine 130.
Nakon uspešne premijere u Gradskom pozorištu Jazavac u Banjaluci, glumac Vladimir Nićiforović Nići donosi svoju nesvakidašnju pozorišnu priču pred beogradsku publiku.
Potraga za novim Džejmsom Bondom i dalje izaziva veliko interesovanje javnosti, a sada se oglasio i jedan od glumaca koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji kultonog filma o tajnom agentu.
Holivudski glumac Nikolas Kejdž (62) otkrio je da je trenutno bez krova nad glavom nakon što je ogromna rupa u zemlji ozbiljno ugrozila njegovu luksuznu kuću u Malibuu.
Izgleda decenijama mlađe, podiže velike tegove i privlači zadivljene poglede muškaraca koji su mnogo mlađi od nje. Gina Kinsli (61) iz američke savezne države Teksas tvrdi da je u najboljoj fizičkoj formi u životu. A njen suprug iznenađujuće uživa u pažnji koju drugi muškarci poklanjaju njegovoj ženi.
U narednih sedam dana, Rakovima i Vodolijama zvezde donose finansijske izazove, pa bi pripadnici ovih znakova trebalo da budu posebno oprezni s novcem.
Crna torba jeste neprikosnoveni klasik, ali ove jeseni modne insajderke biraju nijansu koja je podjednako praktična, a mnogo zanimljivija - boju kuvanog vina.
Pevač Ljuba Perućica i njegova supruga Katarina Kolozeus govorili su o svojoj kumi Maji, koja je započela vezu sa pevačem Mirčetom Radulovićem, bivšim suprugom voditeljke Ane Radulović.
Kuća pevača Ljube Aličića odiše pravim glamurom, a zlatni detalji, raskošni materijali i pažljivo odabrani komadi nameštaja dodatno doprinose njenom luksuznom izgledu.
Marina Tucaković, jedna od najpoznatijih tekstopisaca sa naših prostora, rođena je na današnji dan 1953. godine, a da je živa, danas bi proslavljala 73. rođendan.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari