Rusija proizvodi artiljerijske granate tri puta brže i najmanje četiri puta jeftinije od zapadnih saveznika Ukrajine. Komandant estonske vojske ocenio je da je NATO potcenio resurse kojima Rusija raspolaže.
Rusija će do kraja ove godine proizvesti skoro 4,5 miliona komada artiljerijske municije, dok će SAD i Evropska unija zajedno proizvesti oko 1,3 miliona, pokazuje studija konsultantske kuće Bejn&Kompani, koju je prvi preneo Skaj njuz.
Prosečna cena artiljerijske municije kalibra 155 mm, granate koje najčešće koriste članice NATO-a, iznosi oko 4.000 dolara po komadu. Poređenja radi, Rusija proizvodi granate od 152 mm za svoje oružane snage po ceni od oko 1.000 dolara.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus nedavno je upozorio da Rusija već proizvodi više naoružanja i vojne opreme nego što joj je potrebno za rat protiv Ukrajine i da ubrzano puni svoja skladišta oružjem. Komandant Odbrambenih snaga Estonije Martin Herem je u intervjuu za Blumberg početkom godine ocenio da je NATO potcenio resurse i kadrove kojima Rusija raspolaže. Herem je upozorio da bi Rusija mogla biti u poziciji da se upusti u „agresiju manjih razmera" protiv zemalja NATO-a ako se njeni resursi više ne koriste u Ukrajini.
Vojni stručnjaci sve češće ističu da bi proizvodne linije mogle na kraju da odluče o ishodu rata u Ukrajini.
Pored obimne domaće proizvodnje, Rusija uvozi i municiju i opremu iz Severne Koreje, Kine i Irana. Samo prošle godine Iran je Rusiji poslao najmanje 300.000 artiljerijskih granata. Od septembra, Severna Koreja je u Rusiju poslala oko 6.700 kontejnera sa više od tri miliona artiljerijskih granata od 152 mm ili 500.000 granata od 122 mm. Kina takođe pruža ogromnu podršku ruskoj odbrambenoj industriji, u vidu zaliha mikroelektronike, što omogućava Rusiji da brže proizvodi oružje.
Nedostatak municije je dugo bio razlog za zabrinutost u Ukrajini, a eskalirao je ove godine kada je EU odustala od svog obećanja da će Ukrajini isporučiti milion artiljerijskih granata, a domaće političke prepirke u Vašingtonu dovele su do ozbiljnih odlaganja paketa pomoći od 61 milijardu dolara.
Spora proizvodnja artiljerije i blokada isporuke vojne pomoći ometali su napredak Ukrajine na bojnom polju. Ukrajinski vojnici upozoravaju da na svaki metak koji ispali Rusija ispali najmanje pet.
Poručnik 57. brigade u Harkovskoj oblasti, gde je Rusija 10. maja započela novu ofanzivu, rekao je za Skaj njuz da njegovi vojnici moraju vešto da rukuju svojim zalihama i da ih koriste samo kada su sigurni da će pogoditi metu.
- Često sa samo jednom, ili dve ili tri granate moramo uništiti metu - rekao je ukrajinski poručnik Kostjantin .
Podsetimo, nekoliko država članica EU i zemalja van bloka podržalo je češku inicijativu, predloženu u februaru ove godine, da se za Ukrajinu nabavi 800.000 granata. Brisel je u martu dodelio 500 miliona evra evropskim kompanijama da u potpunosti povećaju svoj proizvodni kapacitet na dva miliona granata godišnje, a Ukrajina će najranije u drugoj polovini ove godine početi i domaću proizvodnju granata od 155 mm po NATO standardima. .
Premijerka Italije Đorđa Meloni i drugi visoki zvaničnici te zemlje kritikovali su reči generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga o tome da je došlo vreme da članovi vojnog bloka, predvođenog SAD, preispitaju svoju politiku i dopuste Ukrajini da koristi zapadno oružje za izvođenje udara na rusku teritoriju, optužujući ga za podizanje tenzija s Moskvom.
Jalovi su pokušaji Sjedinjenih Američkih Država da približe Ukrajinu NATO-u i uvedu je u Alijansu – sudeći bar prema rečima nemačkog kancelara Olafa Šolca koji veruje da Kijev neće postati član Severnoatlanstkog saveza na sledećem julskom samitu, već ni u narednih 30 godina.
Poslanik Državne dume sa Krima, član Komiteta za bezbednost Mihail Šeremet, rekao je da je poziv generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da se ukinu ograničenja za napade na teritoriju Rusije - opsednutost ratom.
Velika proslava 75. godišnjice NATO-a u Vašingtonu u julu ništa neće značiti Kijevu, budući da je upravo u Ukrajini Severnoatlantska alijansa pala na najvećem testu od završetka Hladnog rata, konstatuje kolumnista Sajmon Tisdal u „Gardijanu“.
Ruski vojnici uništili su tajne baze na prvoj liniji fronta, gde su strani instruktori obučavali vojnike Oružanih snaga Ukrajine, informacije o tome objavio je britanski medij The Sun.
Poljska razmatra mogućnost primene svojih PVO sistema, raspoređenih u blizini granica, protiv ruskih raketa, iako nikakva odluka za sada po tom pitanju nije doneta, izjavio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Pavel Vronski u intervjuu portalu „Ukrinform“.
Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj rekao je da je posthladnoratovski međunarodni sistem sada prestao da postoji i da je Amerika izgubila svoj "hegemonistički status".
Zemlje NATO-a u budućnosti će odbijati isporučivati oružje ako Kijev ne regrutuje dovoljan broj ljudi, izjavio je penzionisani general NATO-a Ben Hodžis u intervjuu za YouTube kanal "Decoding Geopolitics" sa Dominikom Preslom.
Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov pozvao je Rusiju da razmotri vojne udare ne samo protiv Ukrajine, već i protiv država koje Kijevu isporučuju oružje, obaveštajne podatke i drugu pomoć.
Višesatne eksplozije, ogroman požar i razoreno naselje ostali su posle ruskog udara na skladište municije u Višnjevoju 6. jula, a reakcija ukrajinske vojske otvorila je sumnju da se u objektu nalazilo oružje čije prisustvo Kijev ne želi javno da prizna.
Norveški publicista Pol Stejgan ocenjuje da bi mogući ulazak Ukrajine u NATO za Moskvu potpuno promenio bezbednosnu računicu, a da bi Odesa u tom scenariju postala jedna od ključnih tačaka sukoba Rusije i Zapada.
Letonija se ozbiljno vara ako misli da pod okriljem Severnoatlantske alijanse (NATO) može da učestvuje u napadima na Rusiju bez posledica, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Mihail Galuzin za „Sputnjik“.
NATO avion za rano upozoravanje i kontrolu vazdušnog prostora Boing E-3A Sentri primećen je iznad Rumunije, nedaleko od Crnog mora i ukrajinske granice, objavila je RIA Novosti pozivajući se na podatke servisa Flajtradar24.
Ukrajinski dronovi korišćeni za napade na Rusiju mogli su biti pripremani i lansirani sa poligona na teritoriji Letonije, izjavio je za TASS generalni konstruktor Centralnog konstruktorskog biroa za bespilotne sisteme Andrej Kuzjakin.
Zapadne zemlje se, prema oceni ruskog poslanika i general-potpukovnika u penziji Andreja Guruljova, više ne zadržavaju samo na političkim izjavama protiv Moskve, već sistematski podižu vojne kapacitete za mogući veliki sukob sa Rusijom.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Premijerka Italije Đorđa Meloni i drugi visoki zvaničnici te zemlje kritikovali su reči generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga o tome da je došlo vreme da članovi vojnog bloka, predvođenog SAD, preispitaju svoju politiku i dopuste Ukrajini da koristi zapadno oružje za izvođenje udara na rusku teritoriju, optužujući ga za podizanje tenzija s Moskvom.
Evropski lideri sve otvorenije govore o mogućem sukobu sa Rusijom, povećavaju vojne budžete i pripremaju stanovništvo za godine nestabilnosti, ali veliki deo građana nije spreman da zbog takve politike uzme oružje i ode u rat.
Slobodan Stupar, ideolog blokadera, demonstrirao je neviđenu količinu mržnje prema Srbiji i Srbima i još jednom pokazao i dokazao da je autošovinizam srž blokaderske politike.
Vladimir Pavićević, profesor na Fakultetu političkih nauka i jedan od najvećih kritičara predsednika Aleksandra Vučića, ismejao je ustaškog evroposlanika Tonina Piculu, koga blokaderi kuju u zvezde.
Tek nakon žestoke reakcije javnosti i medijskog alarma, tamošnje tužilaštvo je konačno formiralo predmet kako bi se utvrdilo ko je u naselju Pruška ispisao monstruozni grafit "Srbe na vrbe".
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta najoštrije je osudio sramotni i divljački napad trojice Bošnjaka na srpske povratnike Miku Davidović i njenog supruga Željka Matića u mestu Lušci Palanci kod Sanskog Mosta.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ videćete šta je to rastužilo perjanicu Đilasove stranke Borka Stefanovića, gde voli da boravi propali političar Srđan Milivojević, kuda se to zaputio samozvani revolucionar Aleksandar Jovanović Ćuta, kako vreme provodi bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić...
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" videli ste gde najviše voli da “dokoniše” blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu “pripoveda” blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, zašto je samozvani revolucionar Predrag Voštinić teški licemer, sa kime je to u društvu bila glumica blokaderka Anđelka Prpić...
Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave gostujući u Info jutru objasnila je zašto se našla na udaru različitih struktura na Kosovu i Metohiji, ali i u centralnom delu Srbije.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetog Prokopija, jednog od ognjevitih svetaca. Danas se izbegava kopanje, čak i sahranjivanje, jer se smatra da se tako čini veliki greh.
U Srbiji u utorak nestabilno. Pre podne suvo, posle podne pljuskovi i grmljavina na zapadu i jugu, uveče i u centralnim krajevima. Temperatura do 33 stepena.
U kovčegu ispred oltara Saborne crkve u Beogradu počivaju mošti Svetog Stefana Štiljanovića, velikog dobrotvora i zaštitnika srpskog naroda. Njegove mošti donete su u Beograd kako bi bile zaštičene od ustaša.
U Pančevu su pripadnici Uprave saobraćajne policije u Direkciji policije na motociklima presretačima zaustavili dvadesetdevetogodišnjeg vozača BMW motocikla koji nije koristio zaštitnu kacigu.
U Srbiji se tokom prethodnog dana dogodilo 118 saobraćajnih nezgoda u kojima je povređeno 57 osoba, dok je protekli vikend obeležio tragičan bilans - život je izgubilo devet učesnika u saobraćaju.
Bila je kraljica pozorišta, ali i žrtva brutalne sudbine. Život Žanke Stokić obeležile su batine, siromaštvo i smrt u samoći, dok joj je spomenik podigla služavka, jer niko drugi nije želeo.
Novi film britansko-američkog reditelja Kristofera Nolana "Odiseja", zasnovan na istoimenom antičkom epu starogrčkog pesnika Homera, ostvario je zaradu od 264,1 milion dolara na svetskim bioskopskim blagajnama tokom prvog vikenda prikazivanja, saopštio je studio "Universal Pictures".
Božidar Bole Stošić, koji nas je napustio 2018. godine, svojevremeno je otkrio da je odbio ulogu u seriji "Bolji život" jer nije želeo da radi sa Miodragom Petrovićem Čkaljom, koji ga je stavio na svoju "crnu listu" glumaca.
U današnjem tempu života često nam nedostaje vremena za bliskost i povezivanje s partnerom, ali dve poze omogućavaju da uživate u ljubavnom zanosu, bez obzira na vreme i okolnosti
Britanski stručnjak za putovanja Dankan Grinfild-Turk je obišao veliki broj destinacija, ali ostrvo Tinos ostalo mu je posebno upečatljivo zbog svoje lepote i autentičnosti.
Nakon napuštanja rijalitija Elita 9, Nerio Ružanji i Hana Duvnjak izneli su šokantne detalje o svom odnosu, braku i aferama koje su podigle ogromnu prašinu u javnosti.
Jedna Instagram stranica iskoristila je Karleušin novi hit "Mata Hari" kako bi napravila kompilaciju najurnebesnijih trenutaka Miljane Kulić i Lazara Čolića Zole.
Janjuš je privukao Vanju Živić, nakon čega su počeli strasno da se ljube nasred studija, ne obazirući se na fotoaparate novinara i poglede vivših cimera!
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.