Brisel udario kontru Trampu i Putinu! Dil o Ukrajini bez EU neće proći - imaju tajno oružje vredno 200 milijardi evra!

Američki predsednik Donald Tramp isključio je Evropu iz pregovora o ratu u Ukrajini. Ali Brisel ima tajno oružje vredno čak 200 milijardi evra koje bi moglo da promeni igru, piše Politiko.

Nakon što je Evropa 18. februara izostavljena iz pregovora između SAD i Rusije o okončanju rata u Ukrajini, evropske vlade bi mogle da pribegnu „nuklearnoj opciji" - zapleni ruske državne imovine koja je bila zamrznuta nakon što je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu pre tri godine.

Najveći deo ovih sredstava - oko 200 milijardi evra - drži se u briselskoj finansijskoj instituciji Euroclear i već zarađuje značajno interesovanje. S druge strane, SAD imaju samo oko pet milijardi dolara. Zaplena ove imovine bio bi radikalan potez, koji bi gotovo sigurno dao Evropi veću moć u pregovorima, posebno nakon što je isključena iz nedavnih razgovora između Vašingtona i Kremlja u Rijadu.

Dok se ministri finansija i guverneri centralnih banaka okupljaju u Južnoj Africi ove nedelje na samitu G20, evropske vlade ostaju podeljene oko toga da li bi odmrzavanje tih sredstava dokazalo Trampu da Brisel i dalje ima politički i ekonomski uticaj - ili bi taj potez mogao da se obori.

Pregovaranje o adutu ili riziku?

Usred pretnji mogućim povlačenjem SAD iz Ukrajine, zagovornici oštrog stava prema Rusiji veruju da bi odmrzavanje zamrznutih sredstava i njihovo prosleđivanje Kijevu omogućilo ratom razorenoj zemlji da stekne prednost na bojnom polju i da se odupre Trampovim zahtevima da okonča rat.

- Imamo 300 milijardi evra zamrznute ruske imovine u Evropi i treba da ih iskoristimo - rekao je estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna i dodao da bi ta sredstva mogla da zamene američku vojnu i ekonomsku pomoć Ukrajini ako se SAD povuku.

Baltičke i nordijske zemlje, koje dele granicu sa Rusijom, smatraju da novac treba odmah predati Ukrajini. Ovu poziciju podržavaju i Poljska, Češka, kao i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, bivša premijerka Estonije Kaja Kalas.

- Ne prihvatam argument da je to pravno problematično... Potrebna nam je politička volja za takav potez - rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris, ističući da skeptične članice EU moraju da pruže „jače argumente zašto to ne radimo".

Podeljena Evropa

S druge strane, veliki igrači kao što su Francuska, Nemačka, Italija, Španija i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen strahuju da bi zaplena imovine mogla da uplaši međunarodne investitore i oslabi pregovaračku poziciju Evrope u mirovnim pregovorima sa Rusijom.

- Ako odmrznemo sredstva i predamo ih Ukrajini, gubimo ih kao pregovarački adut - rekao je jedan evropski diplomata, želeći da ostane anoniman.

Francuski predsednik Emanuel Makron je, tokom sastanka sa Trampom u Beloj kući, istakao da bi zapadni saveznici mogli legalno da koriste prihode iz ovih fondova tokom rata, ali da bi bilo nezakonito da sami zaplene rezerve. 

Foto: EPA

- Zamrzavanje pruža važnu polugu u pregovorima - naglasio je on.

Kaja Kalas je priznala da su šanse za zaplenu ruske imovine u bliskoj budućnosti male. 

- Potrebna nam je podrška svih članica. Još je nemamo - rekla je ona na konferenciji za novinare.

Zamrznuta sredstva kao poluga

Zemlje EU su svesne da im zamrznuta ruska imovina daje dodatnu polugu uticaja na Kremlj. „Ako Rusija želi svoj novac nazad, mora da ponudi nešto zauzvrat", rekao je diplomata EU.

U dokumentu pripremljenom za sastanak ministara spoljnih poslova EU, vlada Estonije je navela da „nastavak zadržavanja sredstava služi kao finansijska i diplomatska poluga, osiguravajući da Rusija ima jasan, opipljiv podsticaj da pregovara o rešenju i nadoknadi za Ukrajinu".

Procenjuje se da bi sredstva mogla da pomognu obnovu Ukrajine, čiji troškovi, prema podacima Svetske banke, iznose 486 milijardi dolara. Mnoge članice EU protive se odmrzavanju sredstava jer ih vide kao ključni fond za obnovu ratom razorene Ukrajine. „Mnogi su protiv toga jer to vide kao novac za rekonstrukciju", rekao je drugi diplomata EU.

Dok traju pregovori sa SAD, Rusija razmatra ideju korišćenja sredstava za rekonstrukciju, ali pod uslovom da finansiranje uključuje i ukrajinske regione pod ruskom kontrolom, preneo je Rojters.

Foto: Reuters/Fotoilustracija

Grupa G7 postigla je sporazum prošle godine da koristi profit iz ovih fondova za obezbeđivanje zajma Ukrajini od 50 milijardi dolara. Ministri finansija G7 sastaće se ove nedelje ponovo u Kejptaunu, u okviru samita G20, kako bi razgovarali o budućoj podršci Ukrajini i mogućem nastavku sankcija Rusiji.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.