JELOVAC UMRO OD MOŽDANOG UDARA! Srpski neurolog otkrio zašto mlade sustiže takva sudbina

starsport/montaža

19:25 Košarka 0

informer.rs | 05. 12. 2021.

JELOVAC UMRO OD MOŽDANOG UDARA! Srpski neurolog otkrio zašto mlade sustiže takva sudbina

Srpski košarkaš Stevan Jelovac preminuo je od moždanog udara koji je imao pre tri nedelje


Neurolog doktor Aleksandar Ristić objasnio je koji su najčešći uzroci i simptomi, kao i kako možemo da sprečimo moždani udar.

- Svaki deseti pacijent pripada populaciji mlađoj od 45 godina -  rekao je nedavno u jutarnjem programu TV Prve neurolog dr Aleksandar Ristić.

On kaže  da se ranije podrazumevalo da je moždani udar rezervisan za stariju populaciju, ali da to više nije tako.Uzroci moždanog udara se razlikuju kod starijih i mlađih, ali postoje preklapanja.

- Danas verujemo da je moždani udar bolest koja pravi više problema kod mlađe populacije. Kod mlađih je to bolest koja je praktično komplikovanija, jer su mlađi, javljaju se deficiti koji poremete nastavak života koji tek sledi. Moždani udar nije kuriozitet u mladoj populaciji.

Kako se moždani udar dogodi sportisti na terenu, da li je jaka aktivnost faktor rizika?

- Ne znam detalje konkretnog slučaja, ali sportskom lekaru će proći ispod radara određene retke stvari. Neko može da dobije snažnu aritmiju srca, ono treperi i krv se koaguliše, i taj ugrušak dolazi do mozga. To je relativno česta etiologija, odnosno mehanizam kod mlađih. Ne isključujemo tu aktivnost kao faktor koji može da doprinese, ali je podložnost ta koja mora da se utvrdi, ne mogu zbog toga da komentarišem konkretan slučaj.

Najčešći razlog moždanog udara, šloga, jeste začepljenje krvnog suda koje nastaje zbog ateroskleroze. Uzroci kod mladih i starih se donekle razlikuju ali se bitnije preklapaju, rekao je doktor i objasnio da se ranije kod nas moždani udar nazivao šlog, iskrivljeno od nemačke reči "šlag" (udar).

- Razlog moždanog udara zapravo je začepljenje krvnog suda zbog ateroskleroze. Ona je jača kod starije populacije, ona počinje dok smo deca i nagomilava se polako. Kod starijih od 70, 80 godina, mnogo krvnih sudova biće manje prohodno. Mozak je mali organ, ima svega oko 1.300 grama ali kroz mozak u jednoj minuti prođe litar krvi, jako mnogo mu treba krvi, baš kao i srcu. Krv nosi šećer i kiseonik, i onog trenutka kada toga nema dovoljno nastaju moždani udari u pojedinim regionima. To je osnovni mehanizam moždanog udara. U mlađoj populaciji, izuzev tih faktora ateroskleroze koji nisu zanemarivi, postoje urođeni problemi sa krvnim sudovima, ili veliki krvni sudovi koji preko vrata dopremaju krv mogu da se pocepaju uslovno rečeno, to je disekcija, to je čest uzrok kod ljudi sa trzajnom povredom vrata.

Faktor je genetika i rizici na koje možemo da utičemo.

Ovu opasnost možemo predvideti na nivou rizika, ako postoje - povećan pritisak, povećane masnoće, holesterol, šećerna bolest, pušenje, smanjena aktivnost, to su sve faktori rizika koji ako se udruže sa genetskom podložnošću, ako je neko od srodnika imao vaksularni događaj, bitno se menja rizik. Možemo da menjamo ponašanje da bismo uticali na faktore rizika. Regulisati šećer, holesterol i pritisak, krećite se tri do pet kilometara dnevno. Ishrana je idealno mediteranska, koja ne opterećuje preterano sa lipidima odnosno mastima, i ugljenim hidratima, zbog loše regulacije šećera. Ali ne sme da se zanemari fizička aktivnost, ona je izuzetno važna.

Što se tiče simptoma i kako prepoznati moždani udar, Ristić kaže:

- Zavisi koji deo mozga je pogođen, najčešća klinička prezentacija je slabost jedne polovine tela, problem sa govorom, nagla slabovidost na jednom oku, nagla nestabilnost tela, to su izuzetno jake glavobolje iznenada, to su veliki simptomi koji ga najavljuju. Klinička prezentacija je nagla, to je važno. Postoji preteča šloga, to će trajati desetak minuta i prestaće, ali tada morate da odete kod lekara da biste predupredili pravi moždani udar. Razlika je što je ovaj tranzitorni, privremeno začepljenje nije uništilo mozak jer je cirkulacija ponovo uspostavljenja, a kod moždanog je trajno oštećenje.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.