DANAS NIKAKO NE POZAJMLJUJTE NEKOME STVAR IZ KUĆE Slavimo jednog od najtragičnijih članova loze Nemanjića: Ovo su verovanja za Mratindan

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog mučenika Stefana Dečanskog, a u narodu je ovaj praznik poznat kao Mratindan.

Stefan Dečanski, jedna je od najtragičnijih ličnosti u lozi Nemanjića. Između dvojice silnika, oca Milutina i sina Dušana, proveo je detinjstvo kao talac na dvoru kana Nogaja.

Kao mlad čovek oslepljen je, verovatno po naređenju oca, i poslat u zatvor u Carigradu.

Prema crkvenom učenju, posle pet godina Sveti Nikola čudotvorno je vratio vid kralju Stefanu koji je odmah potom iz zahvalnosti sagradio hram Visoki Dečani, jednu od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjovekovne arhitekture na našem tlu.

Darovao je i veliku ikonu Bazilici Svetog Nikole u Bariju. Kao žrtva dvorskih spletki, ubijen je 1336. godine, a pretpostavlja se da je to učinio njegov sin.

Svetog Stefana Dečanskog mnoge porodice u Srbiji slave kao krsnu slavu, u narodu poznatiju kao Mratindan. Ime je dobila po Svetom Martinu koji se nekada proslavljao na ovaj dan.

Foto: Tanjug

Crkvenom odlukom na ovaj dan premeštena je slava posvećena srpskom kralju. Zavetni je dan svih koji boluju od očnih bolesti. 

U narodu se i danas čuje izreka: "Sveti Mrata, sneg na vrata", kojom je označen početak hladnog i snežnog perioda godine. Veruje se da se na Mratindan predskazuje kakva će zima biti. Ako je dan maglovit zima će biti promenljiva, a ako je vedar i sunčan, biće mraza.

Prema narodnom verovanju Sveti Mrata je zaštitnik vukova i danas ih saziva i određuje koliko ovaca kojem domaćinu smeju da pojedu tokom zime pa se na današnji dan ovce i stoka ne izvode iz torova i štala.

Na Mratindan ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna niti se šta pere, a ne rade ni obućari i krojači.

U nekim krajevima Srbije domaćin preuzima sve kućne poslove na sebe kako bi porodica imala dobru godinu. Ako odbije da to uradi godina će im biti loša.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.