• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: informer.rs/Tanjug

26.01.2021

15:32

DOJČE VELE: Debakl EU sa vakcinom!

Vesti

DOJČE VELE: Debakl EU sa vakcinom!

Podeli vest

Centri za vakcinaciju u Evropi su spremni - ali sada nedostaju vakcine, piše Dojče vele i dodaje da se taj problem sada pojavio nakon početnih organizacionih problema u kampanji vakcinacije

Evropska komisija zaključila je ugovore za isporuku oko dve milijarde doza vakcina od osam proizvođača, međutim trenutno vakcine isporučuje samo Biontek/Fajzer, a američki koncern je krajem januara smanjio obim proizvodnje.

Sa druge strane, AstraZeneka će u prvom kvartalu isporučiti samo 40 odsto od onog što je dogovoreno.

Evropska komisija je do sada kao veliki uspeh slavila centralizovanu nabavku vakcina, koja je svim zemljama-članicama trebalo da obezbedi jednak pristup vakcinama. Na najnovije vesti o problemima sa isporukom vakcina, portparol Komisije Erik Mamer reaguje defanzivno i kaže da je EK veoma aktivna što se tiče saradnje sa kompanijama na bazi ugovora koje su sklopile sa EU, ali da je pitanje šta svi mogu da učine da bi čitav proces bio uspešan.

Nakon sastanka s predstavnicima AstraZeneke, evropska komesarka za zdravlje Stela Kirijakides izjavila je da odgovori kompanije nisu bili zadovoljavajući, jer kako je rekla, EU želi doze koje je naručila i finansirala, a ugovor mora u potpunosti da bude ispunjen. Brisel zahteva i transparentnost svih transakcija i traži od kompanija da ih blagovremeno obaveste ukoliko vakcine isporučuju trećim zemljama.

"U pozadini toga je kritika da AstraZeneka vakcine i dalje isporučuje Velikoj Britaniji, a EU zanemaruje", piše DW.
 

Foto: Informer.rs

Problem sa isporukom ima i Fajzer, a portparolka te kompanije Mari-Liz Feršelden objašnjava da moraju da se povećaju kapaciteti kako bi se udovoljilo svim zahtevima, što znači da procesi moraju da se menjaju i da su potrebni novi dobavljači.

Što se tiče vakcine Moderne, koja je razvijena u SAD, proizvodnju u Evropi trebalo bi da preuzmu tri švajcarska konzorcijuma i još neke farmaceutske kompanije, a sami pronalazači još nikada proizveli vakcinu u tom obimu, zbog čega bi tu mogli da se očekuju problemi u proizvodnji i teškoće sa isporukom.

Problem je, objašnjava poslanica nemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu Juta Paulus, što se razvoj vakcina odvijao brže nego što se očekivalo, a kompanije ne raspolažu dovoljno velikim kapacitetima za proizvodnju.

Kod vakcina koje su na bazi iRNK (Fajzer, Moderna) to ne ide tako brzo jer se radi o složenim procesima, a postoje stroge smernice u proizvodnji i neophodna je obuka zaposlenih.

Evropska poslanica Zelenih Juta Paulus ne misli da je rešenje podizanje tužbe, jer kakve bi koristi bilo od presude za dve do tri godine. Ona smatra da bi bolje bilo proglasiti licence za vakcine javnim dobrom. Kako se navodi, ima primera kako to može da funkcioniše: Indija i Južnoafrička Republika su recimo određene lekove protiv side preuzele u sopstvenoj proizvodnji, a slično bi moglo da bude i sa koronom, tako što bi veći broj proizvođača istovremeno započeo proizvodnju vakcina.

Pritom bi tvorci vakcina trebalo da dobiju nadoknadu, jer tu se ne radi ni o kakvom "oduzimanju". U svakom slučaju Evropska unija ima sredstva kojima može da izvrši snažan pritisak na farmaceutske koncerne ili da im barem zapreti, kako bi ih pokrenula, ukoliko su uopšte u stanju sami da proizvedu dovoljne količine vakcina.
 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

Nebojša Bakarec: Hrvatski hematom Ponoš!
Politika

Nebojša Bakarec: Hrvatski hematom Ponoš!

Hrvatski državljanin mali Zdravko Ponoš gaji nezdrave navike. Bivstvuje bez ponosa, hoda rastrojeno, i pevuši „Lijepa naša“. Letuje na Brijunima, iako u svojoj post(r)ojbini Hrvatskoj, nema nikoga. Međutim neodoljivi su Brioni, i zebre i mufloni! Sve najmilije je Ponoš evakuisao iz Hrvatske, neposredno pre Oluje – javili mu braća Hrvati! Častili ga za usluge. Najbolji Ponošev prijatelj je Pediculis Picula Tonino, zajedno su u Zagrebu fasovali trišu.

23.12.2024

14:20

TV

Želimo li mirniju budućnost ili povratak u prošlost? Ne propustite Info dan od 15 časova!
Live TV

Želimo li mirniju budućnost ili povratak u prošlost? Ne propustite Info dan od 15 časova!

Juče se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio javnosti sa važnom porukom: „Važno je da u ovom trenutku nastavimo da radimo zajedno, da sve naše razlike ne ostavljamo po strani, ali da pokušamo da razumemo da su nam mir i stabilnost u zemlji od izuzetnog značaja.“ Njegove reči dolaze u trenutku kada deo opozicije poziva na sukobe i nemire, što podseća na mračne epizode iz prošlosti.

23.12.2024

12:48

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske
"Bosanski lonac" pred pucanjem?!

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske

Gost "Info jutra" na Informer televiziji bio je predsednik udruženja Krajišnika Mile Bosnić koji je govorio o spletu velikih tenzija sa izvorištem u odlukama Kristijana Šmita, visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini kojeg Banjaluka ne priznaje, a koje su išle direktno na štetu Republike Srpske uoči presude protiv lidera Republike Srpske Milorada Dodika i o tretnjama da se ovaj splet okolsnosti izrodi u najveću krizu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a samu Srpsku dovede na korak od proglašenja samostalnosti.

23.12.2024

10:51

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set