Fotoilustracija-Printscreen YT/Skyscrapers Construction Serbia
Društvo
NEVEROVATNI PRIZORI IZ VAZDUHA! Za ovo je Srbija radila, ZA OVO SMO SE BORILI!
Podeli vest
Srbija je u 2021. godini postigla izvanredne rezultate kada je u pitanju infrastrukturni razvitak. Širom zemlje, nikle su nove fabrike, bolnice, i napravljeni su novi putevi. Vredno je rađeno i na obnovi pojedinih objekata, a kao jedan od najznačajnijih, izdvaja se Beogradski metro, koji će doprineti još većem uspehu, ne samo u prestonici, već celoj zemlji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvorio je ukupno više od 25 fabrika, uspeo da izgradi mrežu auto-puteva i brzih saobraćajnica, a do kraja 2022. godine pred Srbijom je novih 130 kilometara auto-puteva. Tokom ove godine biće kompletiran i započet veliki broj najvažnijih saobraćajnih projekata, a od 2012. godine u Srbiji je izgrađeno i pušteno u saobraćaj skoro 350 kilometara auto-puteva. Trenutno se gradi još 10, odnosno više od 400 kilometara . U protekloj godini je posleveća i velika pažnja rekonstrukciji lokalnih puteva.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvorio je ukupno više od 250 fabrika, uspeo da izgradi mrežu auto-puteva i brzih saobraćajnica, uspostavio mnoga prijateljstva sa svetskim zvaničnicima i liderima i delom zahvaljujući tim kontaktima je uspeo da naša zemlja tokom pandemije koronavirusa ima svu potrebnu medicinsku opremu, lekove i vakcine, u vreme kada je svuda u svetu bila kriza i nestašica svega pomenutog
02.01.2022
09:09
Veliki infrastruktruni projekti su važni za ekonomski razvoj Srbije i čitavog Zapadnog Balkana. Zato je važno da sredstva koja dobijaju od međnarodnih finansijskih institucija budu uložena u puteve, pruge i ekološke projekte, jer je upravo to što će zemlje učiniti konkurentnijim rečeno je 5. oktobra 2021. na panelu Veliki infrastrukturni projekti u okviru Beogradskog ekonomskog foruma.
Foto: Beta
Metro
Izgradnja Beogradskog metroa jeste jedan od najvažnijih instrafrukturnih projekata u Beogradu koja je od značaja za celu Srbiju. Izgradnjom metroa, ulice i putevi u Srbiji više neće biti opterećeni, a građani će neometano i bez kašnjenja moći da se voze različitim delovima grada. Ono što je takođe, jedna od brojnih prednosti jeste jeftin i efikasniji prevoz koji će metro pružiti.
Putanja koja će se izgraditi, planirana je za najopterećenije trase, gde se najčešće stvaraju gužve.
Naselja kroz koja će prolaziti prva linija metroa su Žarkovo, Trgovačka ulica, Banovo brdo, Požeška, centar Beograda, Savska ulica, Savski trg, Trg republike, Karaburma, Mirijevo, Višnjićeva, što je suštinski najopterećenija trasa.
Foto: Printscreen YT/Skyscrapers Construction Serbia
Izgradnja beogradskog metroa, visokokapacitetnog i potpuno nezavisnog šinskog sistema kao osnove javnog prevoza u Beogradu, planirana je još od pedesetih godina 20. veka, međutim, sve do danas, niko nije rešio dugogodišnji problem širom puteva i ulica Beograda.
Za dve linije metroa, za narednih osam godina, izdvojeno je čak 4.5 milijardi evra.
I sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, obišao je 22. oktobra 2021. radove na Makiškom polju gde su 22. novembra započeli prvi radovi na izgradnji beogradskog metroa. On je istakao da će sve biti gotovo za šest godina i da će svake nedelje da obilazi radove.
Foto: Beta
- Neki kritikuju što metro povezuje Železnik i Mirijevo, što ne povezuje samo mesta gde žive najbogatiji, a ja sam na to ponosan. Ovo će dodatno da približi i Banovo Brdo i centar grada i Obrenovac i Sremčicu... Naše je da radimo i budemo pristojni. Ovo su naši rezultati - stotne kilometara puteva, novih pruga, stadioni, bolnice.... - rekao je Vučić na Makiškom polju i poručio da se na ovom mestu dešava istorija.
- Izgradnju metroa u Beogradu omogućio je brzi i snažni ekonomski razvoj Srbije, a taj projekat znači za celu Srbiju, a ne samo za glavni grad, jer će biti dodatni ekonomski zamajac, koji će obezbediti veće plate i penzije za sve - poručio je Vučić po obilasku radova na Makiškom polju.
Podsetimo, na Makiškom polju 22. novembra počeli su radovi na nasipanju i pripremi terena na prostoru gde će biti izgrađen depo budućeg metroa, čime je ujedno ozvaničen početak radova na izgradnji beogradskog metroa - velikog infrastrukturnog projekta na koji građani srpske prestonice čekaju decenijama.
Beogradski metro
Planom generalne regulacije šinskih sistema, koji je usvojen na sednici Skupštine grada početkom novembra, predviđeno je da prva linija metroa povezuje Železnik i Mirijevo, a druga Mirijevo i Zemun.
Obe linije biće duge po 21 kilometar, a kako je planirano, radovi na prvoj biće završeni do 2028, dok će druga linija biti gotova 2030. godine.
Osim izgradnje beogradskog metroa, planom generalne regulacije šinskih sistema predviđeno je proširenje tramvajske mreže i BG voza tako da će Beograd 2030. godine imati ukupno 42 kilometra novog metroa, zatim 223 kilometra sa 76 stanica i 500 polazaka dnevno vozova na gradskoj i prigradskoj železnici i 42,6 kilometara nove tramvajske mreže.
Time će biti omogućeno da 2030. godine šinski sistem postane dominantan podsisitem u javnom prevozu u Beogradu.
Izgradnja beogradskog metroa za gradske čelnike predstavlja ostvarenje vekovnog sna Beograđana.
Beogradski metro je prvi put obećan davne 1970. godine, kada je gradonačelnik bio Branko Pešić, a prva studija o metrou u Beogradu urađena je pre skoro 53 godine.
Ministar Mali je predstavio šinski sistem koji se razvija u Beogradu, navodeći da je planirano 30 km novog BG voza i 40 km šinskog sistema, kojim se rešavaju gužve, ali i čuva životna sredina.
- Povezali smo svaki deo Beograda, ceo šinski sistem je budućnost Beograda - rekao je Mali dodajući da će građani šinskim sistemom brže, efikasnije i jeftinije da se prevezu sa jednog na drugo mesto.
Ministar finansija je rekao i da je gradnja metroa ogroman razvojni projekat koji će podići celo Makiško polje.
Kako je istakao, konačno je neko zaključio komercijalne ugovore i krenuo da radi posao, koji je od interesa za celu Srbiju.
On je dodao da je ambasadorka Kine potpuno u pravu kada kaže da je izgradnju metroa omogućio brzi i snažni ekonomski rast Srbije, zahvaljujući francuskoj kompaniji Ežis koja je angažovana na projektovanju metroa, kao i Power China, koje radi na izgradnji.
Vučić je rekao i da je Srbija, iako je želela i sanjala decenijama, ne bi mogla da gradi metro, dok nije usledila fiskalna konsolidacija, politika koja je obezbedila privlačenje stranih investicija, koja je uposlila stotine hiljada ljudi koji su dobili otkaze od 2003. do 2012. godine, kada su fabrike zatvarane.
- Sada podižemo zemlju. Metro će značiti za celu Srbiju. Uz ulaganja od 4.6 milijardi evra, a siguran sam da će cena da ode i preko pet milijardi, pre svega zbog cene materijala, to je dodatni ekonomski zmajac za dalji rast koji omogućuje veće plate i penzije za sve u Srbiji. Biće i obilaznica, BG Voz, spojićemo Barajevo, Mladenovac, Lazarevac, Obrenovac, Sopot, Grocku, deo Palilule sa druge strane Dunava... Ovo je važno za sve. Hvala svim što sanjaju velike snove, što na takvim snovima, angažmanu i trudu možemo da gradimo neuporedivo bolju budućnost - poručio je Vučić.
Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić
On je dodao i da će se kada bude napravljene prve dve linije mnogo brže stizati metroom sa jednog kraja Beograda na drugi nego automobilom.
- Nema automobila koji će moći i u ponoć da stigne brže od metroa od Žarkova do Mirijeva u špicu.
- Ne znam da li ste svesni, o ovome pričamo tačno 53 godine! Tek sada krećemo da gradimo i vi znate da ćemo to i da završimo - istakao je Vučić i naglasio da će sve da bude gotovo za šest godina.
Izgradnja 10 auto-puteva
Reč je o sledećim deonicama: Fruškogorski koridor, Ruma - Šabac - Loznica, Kuzmin - Sremska Rača, Preljina - Požega, Moravski koridor, Surčin - Novi Beograd, Obilaznica oko Beograda - Sektor B, Požarevac - Gradište - Golubac, Niš - Pločnik, Obilaznica oko Kragujevca.
Fruškogorski koridor
Izgradnja Fruškogorskog koridora, koja je simbolično počela 1. maja, trebalo bi da rastereti saobraćaj u gradskom jezgru Novog Sada, spoji industrijske zone i bolje poveže Srem i Mačvu sa Banatom.
Trasa Fruškogorskog koridora podeljena je na četiri deonice, ukupne dužine 47,7 km.
Četiri deonice:
Deonica 1: Petlja Auto-put E-75– Paragovo sa planiranom trasom državnog puta 2A reda br.100 od Žeželjevog mosta do petlje Auto-put E-75.
Deonica 2: Paragovo – početak obilaznice Rume sa kružnom raskrsnicom za priključenje lokalnog puta za Vrdnik.
U toku je gradnja mosta na budućem auto-putu Kuzmin-Sremska Rača. Ukupna dužina biće 1.310 metara, najduži raspon je 150 metara, a ukupna širina biće 31 metar.
U okviru projekta planirana je izgradnja auto-puta dužine 18 kilometara od Kuzmina do Sremske Rače. Trenutno je angažovano 550 radnika, a vrednost kompletnih radova je 250 miliona evra.
Izvođač radova na deonici Kuzmin-Sremska Rača je obećao da će ta deonica auto-puta Beograd-Sarajevo biti završena do kraja 2022. godine.
3D prikaze mosta napravio je tim iz Skyscrapers Construction Serbia, a na osnovu dostavljenih projekata i nacrta iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije.
Preljina - Požega
Gradnja autoputa Preljina-Požega na Koridoru 11 počela je u maju 2019. godine, dužina deonice iznosi 30,9 kilometara dok je vrednost radova 450 miliona evra.
Na auto-putu Preljina-Požega biće tri tunela (Munjino Brdo, Laz i Trbušani), 32 mosta i 11 nadvožnjaka.
Izgradnja cele deonice će biti gotova krajem 2022.godine.
Iz Beograda do Zlatibora stizaće se za samo sat i 45 minuta. Mnogo brže stizaćemo i do crnogorske granice - za svega oko dva i po sata.
Obilaznica oko Čačka
Dužina obilaznice je oko 6 kilometara a na njoj se nalaze 2 vijadukta,1 tunel, most preko Zapadne Morave i Petlja Pakovraće (tačnije Čačak-Zapad)
Kada bude otvorena, gužve na naplatnoj rampi u Preljini više neće biti.
Moravski koridor
Na deonici budućeg Moravskog koridora, značajnog putnog pravca od Kraljeva ka Čačku, dugog 30,66 kilometara, biće izgrađeno 15 mostova, četiri nadvožnjaka i 10 podvožnjaka.
Samo na ovoj, veoma kompleksnoj, deonici radi oko 500 ljudi, angažovano je 320 jedinica mehanizacije.
Samo na delu Moravskog koridora od Adrana do Preljine radi se i 27 kilometara hidrotehničkog uređenja Zapadne Morave.
Foto: R.B.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je obilazeći noćne radove na mostu preko Zapadne Morave, na deonici Pojate –Kruševac, da je Moravski koridor "najveće i najbolje organizovano gradilište" u Srbiji.
- Ovaj auto-put će biti najširi u Srbiji, biće u potpunosti digitalizovan, biće pravo remek delo - rekao je Vučić.
On je istakao da je ponosan na sve što se u Srbiji gradi i zahvalio konzorcijumu Behtel – Enka, "američkim i turskim prijateljima koji su organizovali rad na ovoj deonici između Pojata i Kruševca na neverovanat način".
Foto: Informer
Dva mosta, jedan na Južnoj, a drugi na Zapadnoj Moravi praktično su gotovi, a trenutno se radi još jedan most, gde se priprema postavljanje lansirne rešetke za nosače proizvedene u Ćićevcu. Taj most, najduži na koridoru (598 km), nedaleko od Makrešana, imaće 98 nosača, dužine 28 do 40 metara, težine do 160 tona predstavljaće ključnu konstrukciju za kolovoznu ploču.
Obilaznica Surčin - Novi Beograd
Izgradnja magistralne saobraćajnice koja će preko petlje Surčin spojiti Novi Beograd sa auto-putem "Milos Veliki" počela je u aprilu, a prema najavama rok za završetak jeste 18 meseci.
Deo auto-puta "Miloš Veliki" od Obrenovca do Čačka je završen i pušten u saobraćaj, kao i deonica od Obrenovca do Surčina. Kod Surčina je auto-put "Miloš Veliki" povezan na autoputsku obilaznicu oko Beograda, a preko nje sa auto-putevima prema Šidu, Subotici i Nišu. Osim olakšanog pristupa novom auto-putu za žitelje Novog Beograda i Zemuna, njenom izgradnjom biće otvorena mogućnost urbanizacije i izgradnje na stotinama hekatara trenutno poljoprivrednog zemljišta u ataru Surčina.
Foto: Tanjug/Tanja Valič
Deonica Novi Beograd – Surčin je trasa gradske magistralne saobraćajnice na delu od Novog Beograda do Surčina, od raskrsnice ulica dr Ivana Ribara (saobraćajnica T6) i Vojvođanske, odnosno Ulice Jurija Gagarina do denivelisane raskrsnice Surčin. Preko saobraćajnice T6, kad se izgradi nedostajući deo pored bežanijskog groblja, imaće direktnu vezu sa Severnom tangentom i mostom Zemun - Borča, na Dunavu. Sa užim gradskim jezgrom ostvaruje vezu, preko mosta na špicu Ade Ciganlije i preko postojećeg 'auto-puta kroz Beograd.
Foto: Tanjug/Tanja Valič
Dužina Gradske magistralne saobraćajnice Novi Beograd - Surčin, iznosi 7,9 km do veze sa Vojvođanskom ulicom, a sa produžetkom Ulice Jurija Gagarina (1,55 km), ukupna dužina dostiže ukupno 9,45 km. Profil saobraćajnice sastoji se od tri trake (3,5m) po smeru, razdelnog pojasa širine 5 metara, ivičnog zelenila od po 2 metra, kao i obostrane pešačke staze širine takođe 2 metra. Na trasi će se nalaziti tri površinske raskrsnice i jedna denivelisana "Surčin 1", kao i 2 nadvožnjaka i tri mosta preko melioracionih kanala. Dozvoljena brzina na ovoj saobraćajnici biće 80km/h.
Izgradnja je započela iako na pojedinim delovima trase još uvek nije završena eksproprijacija, pa će izvođač ulaziti na te delove sukcesivno, što može uticati na planirani rok za završetak radova.
Ugovor je potpisan sa kineskom kompanijom CCCC(China Communications Construction Company), a ugovorena vrednost projekta je 70.5 miliona evra.
Obilaznica oko Beograda - Sektor B
Izgradnjom Obilaznice oko Beograda povezaće se krak Koridora Xc, E-75 (granica sa Mađarskom, Horgoš - Novi Sad-Beograd) sa Koridorom X, E-70 (granica sa Hrvatskom, Batrovci - Beograd), državni put I B reda broj 26 i Rutom 4, E-763 (Beograd – Požega - granica sa Crnom Gorom Boljare) i ponovo delom Koridora X, E-75 (Beograd - Niš - Preševo - granica sa Makedonijom). Takođe će se pozitivni efekti izgradnjom obilaznice Beograda osetiti i po završetku kada dođe do odgovarajućeg preusmeravanja saobraćaja sa preopterećene osnovne mreže gradskih saobraćajnica Beograda na obilaznicu Beograda, čime će se maksimalno poboljšati uticaj na tokove saobraćaja na obilaznici uz istovremeno smanjenje saobraćajnih tokova na najopterećenijoj osnovnoj mreži gradskih saobraćajnica.
Most na Savi kod Ostružnice: Završeni radovi
Sektor B4: Završeni radovi
Sektor B5: Završena desna traka auto-puta od petlje Orlovača do izlaska iz tunela Straževica (faza I), u toku radovi na izgradnji leve traka auto-puta (faza II) i leve tunelske cevi tunela Straževica
Sektor B6: Tunel Straževica – petlja Bubanj Potok, u toku radovi na izgradnji i leve i desne trake auto-puta
Deonica C: Bubanj Potok – Pančevo (E-70) - predstoje radovi
Za deonicu od Dobanovaca do Bubanj potoka je 80-tih godina prošlog veka urađena posebna Studija opravdanosti u kojoj su analizirane sve varijante i ispitani ekonomski parametri i zaključeno je da deonica predstavlja prioritetnu i rentabilnu investiciju u putnoj mreži Srbije.
2005. godine je Evropska Agencija za Rekonstrukciju finansirala izradu Studije ekonomske opravdanosti izgradnje Obilaznice oko Beograda koja je kao polaznu osnovu uzela predhodnu verziju Studije.
Efekti navedenih poboljšanja će se odraziti na:
Skraćenje vremena putovanja za tranzitne tokove koji će preći na Obilaznicu, kao i za početno-završne tokove koji bi koristili Obilaznicu;
smanjenje zagušenja na delu najopterećenije osnovne mreže gradskih saobraćajnica;
smanjenje broja saobraćajnih nezgoda na delu najopterećenije osnovne mreže gradskih saobraćajnica;
smanjenje troškova eksploatacije vozila;
smanjenje štetnih gasova i buke od vozila na užem gradskom području.
Saobraćajni tokovi koji će koristiti Obilaznicu umesto delova najopterećenije osnovne mreže gradskih saobraćajnica, posebno tranzitnih tokova dobili bi „uslugu hotela sa 5 zvezdica umesto hotela bez zvezdica„.
Trasa Obilaznice je projektovana u koridoru koji je Generalnim urbanističkim planom Beograda određen za prolazak puteva kroz područje grada Beograda. Zbog te okolnosti veoma je pažljivo proučen međusobni prostorni i funkcionalni odnos između auto-puta i grada i deonica je projektovana tako da zadovolji sve kriterijume međunarodnog auto-puta, a da istovremeno bude pozitivan faktor u razvoju grada.
Obilaznica oko Beograda sastoji se iz sledećih deonica:
Deonica A: Batajnica-Dobanovci - radovi završeni na trasi i na petljama Dobanovci i Batajnica.
Deonica B: Dobanovci – Bubanj potok
Sastoji se iz 6 sektora, i to:
Sektori B1-B3: Dobanovci - most na Savi kod Ostružnice: Završeni radovi
Požarevac - Gradište - Golubac
Izgradnja brze saobraćajnice Požarevac-Veliko Gradište-Golubac (Dunavski koridor), duge 67,9 kilometara počela je u novembru. Radovi će koštati 337 miliona evra.
Glavni izvođač radova je kineska državna kompanija Shangdong Hi Speed Group a podizvodajači će biti srpske firme.
Planirano je da prva od tri deonice bude završena do kraja 2023. a cela saobraćajnica do novembra 2024.
Na trasi saobraćajnice biće više od 20 mostova i nadvožnjaka, uključujući i novi most preko Velike Morave.
Planirana je izgradnja 24 petlje i raskrsnice sa lokalnim putevima.
Kada se sve izgradi, dolazak iz Beograda do prirodnih lepota Dunava i Đerdapske klisure, kao i istorijske baštine Golubačke tvrđave, biće moguć brzinom od 100 kilometara na čas.
Prva deonica ovog jedinstvenog puta, koji infrastrukturno "otvara" Braničevski okrug i približava ga Beogradu i Novom Sadu, ali i tranzitnoj osovini sever - jug, trebalo bi da bude završena do kraja 2023. godine.
Niš - Pločnik
Izgradnja auto - puta od Niša do Pločnika (Auto-put mira) kod Prokuplja počela je 2. decembra 2021. godine, sa radovima na prvoj deonici Merošina-Merošina 1, dugoj 5.5 kilometara.
Auto-put Niš – Pločnik je dužine 36,3 kilometra i koštaće 226 miliona evra.
Za finansiranje izgradnje tog auto-puta obezbedjeno je 185 miliona evra iz kredita Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), 40 miliona evra je donacija EU, a 30 miliona evra je novac iz budžeta Srbije.
Početku radova prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da će auto-put do Prokuplja biti gotov za dve i po godine. Podsetio je da je prvi put o tom projektu razgovarao još 2013. godine sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i zahvalio EU što pomaže izgradnju važne saobraćajnice u Srbiji.
Zahvalio je i EU na donaciji za izgradnju auto-puta, a predstavnicima EBRD i EIB na najpovoljnijim uslovima finansiranja celog projekta.
- Ako izračunamo sve do Merdara, ceo auto-put koštaće oko 650 miliona evra - rekao je Vučić.
Obilaznica oko Kragujevca
Izgradnjom Severnce obilaznice oko Kragujevca omogućilo bi se izmeštanje teretnog saobraćaja iz urbanog jezgra najvećeg grada u Šumadiji. Ovu kapitalnu investiciju prepoznala je i Vlada, koja je odlukom od maja ove godine izgradnju obilaznice proglasila projektom od republičkog značaja.
Prema dosadašnjim najavama, radovi na deonici trebalo bi da otpočnu tokom marta naredne godine, a već se krenulo sa konkretnim koracima u realizaciji nakon što je Grad Kragujevac objavio urbanistički projekat za I fazu izgradnje Severne obilaznice koji je izradio JP Urbanizam.
Kako se navodi u tehničkoj dokumentaciji, plan za prvu fazu obuhvata izgradnju puta u dužini od 5 kilometara sa denivelisanim ukrštanjem na raskrsnici "Jovanovac" i obuhvata površinu od 65 hektara i 25 ari.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
neko
pre 2 godine
Broj otvorenih kilometara autoputa 2021. godini: NULA
Кажу да је цар Трајан преко Дунава код Великог Градишта изградио мост за Годину Дана!! Преградио Дунав, изместио његов ток, изградио мост, вратио ток Дунава у старо корито; и све за годину дана! А данас ће мост преко Велике Мораве, са свом данашњом механизацијом, на путу Пожаревац - Голубац да се гради око годинуипо дана. Ово данашње ми је реално. Оно са Трајановим мостом потпуна глупост!
Nije tacno da smo za ovo radili, jer cemo sve ovo morati tek da platiimo. Cene koje su obracunate po duznom kilometru autoputeva su do tri puta vece nego cene koje se placaju u Evropi. Ko ne veruje, sve su informacije dostune na netu skoro svih zemalja Evropske Unije, pa moze da proveri. Sto znaci da je neko uzeo neverovatnu proviziju, a ko ne treba mnogo o tome da razmisljamo i da trazimo. Koliko je vlast SNS, Vucica i njegovih prilepaka stvarno bila postena, videcemo onda kada budu sisli sa vlasti i kada budemo videli kako ce da zive njihova deca i naslednici. Naravno i oni sa njima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvorio je ukupno više od 250 fabrika, uspeo da izgradi mrežu auto-puteva i brzih saobraćajnica, uspostavio mnoga prijateljstva sa svetskim zvaničnicima i liderima i delom zahvaljujući tim kontaktima je uspeo da naša zemlja tokom pandemije koronavirusa ima svu potrebnu medicinsku opremu, lekove i vakcine, u vreme kada je svuda u svetu bila kriza i nestašica svega pomenutog
Čak i pre nego su počeli izbori u Francuskoj, koji se održavaju danas i 7. jula (drugi krug), ruski lider Vladimir Putin je pobednik. Kako ocenjuje kolumnista "Blumberga", slabljenje Emanuela Makrona i uspon desničarske partije Marin Le Pen stvara pometnju u Evropi, jer se saveznici plaše gubitka prozapadnog glasa za stolom.
SAD, Južna Koreja i Japan najoštrije osuđuju produbljivanje vojne saradnje između Pjongjanga i Moskve, uključujući kontinuirani transfer oružja iz Severne Koreje u Rusiju, čime se produžava rat u Ukrajini, krši više rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i ugrožavaju stabilnost i u severoistočnoj Aziji i Evropi, saopštio je Stejt department.
Despot Stefan Lazarević govorio je da će ljubav sve pobediti. U emisiji "Info veče" govorilo se o nečemu sasvim suprotnom, o mržnji. Mi u našoj zemlji mnogo gradimo, ali smo zanemarili najvažniji hram, a to je čovek. Mržnjom su se bavili umni ljudi kao što su Niče i Dučić, kao i sveti otac Justin Popović koji je rekao da je mržnja smrt duše. Na ovu temu govorili su ministar unutrašnje i spoljne politike Tomislav Momirović i prof. dr Dragoslav Slojević sa Fakulteta organizacionih nauka.
Juče je izvršen teroristički napad u Beogradu kada je vehabista iz samostrela upucao pripadnika žandarmerije ispred Izraelske ambasade. Poznato je da je napadač ovom prilikom preminuo, dok je pripadnik žandarmerije operisan i nalazi se van životne opasnosti. Na ovu temu "Otvorenom studiju" Informer televizije govorili su Branko Nadoveza sa Instituta za noviju istoriju i stručnjak za bezbednost Gordana Mišev.
Rašed Ef Plojević zamenik predsednika Mešihata Islamske zajednice u Srbiji uključio se danas u program Informer TV povodom terorističkog napada koji se juče desio u Beogradu kod izraelske ambasade.
Juče je izvršen teroristički napad u Beogradu kada je vehabista iz samostrela upucao pripadnika žandarmerije ispred Izraelske ambasade. Poznato je da je napadač ovom prilikom preminuo, dok je pripadnik žandarmerije operisan i nalazi se van životne opasnosti. Na ovu temu "Otvorenom studiju" Informer televizije govorili su Veljko Jovanović, član SNS-a, Radiša Roksić, biviši načelnik BIA, a uživo u program javio se i Rašed Ef Plojević zamenik predsednika Ešihata Islamske zajednice u Srbiji.
Načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Ninoslav Cmolić gostovao je danas na Informer TV i tom prilikom govorio o jučerašnjem napadu na žandarma, kao i o aktivnostima policije u rasvetljavanju pozadine ovog terorističkog akta.
Vehabija Senad Ramović Becan (51), koji je 13,5 godina proveo na robijii zbog terorizma, objavio je dan pre terorističkog napada Miloša Žujovića (35) ispred izrealeske ambasade status na Fejsbuku u kojem poziva na ustanak!
Miloš Žujović (25), koji je u terorističkom napadu ispred izraelske ambasade u Beogradu teško samostrelom ranio žandarma Miloša Jevremovića (34), ranije je hteo da upiše policijsku akademiju i da bude inspektor, rekao je danas za informer.rs njegov otac Zoran Žujović.
Fudbaleri Engleske plasirali su se u četvrtfinale Evropskog prvenstva pošto su posle produžetaka, do kojih su stigli golom Džuda Belingema makazicama u 90+5. minutu, savladali Slovake rezultatom 2:1, ali jedan detalj sa meča nije mogao da nam promakne.
Nikola Jokić je trenutno na pripremama košarkaške reprezentacije Srbije za predstojeće Olimpijske igre u Parizu, a iz NBA lige, njegovog kluba, Denver nagets, stižu mu lepe vesti.
NATO je ponovo rasporedio avione sistema vazdušnog upozorenja i kontrole (AWACS) u vazdušnom prostoru iznad Poljske kako bi nadgledao nebo iznad Ukrajine.
Ukrajinski vojni centri organizuju humanitarne akcije u Hersonskoj oblasti i pri frontovskim područjima kako bi dobili aktuelne informacije o stanovništvu i identifikovali muškarce za mobilizaciju, saznaje RIA Novosti iz hersonskog pokreta otpora.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus najavio je pripremu za mogući rat sa Rusijom. Ali vojni stručnjaci, kako ističe „Bild“, smatraju da nemačku odbrambenu sposobnost podriva ne samo nedostaci vojske, već i žalosno stanje nemačke infrastrukture, koja je „nespremna za vanredne situacije “.
SAD, Južna Koreja i Japan najoštrije osuđuju produbljivanje vojne saradnje između Pjongjanga i Moskve, uključujući kontinuirani transfer oružja iz Severne Koreje u Rusiju, čime se produžava rat u Ukrajini, krši više rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i ugrožavaju stabilnost i u severoistočnoj Aziji i Evropi, saopštio je Stejt department.
Demonstracije protiv francuske stranke krajnje desnice Nacionalnog okupljanja, na koje je pozvala krajnja levica, prerasli su večeras u sukobe sa policijom i nerede u centru Liona, javili su francuski mediji.
Lil Pamp jedan je od najpopularnijih repera u Americi. Na Instagramu ga prati više od 14 miliona ljudi, a albumi mu zauzimaju sam vrh američkih top lista.
Bilo je više hiljada ljudi - i stari i mladi, Kragujevčani, Beograđani, Nišlije, Novosađani, Leskovčani, ljubitelji muzike iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, kao i drugih zemalja.
Prilikom čišćenja ili u situacijama kada se po domu šire neprijatni mirisi, mnogi ljudi pribegavaju skupim hemikalijama. Sastojak koji skoro svako ima u kuhinji rešava probleme kao što su neprijatni mirisi, prljave plastične posude, pa čak i zaprljane pločice.
Folker Sloba Radanović otvoreno je govorio o životnim problemima te je otkrio kako najviše žali što gubi vreme sa sinom zbog prevelikog broja zakazanih nastupa.
Pas Beli, verni je prijatelj porodice Selaković iz Draglice kod Nove Varoši, ali i najbolji čuvar njihovog stada, naročito jaganjaca, sa kojima se svakodnevno igra...
Vidovdanski sabor u selu Krajčinovići, baš na granici teritorija Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, ove godine slavi poseban jubilej, čak 30 godina postojanja!
Na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, pripadnik tadašnje "Mlade Bosne" Gavrilo Princip izvršio je atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju, tokom njihove posete Sarajevu.
Narodni običaji na Vidovdan razlikuju se u različitim delovima Srbije, a koren je u poštovanju Svetovida, paganskog vrhovnog Boga iz prethrišćanskog doba.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.