OTKRIVENA ZNAČAJNA VREDNOST DELIMIČNO REGULISANOG TRŽIŠTA NEPOKRETNOSTI U SRBIJI: 2,5 MILIJARDE EVRA I IZAZOVI ZA GRAĐANE

Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u 2022. godini je iznosila rekordnih 7,5 milijardi evra. Međutim, čak trećina od ukupne vrednosti prometovanih nepokretnosti odnosno 2,5 milijardi evra, dolazi sa delimično regulisanog sistema tržišta nepokretnosti.

Tržište nepokretnosti u Srbiji se deli na regulisano, delimično regulisano i neregulisano tržište nepokretnosti. Republički geodetski zavod je objavio novi izveštaj o tržištu nepokretnosti koji sadrži informacije sa regulisanog i delimično regulisanog sistema tržišta nepokretnosti u Srbiji iz kog se jasno vidi da je delimično regulisan sistem tržišta nepokretnosti u konstantom rastu kako u broju transakcija na ovom tržištu tako i u vrednosti ostvarenog prometa.

Broj ugovora zaključenih u okviru delimično regulisanog sistema tržišta u 2022. godini iznosio je 21.784 što predstavlja rast od 119% u odnosu na 2019. godinu. Takođe, u slučaju kupovine direktno od investitora 80% ukupne vrednosti prometovanih nepokretnosti dolazi sa delimično regulisanog tržišta.

Od investitora se načešće kupuju stanovi gde je takođe primetan  značajan porast kupovina na delimično regulisanom sistemu tržišta nepokretnosti u poslednje četiri godine. Procenat kupovine stanova direktno od investitora na delimično regulisanom tržištu u odnosu na celokupno primarno tržište stanova u 2022. dostiže 71% (sa 49% u 2019.) za teritoriju Republike Srbije i čak 84% za Grad Beograd (sa 51% udela u 2019.).

Ovaj izveštaj obuhvata sve kategorije tržišta kako bi se građani i privreda informisali o stanju i dešavanjima na tržištu nepokretnosti sa ciljem da doprinese većoj transparentnosti i boljem funkcionisanju tržišta, omogući građanima i privredi da donesu informisane odluke, kao i da pomogne donosiocima odluka u oblasti nepokretnosti. Poslovanje na uređenom tržištu podrazumeva svest učesnika u pogledu pravnog okvira i potencijalnih rizika u slučaju odstupanja od okvira.

Regulisan sistem tržišta nepokretnosti je zakonski uređen način kupoprodaje nepokretnosti, u kojem se sve procedure odvijaju u skladu sa propisima. U ovom sistemu, sve nepokretnosti su upisane u katastar nepokretnosti, što omogućava pravnu sigurnost i zaštitu prava učesnika u trgovini. Zahtevi za upis u katastar za nepokretnosti koje se nalaze na regulisanom tržištu rešavaju se u zakonskom roku od 5 radnih dana.

Foto: RGZ

Delimično regulisani sistem tržišta nepokretnosti obuhvata nepokretnosti koje nisu upisane u katastar nepokretnosti i koji je samo delimično regulisan zakonima i uredbama. U praksi, to znači da, iako postoje propisi koji uređuju određene aspekte, vrlo često proces utvrđivanja prava, proces registracije, proces zaštite učesnika na tržištu nepokretnosti, proces finansiranja od strane finansijskih institucija i dr. nisu u potpunosti regulisani. Najčešći razlozi su da dokumentacija nije podobna za upis u katastar nepokretnosti, odnosno nedostaje neki obavezni element za upis u katastar nepokretnosti u skladu sa važećim zakonom, dokumentacija nije predata za upis ili dokumentacija nastala prilikom utvrđivanja prava nije sprovodiva. U ovim slučajevima rokovi za rešavanje ne mogu biti precizno definisani jer nekretnine koje se nalaze na delimično regulisanom tržitu imaju veoma kompleksne i komplikovane procedure za utvrđivanje prava vlasništva.

Neregulisan sistem tržišta nepokretnosti obuhvata nekretnine koje nisu izgrađene u skladu sa zakonskim propisima. Ove nepokretnosti nisu upisane u katastar i nalaze se van kontrole nadležnih institucija. Kupci su često izloženi riziku od prevare, jer su neinformisani o pravnom statusu nepokretnosti koju kupuju a RGZ nema podatke o transakcijama sa neregulisanog sistema tržišta nepokretnosti.

Republički geodetski zavod će od sada izveštavati po ovim principima kako bi se lakše razumeli svi parametri i dešavanja na tržištu, u cilju njegovog boljeg razumevanja, uz nadu da će biti od velike pomoći za sve građane i privredu. Izveštaj je objavljen na sajtu RGZ.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.