Zahvaljujući humanom gestu i saglasnosti porodice donora u Vojnomedicinskoj akademiji nedavno je, posle dužeg vremena, uspešno urađena kadaverična transplantacija jetre.
U razgovoru za „Politiku” pukovnik profesor dr Miroslav Vukosavljević, načelnik Vojnomedicinske akademije, kaže da je ova transplantacija velika stvar nakon pauze zbog pandemije kovida 19 u našoj zemlji, ali da vrhunska hirurgija nije novost za VMA.
- Ovogodišnja transplantacija jetre je i rezultat uspešne saradnje civilnog i vojnog zdravstva i posebna potvrda da srpska medicina ide rame uz rame sa svim evropskim i svetskim metropolama, kao i da naši građani uvek mogu da računaju na najsavremeniji pristup lečenju različitih oboljenja, urgentnih stanja - naglasio je dr Vukosavljević.
Šta možete da uradite da se poveća broj transplantacija organa u VMA?
- Kako bi hirurgija i dalje ostala brend VMA, a to je apsolutan imperativ u daljem radu, pokrenuli smo proceduru i reformisali Centar za transplantaciju organa, ćelija i tkiva VMA, a radi lakše koordinacije svih članova timova za transplantaciju počev od utvrđivanja moždane smrti, pa do svih ostalih brojnih preoperativnih i postoperativnih koraka. Kroz rad našeg centra unapređujemo program doniranja organa u našoj zemlji, nastavljamo saradnju sa transplantacionim centrima u Srbiji (Klinički centar Srbije, Vojvodine, VMA…), a u interesu svih građana koji čekaju na presađivanje organa, ćelija i tkiva, a kojima je transplantacija jedini lek. Transplantacije bubrega radimo od 1996. (uradili smo dosad 492), transplantirali smo 39 jetri od 2005. godine, a prošle godine obeležili smo i 50 godina od prve transplantacije matičnih ćelija u VMA (do sada smo uradili oko 1.600 svih oblika transplantacije matičnih ćelija hematopoeze). Prva transplantacija rožnjače je urađena 1971. godine. Očna banka VMA je otvorena 2018. godine, prva i jedina u zemlji, sa svim dozvolama za rad i po evropskim i svetskim standardima. Do sada su ukupno urađene 202 transplantacije rožnjače od početka rada. Samo tokom prošle godine u VMA smo uradili devet srodnih transplantacija bubrega, kao i još jednu sa kolegama u Kliničkom centru Srbije. Produžetak života transplantacijom kako je nazivaju – apsolutnim vrhom medicine, godinama je takoreći rutinska stvar za VMA.
Zbog čega su presađivanja organa zamrla u našoj zemlji?
U najvećoj meri zbog pandemije virusa korona. Nerado je se sećamo, ali takođe nerado priznajemo, da je ovaj virus sada naša nova realnost.
- Naučili smo da živimo sa njim, uspešno prebrodili teške godine i sada svima nama u zdravstvu predstoji rad u toj novoj normalnosti. Transplantacija zahteva ozbiljne preduslove, osnovne – u vidu iskustva, multidisciplinarnosti u radu i neophodne medicinske opreme, ali i druge kompleksne činioce. Najjednostavnije rečeno, pacijenti kojima je urađena transplantacija su pod najvećim rizikom od virusnih infekcija i za njihov uspešan oporavak potrebni su posebni sterilni uslovi, počev od pripreme za operaciju pa do postoperativnog oporavka, a to je višednevni proces. Još jedan od preduslova je i razumevanje građana da je moždana smrt nepovratno stanje, a transplantacija organa, ćelija i tkiva poslednje rešenje za nastavak života velikom broju ljudi. Pristanak na doniranje organa u trenutku kada se porodica oprašta od najmilijih simbolizuje zaista najhumaniji čin i potrebno je da o tome razgovaramo na svim nivoima građanske svesti, da apelujemo na društvenu solidarnost, ali i da obezbedimo apsolutno razumevanje procesa transplantacije i transparentnost rada u svakom trenutku.
VMA će 2. marta obeležiti godišnjicu postojanja. Koje nove intervencije planirate da uvedete u rad?
- Sumiranje rezultata pred rođendan VMA uvek je izjednačeno sa pravljenjem planova za budućnost. Prethodna godina za VMA označila je povratak sjaja obrazovne pozornice VMA, edukacije i prenosa znanja na međunarodnom nivou, ali i uvođenja modernih procedura na korist svih pacijenata. U VMA je održano i nekoliko međunarodnih skupova koji su nam dokazali da ne zaostajemo za svetom kada je savremena medicina u pitanju već naprotiv da nove metode uvodimo istovremeno sa kolegama iz Evrope. Nastavićemo u istom duhu i u narednom periodu. Na primer, minimalno invazivna hirurgija je budućnost koja zahteva savremenu opremu i kontinuirano unapređenje veština, a korist je nemerljiva – smanjenje troškova i mogućih komplikacija, kraće bolničko lečenje komotnije za pacijente… Pokazali smo da umemo i rezultati iz prošle godine govore u prilog tome da uvođenje savremenih procedura ostaje standard u VMA, (urologija, neurohirurgija, torakalna hirurgija, oftalmologija, transplantacija…). Puštamo novu angio-salu u rad, zatim aparat zračenje krvnih produkata, koji do sada nismo imali, a neophodan nam je za transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze. Time zaokružujemo celinu procesa transplantacije ćelija i nezavisnost VMA od bilo koga za taj proces. Očna banka VMA pored pripreme i čuvanja očnih tkiva, beonjače i rožnjače će u saradnji sa odgovarajućim civilnim ustanovama raditi i na čuvanju amnionske membrane koja je neophodna za izvođenje mnogih hirurških intervencija u očnoj hirurgiji.
Zbog čega je značajno otvaranje nove angio-sale?
Angio-sala osnovni je način dijagnostike kardiovaskularnih oboljenja od kojih boluje veliki deo naše populacije i samim tim veliki deo pacijenata koji dolazi u VMA pripada ovoj grupi. Savremeni način lečenja uključuje pre svega ranu dijagnostiku problema sa srcem i krvnim sudovima, a rad još jedne, nove, najsavremenije angio-sale omogućiće našim interventnim kardiolozima još veću efikasnost i lečenje većeg broja pacijenata.
- Ovo je posebno značajno za „našu sredu” i dežurni dan VMA kada urgentne slučajeve pored saobraćajnog traumatizma u najvećoj meri čine građani sa nekim od kardiovaskularnih problema. Hitna stanja, generalno gledano, ne mogu da čekaju i od presudne je važnosti pravovremeno postupanje, a uočavanje koronarnih bolesti na vreme veoma često jedini način sprečavanja smrtnog ishoda. Samo u toku poslednje dve pandemijske godine u naše dve angio-sale urađeno je 4.167 procedura (stentova, balon dilatacija, koronarografije…).
Koliko ste nekovid pacijenata zbrinuli u pandemiji korone?
Pandemijske godine 2020. i 2021. za VMA bile su u svakom smislu izazovne. Trebalo je kadar razmestiti po svim punktovima na kojima je, kako sam već govorio „kucalo srce VMA”, a u isto vreme u zgradi na Banjičkom visu zbrinjavati sve nekovid pacijente.
- Uspešno smo se prilagodili potrebama građana onako kako i dolikuje vojnom zdravstvu i kako će uvek i biti. Prosečno je na bolničkom lečenju bilo oko 20.000 građana godišnje i urađeno je oko 15.000 operativnih procedura. Treba napomenuti da su uglavnom u pitanju bile hitne operacije, a u nešto manjem broju zastupljena elektivna hirurgija. Na sve to smo imali i prosečno 60.000 specijalističkih pregleda tokom godine. U isto vreme u Privremenoj kovid bolnici Karaburma lečeno je oko 4.700 kovid pacijenata. Tek 2022. donela nam je olakšanje u izvesnom smislu i mogućnost da se intenzivno posvećujemo pacijentima čije je zdravstveno stanje dozvoljavalo da „sačeka” intervenciju.
Za koje procedure su se zbog pandemije kovida 19 u VMA stvorile liste čekanja i kako planirate da ih svedete na razumnu meru?
- Liste čekanja u VMA nisu ništa veće nego u civilnim ustanovama. Međutim, osiguranici Fonda za SOVO kojima predstoje intervencije koje su, da tako kažem, najtraženije, za razliku od civilnih osiguranika uslugu ne mogu da dobiju nigde drugde osim kod nas. Prioritet su nam kao i do sada vojni osiguranici i u VMA već duže vreme radimo na tome da liste čekanja svedemo na minimum. Ortopedija daje svoj maksimalan doprinos u skladu sa mogućnostima, dok na očnoj klinici lista čekanja za vojne osiguranike ne postoji, već samo lista zakazanih pacijenata. Postoji i dalje posebno interesovanje građana za neke od internističkih pregleda, baš kod specijalista VMA, kao što su, na primer, endokrinologija, kardiologija, gastroenterologija, ali prioritet moraju da budu i jesu vojni osiguranici. Takođe, radimo intenzivno na stvaranju svih zakonskih i ostalih uslova za povratak dopunskog rada van radnog vremena u VMA, što bi značajno pomoglo svim pacijentima civilnim osiguranicima, da dođu do „njihovog” izabranog lekara specijaliste, profesora…
Dokle se stiglo sa planovima za rekonstrukciju VMA koja treba da se uradi zahvaljujući saradnji sa Nemačkom bankom za razvoj?
- Plan rekonstrukcije zgrade VMA ide po planu, izabran je glavni konsultant i ispred Vlade Republike Srbije za sprovođenje ovog za nas veoma važnog projekta određeno je Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa Ministarstvom odbrane i VMA. Mi se nadamo skorom početku radova.
„MAGNET” ZA NAJBOLjE KADROVE
Hoće li uskoro doći do novog kruga zapošljavanja zdravstvenih radnika?
Po kadrovskom planu popune u 2023. godini planiran je prijem novih lica svih struktura, a pre svega medicinskog kadra (lekara, medicinskih tehničara…). Očekujemo da se to realizuje u narednih nekoliko meseci.
Takođe, realizovan je prijem gotovih lekara specijalista izuzetno deficitarnih u proteklom periodu, kao što su ortopedi, kardiohirurzi, anesteziolozi, oftalmolozi… Sa posebnim zadovoljstvom ističem činjenicu da se naši bivši studenti – kadeti našeg Medicinskog fakulteta VMA primaju na specijalizacije, a neki od njih i kao svršeni specijalisti u klinike i institute Vojnomedicinske akademije. Jednom rečju, VMA je i dalje „magnet” za najbolje kadrove.
SMERNICE ZA RAD
U civilnim zdravstvenim ustanovama lekari će dobijati platu na osnovu normi koje ostvare. Planira li se sličan sistem bodovanja za ostvarivanje zarade u VMA?
U skladu sa svim merama Ministarstva zdravlja i našeg resornog ministarstva odbrane, kao i nadležne Uprave za vojno zdravstvo, a u skladu sa svim našim specifičnostima, VMA će po stupanju na snagu Pravilnika o normativima Ministarstva zdravlja doneti odgovarajuće smernice i za naš rad.
Cene nekretnina konstantno rastu i to je nezaobilazna tema ovih dana u medijima, na kafi, prilikom razgovora sa prijateljima i porodicom. Poseban akcenat rasta cena jeste na novogradnji, a kako uopšte nisu naivne, nije neko čudo što kupci žele da uštede svaki dinar. Jedna od olakšica koja se nudi onima koji kupuju svoj prvi stan u novogradnji jeste povrat PDV, koji iznosi 10 odsto cene nekretnine. Iznos, priznaćete, nije zanemarljiv i pomaže da "ostavimo neki dinar sa strane".
Cene nekretnina konstantno rastu i to je nezaobilazna tema ovih dana u medijima, na kafi, prilikom razgovora sa prijateljima i porodicom. Poseban akcenat rasta cena jeste na novogradnji, a kako uopšte nisu naivne, nije neko čudo što kupci žele da uštede svaki dinar. Jedna od olakšica koja se nudi onima koji kupuju svoj prvi stan u novogradnji jeste povrat PDV, koji iznosi 10 odsto cene nekretnine. Iznos, priznaćete, nije zanemarljiv i pomaže da "ostavimo neki dinar sa strane".
Ginter Felinger, NATO lobista i osvedočeni antisrbin, zagovornik nezavisnog Kosova, po svoj prilici najzadovoljniji je ishodom vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji na kojima je pobedila blokaderska lista.
Lider opozicije Aleksandar Vučić je na Informer televiziji večeras i uputio apel svim građanima Srbije, poručivši da se protiv terora i nepravde mora boriti istinom i glasnim otporom, jer je u suprotnom ugrožen sam opstanak države.
Lider opozicije Aleksandar Vučić je tokom gostovanja na Informer televiziji žestoko govorio o sramnom upadu blokadera u redakciju naše televizije, prekim sudovima i novim pretnjama da će nasilnici upasti u studio i tokom samog emisijskog prenosa.
Na društvenim mrežama šire se snimci i fotografije kuće direktora PIO fonda Relje Ognjenovića, koje je podelio blokaderski advokat Ivan Ninić, na šta je reagovao lider srpske opozicije Aleksandar Vučić tokom gostovanja u Kolegijumu na Informer TV i to oštro osudio.
Lider opozicije Aleksandar Vučić je tokom gostovanja na Informer televiziji do detalja raskrinkao prve poteze nove vlasti, ukazujući na brutalan, kako je rekao, komesarski revanšizam, uništenje medija i katastrofalne posledice po ekonomiju.
Crveni tim odneo je ubedljivu pobedu rezultatom 8:2 u večerašnjem izdanju najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija, koji se emituje na Informer televiziji!
Okružno javno tužilaštvo u Banjaluci podiglo je optužnicu protiv Dijane S. (47) iz Bijeljine, kojom se tereti da je zloupotrebom položaja odgovornog lica oštetila banku u kojoj je bila zaposlena za čak 481.587 konvertibilnih maraka.
Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je zadržavanje osumnjičenom P. G. zbog postojanja osnova sumnje da je dana 29.10.2026. godine, na teritoriji gradske opštine Zemun, izvršio krivično delo Teška telesna povreda na štetu M. O. (61).
Policija u Beogradu, UKP, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, Odeljenje za suzbijanje organizovanog krijumčarenja droga, sa Odeljenjem za opservaciju i Odeljenjem za hapšenje, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapsila je T.N. (48) iz Beograda zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Teža saobraćajna nezgoda dogodila se danas u popodnevnim satima na starom putu između Čačka i Kraljeva, u mestu Babsko polje, kada je vozač teretnog vozila izgubio kontrolu nad kamionom i sleteo van kolovoza.
Saobraćajna policija u Smederevu, danas oko 11 časova isključila je iz saobraćaja muškarca D.M. (36) koji je upravljao automobilom marke "mg" zbog prekoračenja brzine.
Nemačka stranka Alternativa za Nemačku (AfD) našla se u centru velike afere nakon što su hakeri objavili više od 420.000 mejlova i 50.000 internih dokumenata.
Kanadski premijer Mark Karni izjavio je danas da će Kanada učestvovati u zajmu Evropske unije za Ukrajinu sa početnim iznosom od 500 miliona evra, nakon sastanka sa čelnicima Evropske unije na dvodnevnom samitu EU-Kanada održanom u Montrealu "Ovo šalje snažnu poruku Ukrajini".
Sudija Ustavnog suda Poljske Ana Korvin-Pjotrovska suspendovala je predsednika suda i njegovog zamenika i pozvala policiju, dok je predsednik Karol Navrocki prekinuo posetu Senegalu i vraća se u zemlju.
Gitara koju je muzičar Džordž Majkl svirao u spotu za pesmu "Faith" iz 1987. godine prodata je za 215.000 evra na aukciji u Velikoj Britaniji, uprkos sporu između članova porodice njegove nekadašnje lične asistentkinje Šivon Bejli i njenog supruga, koji je predmete ponudio na prodaju.
Misionarska poza smatra se najefikasnijom za postizanje ženskog orgazma, jer omogućava bolju stimulaciju klitorisa, pokazalo istraživanje na koje ukazuje dr Lori Minc, autorka knjige "Becoming Cliterate: Why Orgasm Equality Matters – And How to Get It".
Pametni telefoni nisu imuni na sajber napade, a zlonamerni softver može da ugrozi vaše podatke, privatnost, pa čak i novac. Iako nije uvek lako prepoznati da je uređaj zaražen, postoje znakovi koji mogu da ukažu na problem, kao i načini da se rešite virusa.
Voditeljka Jovana Jeremić reagovala je nakon što se na društvenoj mreži Iks pojavio profil sa njenim imenom i fotografijom, sa kojeg je objavljena poruka o podršci studentima i otkrila da to nije njen profil.
Pevačica Vesna Zmijanac meta je hajke na društvenim mrežama, budući da u Sarajevu traže da joj se zabrani koncert u Zetri, a pokrenut je i poziv na bojkot, jer je pevala pesmu "Đenerale", koju Srbi posvećuju heroju Ratku Mladiću.
Pevačica Tea Bilanović sada je progovorila o ocu Luke Dončića koji je bio na promociji njenog albuma, a otkirla je da je kasnije pevala i Luki na jednom veselju.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari