• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA

Autor: Infomer

14.05.2024

10:09

Nebojša Bakarec: Studija – "Genocid?"

Masha Bandjur

Kolumne

Nebojša Bakarec: Studija – "Genocid?"

Podeli vest

Ovaj tekst – ova studija je neminovno dugačka. Težište studije je na najavljenoj Rezoluciji o Srebrenici. Da bi ova tema bila celovito obrađena, bilo je neophodno da se objasni šta znači pojam "genocid", i da se prikaže deo duge istorije genocida u svetu.

Nemačka i Ruanda su u aprilu 2024. godine, predložile Generalnoj skupštini UN, Rezoluciju "Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine". Sponzori rezolucije su: Albanija, Bangladeš, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Estonija, Kanada, Čile, Finska, Francuska, Hrvatska, Irska, Italija, Jordan, Lihtenštajn,  Litvanija, Luksemburg, Malezija, Nizozemska, Novi Zeland, Poljska, Slovenija, Sjeverna Makedonija, Švedska, Turska, Velika Britanija, Sjedinjena Američke Države, Vanuatu. Crna Gora je najavila da će glasati za Rezoluciju. Rezolucija je predstavljena u UN 17.4.2024. godine, i prvobitno je najavljeno da će se o njoj glasati 2. maja. Predsednik Vučić je 21.4.2024. otišao u Njujork da lobira protiv Rezolucije. Posle 5 dana lobiranja našeg tima, predvođenog predsednikom Vučićem, u javnost je procurela vest da se glasanje o Rezoluciji odlaže. Ovo odlaganje predstavlja ogroman uspeh predsednika Vučića, koji pokazuje koliko jako i daleko se čuo njegov glas u ime Srbije, i koliko ga poštuju i uvažavaju. Odlaganje pokazuje koliko se isplati Vučićeva borba za Srbiju. Niko se u istoriji nije u UN ovako sjajno borio za Srbiju, kao predsednik Vučić! Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je u Njujorku, na kraju posete: "Uspeli smo malo da zakomplikujemo stvari". Uspeo je predsednik Vučić, malo više da zakomplikuje stvari onima koji bi da ruše međunarodno pravo. Uspeo je da im oteža prljavu rabotu, kojom su hteli da stigmatizuju Srbiju kao genocidnu. Predsednik Vučić je uspeo, ono što retko kome polazi za rukom - da svetskim moćnicima sa Zapada, pomrsi račune i oteža podle naume! Bravo za državnika Vučića!

Foto: Informer/Nebojša Bakarec

 

Ruski ambasador u UN, Vasilij Nebenzja izjavio je 22.4.2024. sledeće: "Ova rezolucija otvara Pandorinu kutiju. Ako se usvoji ova rezolucija to bi otvorilo put drugim zemljama koje imaju slične probleme da izađu sa svojim problemima. I mogu vam navesti jedan primer. Nemačka, koja stoji iza te rezolucije, iako tehnički nije originalni kosponzor, odgovorna je za najveći i najokrutniji genocid u 20. veku, a tu mislim na Drugi svetski rat". Zbog toga, istakao je on, neće se iznenaditi ako u jednom trenutku, ukoliko se rezolucija usvoji, neko, a možda i Rusija, izađe sa rezolucijom o genocidu od strane nacističke Nemačke nad narodom Sovjetskog Saveza tokom Drugog svetskog rata.

Problem koji otvara predložena Rezolucija o Srebrenici, se sastoji i u dvostrukim aršinima. Sa jedne strane se ne donose rezolucije o stvarnim genocidima, a sa druge strane se predlaže rezolucija o genocidu koji se nije dogodio. Zbog čega u UN ne bi bila doneta Rezolucija "Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid nad narodom Sovjetskog saveza od 1941. do 1945. godine"? Zbog čega u UN ne bi bila doneta Rezolucija "Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid nad srpskim, romskim i jevrejskim narodom u NDH od 1941. do 1945. godine"? Zbog čega u UN ne bi bila doneta Rezolucija „Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid u Nemačkom Trećem rajhu, nad Jevrejima, Rusima, Srbima, Poljacima, Česima i Romima, od 1939. do 1945. godine"? Zbog čega u UN ne bi bila doneta Rezolucija "Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid nad jermenskim narodom od 1914. do 1915. godine"? Zbog čega u UN ne bi bila doneta Rezolucija "Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid nad grčkim narodom od 1914. do 1923. godine"? Zbog čega u UN ne bi bila doneta Rezolucija "Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid nad starosedeocima Južne i Severne Amerike od 1492. do 1900. godine"? Zbog čega u UN ne bi bila doneta Rezolucija „Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid nad starosedeocima Australije od 1788. do 1900. godine"? Zbog čega u UN ne bi bila doneta Rezolucija "Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid nad narodom Konga od 1886. do 1908. godine"? Zbog čega u UN ne bi bila doneta Rezolucija "Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid u Namibiji nad narodima Herero i Nama od 1904. do 1908. godine"? Zbog čega u UN ne bi bila doneta Rezolucija "Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid nad narodom Bangladeša 1971. godine"? Zbog čega u UN ne bi bila doneta Rezolucija „Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid u Kambodži od 1975. do 1979. godine“? Na ovu Pandorinu kutiju je mislio Vasilij Nebenzja.

Bravo za Rusiju, koja je 30.4.2024. sazvala vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN o situaciji u BiH. Ruski ambasador u UN, Vasilij Nebenzja istakao je da je Moskva kategorički protiv rezolucije o Srebrenici, dodavši da njeno promovisanje krši Dejtonski sporazum. Savetu bezbednosti UN-a se obratila i srpska članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović koja je rekla da je ambasador BiH pri UN Zlatko Lagumdžija pokazao nepoštovanje prema Ustavu BiH time što je inicirao rezoluciju o Srebrenici bez ovlašćenja i konsenzusa sva tri konstitutivna naroda. Istakla je da se rezolucija koristi kao destabilizujući faktor, a da kršenje vladavine prava i potezi visokog predstavnika Kristijana Šmita vode iz jedne u drugu krizu.

Poznato je da su sva pitanja koja se tiču održanja mira u Bosni i Hercegovini u isključivoj nadležnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Iz toga proističe da o bilo kom pitanju koje se odnosi na preduzimanje mera radi uspostavljanja ili očuvanja mira u Bosni i Hercegovini Generalna skupština može da raspravlja i odlučuje isključivo na zahtev Saveta bezbednosti, a za njeno donošenje u Generalnoj skupštini bilo bi potrebno da glasaju dve trećine prisutnih. Znajući da takvu većinu neće obezbediti, države koje su sponzori ove rezolucije su zaobišle Savet bezbednosti koji ima presudnu ulogu u vezi s ovim pitanjem. Zato je Rezolucija o Srebrenici instrument zloupotrebe, a njeno potencijalno donošenje predstavljaće kršenje Povelje Ujedinjenih nacija. Predlagači ove sramne Rezolucije su samo privremeno odložili raspravu i glasanje o Rezoluciji. To je potvrdio predsednik Vučić, koji je gostujući na RTS-u 2.5.2024.godine, rekao da je plan onih koji predlažu rezoluciju, da se o rezoluciji glasa između 13. i 17. maja, a najverovatije 15. i 16. maja. Predsednik Vučić je najavio da će u tim danima, opet otići u Njujork u UN, da lobira protiv usvajanja rezolucije.

Foto: Informer/Nebojša Bakarec

 

Predsednik Vučić o rezoluciji o Srebrenici

Predsednik Vučić je na prijemu delegacije Srbije pri UN, 22.4.2024., nakon završetka sednice SB UN na kojoj je predstavljen šestomesečni izveštaj UNMIK-a o Kosovu i Metohiji, o rezoluciji o Srebrenici rekao:„Podnošenje rezolucije o Srebrenici bez konsultovanja predstavnika srpskog naroda u BiH predstavlja potpuno ignorisanje institucija Bosne i Hercegovine, njenog ustava i njenih zakona. O tom pitanju u Bosni i Hercegovini nije bilo razgovora niti dogovora bilo koje vrste i to je odluka koja duboko deli etničke zajednice. Na način na koji je predstavljen nacrt rezolucije, on predstavlja čin predstavnika jedne zajednice protiv druge. BiH je još uvek osetljivo područje na kome međunarodne mirovne snage ostaju prisutne zbog nivoa etničkih tenzija i unutrašnjih političkih problema. Suprotno svim očekivanjima, podnošenje ove rezolucije izvršeno je uprkos aktivnom protivljenju legitimno izabranih predstavnika srpskog naroda i uz potpuno ignorisanje institucija Bosne i Hercegovine i njenog ustava i njenih zakona. Takve inicijative, ako zaista žele da doprinesu pomirenju i izgradnji poverenja u regionu, moraju biti inicirane od države na koju se odnose. Drugo, nije bilo regionalnih konsultacija, jer donošenje odluka u Generalnoj skupštini UN koje mogu promeniti stanje regionalne stabilnosti mora biti doneto konsenzusom. U ovoj situaciji donosi se rezolucija protiv vitalnog interesa jednog naroda. Rezolucija GS UN o genocidu u Ruandi iz 2003. godine, koja je usvojena mnogo pre opšte Rezolucije GS UN o genocidu iz 2015. godine, usvojena je na preporuku Afričke unije, što samo govori o tome da je doneta nakon regionalnih konsultacija pre podnošenje GS UN. Želim da naglasim činjenicu da se SB UN bavi situacijom u BiH i ovo bi moglo biti zadiranje u pitanja SB UN. Prenošenje rasprave od SB UN do GS UN nije prikladno, posebno ne u ovom trenutku. Republika Srbija kontinuirano i dosledno osuđuje strašni zločin u Srebrenici. Posetio sam Srebrenicu i odao počast žrtvama, a pre mene je to uradio i nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. U Narodnoj skupštini Srbije 2010. godine usvojena je deklaracija kojom se osuđuje zločin u Srebrenici. Srbija je svoju privrženost principima međunarodnog prava pokazala ispunjavanjem svojih obaveza prema međunarodnim institucijama pravde. Politički cilj donošenja rezolucije mogao bi da bude i borba protiv nezavisnosti i procesa odlučivanja jedne suverene države kao što je Republika Srbija, koja nije prihvatala ultimatume bilo koje velike sile u geopolitičkoj areni. GS UN je 2015. godine konsenzusom usvojila rezoluciju "Međunarodni dan sećanja i dostojanstva žrtava zločina genocida", kojom je 9. decembar ustanovljen kao opšti dan obeležavanja žrtava genocida kad god i gde god da su počinjeni širom sveta. Nacrt predloga rezolucije je uskog okvira, i usmeren je na označavanje jednog krivca i jednog zločina koji se dogodio u ratu koji je trajao od 1992. do 1995. godine. Tragični sukob u Bosni i Hercegovini obeležen je brojnim civilnim žrtvama svih naroda, uz počinioce koji su dolazili iz svih naroda. Usvajanje predstavljenog nacrta rezolucije dovelo bi do otvaranja starih rana i doprinelo jačanju nestabilnosti čitavog regiona. Želimo da verujemo da to nije cilj nikome, a ni onima koji predlažu nacrt rezolucije. Usvajanje rezolucije otvoriće Pandorinu kutiju i uneti dodatnu neizvesnost u UN. Ne samo da navedena rezolucija neće učvrstiti mir i zalečiti rane iz prošlosti, već će dodatno produbiti jaz među narodima i stvoriti nove tenzije na Zapadnom Balkanu. Zato tražimo da se rezolucija povuče ovako kako je predložena. A ako to ne bi bio slučaj, pozivamo zemlje članice da glasaju protiv nacrta rezolucije. Srbija je otvorena za sve razgovore i za bilo kakvu vrstu pregovora i niko o tom procesu donošenja rezolucije nije obavestio Srbiju, kao ni jedan deo Bosne i Hercegovine. To je rađeno delom tajno, delom iza zavese, ali nam je potrebna inkluzivnost, potrebni su nam pravi razgovori i potrebno nam je više razumevanja između svih nas. I nadam se da ćemo uspeti da prevaziđemo sve ove poteškoće i da se fokusiramo na ekonomski razvoj i da vidimo kako da ojačamo regionalnu stabilnost, regionalnu saradnju, ekonomske veze i kako da premostimo jaz u stepenu razvoja razvijenih zemalja, EU i regiona Zapadnog Balkana".

Foto: Informer/Nebojša Bakarec

 

Ciljevi Rezolucije o Srebrenici

Zapad i predlagači, jednostavno govore neistinu da Rezolucija nije uperena ni protiv koga, već da je samo u pitanju nevina Rezolucija UN kojom se poziva da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici 1995. Rezolucija je jasno uperena protiv srpskog naroda, i protiv Republike Srbije i Republike Srpske. Ruanda je u celoj priči nebitna, i odabrana je kao svojevrsni simbolični kolateralni predlagač, kao ikebana glavnom predlagaču Nemačkoj. Logičnog povoda za ovu Rezoluciju nema. Prošlo je 29 godina od zločina u Srebrenici. Kao što vidimo, nije u pitanju neka važna godišnjica, nije u pitanju neko novo otkriće o zločinu u Srebrenici. Šta je onda u pitanju? Zbog čega Nemačka predlaže ovu Rezoluciju? Koji su ciljevi ove Rezolucije? Biće da je u pitanju nekakav politički naum Nemačke i drugih država Zapada koje stoje iza ove Rezolucije. Postoji više ciljeva. Mete su istovremeno i Republika Srbija i Republika Srpska. Cilj je, za početak, disciplinovanje obe srpske Republike. Konačni cilj je ukidanje Republike Srpske. Cilj je da se Republici Srbiji pokaže šta sve Zapad može da joj uradi, ako ne uvede sankcije Rusiji. Cilj je stigmatizacija obe srpske Republike. Cilj je da se Federaciji BiH, omogući podnošenje novih tužbi protiv obe srpske Republike i traženje odštete. Cilj je da baš dve države u kojima je izvršen genocid, udare genocidni žig srpskom narodu. Cilj je i da zapad skrene pažnju sa rata u Gazi, i da pokaže kako nešto, navodno, čini za muslimane. Apsurd se sastoji u tome da je nemački narod počinio genocid, i da je deo naroda Ruande, počinio genocid nad drugim delom naroda Ruande, a da srpski narod nikada nije počinio genocid, već su nad srpskim narodom počinjena dva genocida. Cilj Nemačke je i da ojača položaj svog kolonijalnog namesnika u BiH, Visokog predstavnika Kristijana Šmita, bivšeg nemačkog ministra, koji je nezakonito postavljen na položaj Visokog predstavnika u BiH.

Foto: Informer/Nebojša Bakarec

 

Osnovno pitanje je, kakav se to genocid u Srebrenici pominje u predlogu Rezolucije? Međunarodni sud pravde (MSP) u Hagu, po tužbi Bosne i Hercegovine protiv SRJ (SCG), utvrdio je 2007. godine, da Srbija nije počinila genocid u BiH, niti učestvovala u zaveri ili bila saučesnik u genocidu. Obrazlažući presudu, predsednica Međunarodnog suda pravde Rozalin Higins izjavila je da Srbija nije počinila genocid kroz svoje organe ili osobe čija dela bi uključivala odgovornost države prema međunarodnom pravu. Međutim, predsednica suda Higins je izjavila da je Sud utvrdio da je počinjen genocid na području Srebrenice 1995. godine, ali da masakr nije učinjen prema uputstvima ili pod kontrolom Srbije, niti njenih lidera. "Nije ustanovljeno da su masakri u Srebrenici izvršeni od strane osoba ili tela koja imaju status organa odgovorne države. Isto tako se ne može ustanoviti da su ti masakri izvršeni po uputstvima ili usmerenjima organa odgovorne države, niti da je odgovorna strana imala suštinsku kontrolu nad operacijama" rekla je Higinsova. Proces u kome je Bosna i Hercegovina tužila SRJ (SCG) za genocid, Međunarodnom sudu pravde u Hagu trajao je 14 godina. Međunarodni sud pravde je „utvrdio“ da je postojala "genocidna namjera" u slučaju Bosne i Hercegovine protiv Srbije, tako što se pozvao na presudu Krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (Haški tribunal) protiv Radislava Krstića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, koji je 2001. osuđen za genocid i druge ratne zločine na 45 godina zatvora. Kazna je naknadno skraćena na 35 godina zatvora kada je žalbeni sud potvrdio manju optužbu za pomaganje i podržavanje genocida (Aiding and abetting genocide, murders (violations of the laws or customs of war), extermination and persecutions (crimes against humanity)). Važno je znati da je MSP politički sud, u kome sudije delegirane od svojih država, suštinski glasaju, po pravilu, onako kako žele države iz kojih dolaze. Kada je MSP 2007. godine, doneo odluku da je u Srebrenici počinjen genocid, taj sud je u presudu pretočio politički stav Zapada, čije su sudije činile večinu pri odlučivanju.

Foto: Informer/Nebojša Bakarec

 

Najveći svetski autoriteti o zločinu u Srebrenici

O tome šta je genocid ne odlučuju ni Generalna skupština UN, ni politički sud - MSP, niti Zapad. O tome šta je genocid odlučuju, pre svega, pravna i istorijska nauka. Baš o tome govori izvanredan tekst Efraima Zurofa od 17.4.2024. godine, objavljen u "Džeruzalem postu" o Rezoluciji o Srebrenici – pod nazivom "Nije svaki ratni zločin slučaj genocida" ("Not every war crime is a case of genocide – opinion"). Efraim Zurof je izraelsko-američki naučnik, istoričar, doktor nauka, direktor kancelarije "Simon Vizental Centar" u Jerusalimu, i stručnjak za pitanja genocida i ratnih zločina. Poznati je lovac na naciste. U tom tekstu u "Džeruzalem postu" Efraim Zurof jasno kaže: "Isto važi i za upotrebu pojma genocid, koji se poslednjih godina primenjuje u slučajevima koji ne ispunjavaju kriterijume prvobitne definicije tog zločina. Ono što se dogodilo u poslednjih nekoliko decenija jeste da su se optužbe za genocid pojavile kao političko oruđe koje se koristi protiv neprijatelja da bi se ostvarila geografska i/ili finansijska dobit tražeći izgubljenu teritoriju i/ili reparacije za nastalu štetu. Eklatantan primer je predstojeća rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojom se masakr nekoliko hiljada muškaraca muslimana Bošnjaka u Srebrenici zvanično priznaje kao genocid. Ipak, svako ko je upoznat sa tim događajem, kao i sa prvobitnom definicijom "genocida", dobro zna da zločin koji su počinile srpske trupe ne odgovara definiciji genocida, iz prostog razloga što su žene i deca u Srebrenici bili SVI pušteni nepovređeni. Rezolucija, koju su posebno predstavile Nemačka i Ruanda, dve zemlje sa svojom mračnom istorijom genocida, izazvala je značajnu debatu. Ovo nije samo akademska vežba etiketiranja, već značajan politički čin sa reperkusijama u stvarnom svetu. Prvo, rezolucija preti da destabilizuje ionako krhki balkanski region. Štaviše, Generalna skupština UN-a je istorijski priznala genocid samo pod uslovima konsenzusa. Izraz "genocid" ima veliku težinu i zahteva pažljivo razmatranje i jednoglasnu saglasnost. Proglašavanje Srebrenice genocidom bez takvog konsenzusa ne samo da se prekida sa tradicijom, već može i umanjiti značaj termina. Optužbu za genocid ne treba postavljati olako niti bez nepobitnih dokaza i široke saglasnosti koji odražavaju težinu takve optužbe. Takav presedan rizikuje da pojam "genocid" postane političko oruđe, što bi potencijalno dovelo do njegove zloupotrebe u međunarodnim arenama protiv Izraela i drugih. Termin mora ostati striktno definisan i korišćen sa najvećim oprezom, rezervisan za jasne, nedvosmislene slučajeve kako je definisano međunarodnim pravom. Može li se međunarodno pravo koristiti kao oruđe za istorijsku pravdu, ili će biti zloupotrebljeno kao oružje u političkim sukobima? Kao neko ko je svoj život posvetio lovu na naciste i traženju pravde za žrtve Holokausta, razumem duboku želju za priznanjem i pomirenjem. Međutim, istinsko pomirenje dolazi iz pažljivog, promišljenog pristupa koji poštuje složenost istorijskog konteksta i osetljivost svih uključenih strana. Stoga pozivam članove Generalne skupštine UN da preispitaju put kojim će krenuti. To je put prepun rizika i neželjenih posledica. Potražimo put koji vodi do istinskog isceljenja i pomirenja, a ne onaj koji nas dalje deli". Uz to, Efraim Zurof je u kratkoj izjavi 16.4.2024. rekao da je najveći problem u tome što Generalna skupština UN nije telo koje može da odredi šta je genocid: "To nije telo istoričara i to su ljudi koji zastupaju određene države i države koje se bave politikom i ponekada glasaju ne zbog istine, već zbog politike".

Foto: Informer/Nebojša Bakarec

 

Navešću još tri  mišljenja, vrhunskih svetskih stručnjaka i autoriteta, da nesporni zločin u Srebrenici, nije genocid.

Najveći autoritet u svetu za pitanja genocida, profesor doktor Jehuda Bauer je iskazao svoj stav o zločinu u Srebrenici u ekskluzivnom intervjuu rađenom za potrebe dokumentranog filma "Anatomija obmane: Srebrenica" u produkciji Centra za društvenu stabilnost. U najavi za taj film 21.4.2024., prof.dr. Jehuda Bauer kaže: "Srebrenica se ne može smatrati tipskim slučajem genocida. To je bilo masovno ubistvo pripadnika jedne grupe od strane pripadnika druge grupe. Postoje stotine takvih slučajeva kroz istoriju". Jehuda Bauer je izraelski istoričar i naučnik, ekspert za pitanja genocida. Profesor je na Studijama Holokausta, na Avraham Harman Institutu za savremeno jevrejstvo, na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.

Izdvojeno mišljenje sutkinje Priske Matimbe Nijambe, predsednice sudskog veća u postupku protiv Ratka Mladića, je jedan od ključnih dokaza da zločin u Srebrenici nije genocid. Prilikom izricanja drugostepene presude generalu Mladiću, 8. juna 2021., sudija Nijambe je izdvojila mišljenje u kome je naglasila da bi čitav sudski postupak protiv Mladića morao biti ponovljen, te je uvažila osam od devet tačaka žalbe Mladićeve odbrane. Sutkinja Nijambe je smatrala da je Mladić kriv samo po jednoj tački otužnice (tački 6.), koja se bavila zajedničkim zločinačkim poduhvatom uzimanja talaca. Najvažnije je njeno obrazloženje u vezi sa tačkom pet koja se bavi kvalifikacijama u vezi sa zločinom u Srebrenici. Sutkinja Nijambe nije dovela u pitanje da su se u okolini Srebrenice dogodili zločini nad bosanskim muslimanima ("činovi osvete i ubistva ratnih zarobljenika"), ali je otvoreno preispitivala da li je reč o genocidu i da li je zločine uopšte osmislio i naredio Mladić. Sutkinja Nijambe je tvrdila da je operacija zauzimanja Srebrenice, bila legitimna vojna operacija zbog neuspeha u demilitarizaciji "bezbedne zone" Srebrenica. "Imajući u vidu prirodu i težinu pravnih grešaka uočenih u ovom predmetu, za razliku od drugih članova žalbenog veća, ja bih naredila da se Mladiću ponovi suđenje pred drugim prvostepenim sudskim većem, po svim tačkama optužnice, izuzev optužbe šest, za uzimanje talaca u udruženom zločinačkom poduhvatu", navela je sutkinja Nijambe. Napomenula je da je Mladić u svojoj žalbi zadovoljio visoke standarde i ukazao na glavne greške pretresnog veća, prema kojima bi ona usvojila gotovo sve osnove njegove žalbe.

Još jedan ključni dokaz o tome da zločin u Srebrenici nije genocid je Izveštaj Grajfove nezavisne komisije ("Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine"). Gideon Grajf je izraelski istoričar, naučnik specijalizovan za izučavanje istorije holokausta, posebno koncentracionog logora Aušvic. Izveštaj je naučno delo na 1000 strana. Suština i zaključak Izveštaja, koji je rađen godinama je, citiram: "Forenzička analiza pokazala je da, teoretski uzevši, najveći broj individua koje su mogle da se nalaze u primarnim grobnicama ne prelazi 3.715. Na kraju, nakon temeljne istrage Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine, zaključuje se da se u Srebrenici nije dogodio niti pojedinačni zločin genocida niti genocid uopšte. Iako Komisija ne smatra ubistva koja su se dogodila oko Srebrenice genocidom, ona u uvažava činjenicu da su hiljade ljudi (uglavnom ratnih zarobljenika) ubijene na najstrašniji način i da odgovorne za ove gnusne zločine treba kazniti".

Četiri priznata svetska naučnika, eksperta za međunarodno pravo, ratne zločine i genocid, koji nisu iz Srbije – Jehuda Bauer, Priska Matimba Nijamba, Efraim Zurof i Gideon Grajf – kažu da u Srebrenici nije bilo genocida. Na drugoj strani, onoj koja zastupa tezu o genocidu u Srebrenici, nema ni jednog priznatog stručnjaka. Samo političari.

Foto: Informer/Nebojša Bakarec

 

Šta je genocid?

Genocid (gr. genos — rod, narod — i lat. accidere — ubiti) predstavlja međunarodno priznati zločin namernog, potpunog ili delimičnog uništavanja nacionalnih, etničkih, rasnih i religijskih grupa. Termin "genocid" usvojen je na zasedanju Generalne skupštine UN 2.12.1946. godine - Rezolucijom br. 96. Za razliku od etničkog čišćenja, gde je cilj da se neka teritorija „očisti“ od određene grupe ljudi, kod genocida je cilj fizičko istrebljenje. Generalna skupština UN je 9.12.1948. usvojila Rezoluciju – "Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida" (Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide). Da bi se neki zločin podveo pod pojam genocida, potrebno je dokazati postojanje namere da se uništi neka nacionalna, etnička, verska ili rasna grupa. Kod zločina u Srebrenici je jasno da nije postojala namera da se istrebe Bošnjaci, iz više razloga. Prvo, srpske snage su u julu 1995. poštedele žene i decu, koji su oslobođeni nepovređeni. Da je postojala namera da se istrebe Bošnjaci, onda bi bili ubijeni i žene i deca. Drugo, sami Bošnjaci tvrde da je u Srebrenici ubijeno do 8400 ljudi. Bošnjački narod je po popisu iz 1991. godine, brojao 1,9 miliona. Srpske snage nisu imale nameru, niti mogućnost da istrebe sve Bošnjake. Takođe, zločin u Srebrenici se nije dogodio na početku, već na kraju rata u BiH, koji je počeo u aprilu 1992. Rat u BiH je okončan 14.12.1995. godine. Stalno i "slučajno" se "gubi" iz vida da su u građanskom ratu u BiH, ginuli pripadnici sva tri naroda – Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Zločin nad Bošnjacima u Srebrenici je izvršen, ne kao deo namere da se istrebe Bošnjaci, već iz osvete, zbog zločina nad srpskim stanovništvom srebreničkog kraja, počinjenim od 1992. do 1995. godine, kada su Bošnjačke snage ubile 3267 Srba. Naravno, ništa ne može biti razlog za masakr nad Bošnjacima u Srebrenici, pa ni osveta.

Zloupotreba izraza genocid, dovodi do kompromitovanja i devalviranja naučnog, pravnog značenja pojma genocid i do hiperinflacije lažnih genocida. Dovodi do obesmišljavanja pojma genocid. Ako bi prihvatili nakaradne skorojevićke stavove o genocidu, onda bi svaki veći zločin u bilo kom sukobu na planeti mogao biti proglašen genocidom, što bi potpuno obesmislilo pojam genocida, i onemogućilo sprečavanje i kažnjavanje stvarnih genocida. Osim zloupotrebe izraza genocid, još su gori dvostruki standardi na Zapadu. Sa jedne strane za genocid se proglašavaju lokalni ratni zločini. Sa druge strane negiraju se stvarni genocidi, ili se žmuri i gromoglasno ćuti o stvarnim genocidima. Pojedine moćne sile i države, uglavnom sa Zapada, se trude da zamagle genocide koje su počinile. Zahvaljujući svojoj moći i uticaju u svetu i u samim Ujedinjenim nacijama, ove države su uspele da mnogi genocidi budu ignorisani ili zaboravljeni.

Istorija genocida

Istorija ljudskog roda je istovremeno i istorija ratova, zločina i genocida. Podsetiću samo na neke ratove u 20. i 21. veku, koji su odneli ogroman broj života. Ti ratovi u sebe uključuju i počinjene genocide. Prvi svetski rat (1914.-1918.), između 9 i 17 miliona žrtava. Drugi svetski rat (1939.-1945.), između 40 i 72 miliona žrtava. Rat u Koreji (1950.-1953.), između 1.9 i 3.5 miliona žrtava. Rat u Vijetnamu (1959.-1975.), između 1.5 i 4 miliona žrtava.

Delovi ljudskog roda su tokom cele istorije, vršili istrebljenje drugih delova ljudskog roda. Istorija genocida je neumitno povezana i sa negiranjem genocida. Najpoznatiji slučaj negiranja genocida je slučaj Turske, koja kao sukcesor Otomanskog carstva, negira da su Osmanlije počinile genocid nad Jermenima tokom 1914. i 1915. godine. Međutim, nesporno je utvrđeno da su Turci Osmanlije ubili između 1,2 i 1,5 miliona Jermena. Srbija i Republika Srpska nikada nisu negirale zločin koje su srpske paravojne snage počinile nad Bošnjacima u Srebrenici. Međunarodni sud pravde je utvrdio da Srbija, tj. SRJ nije počinila genocid u Srebrenici, niti taj zločin. Suština je da Srbija i Srpska, sasvim razložno, shodno međunarodnom pravu i definiciji genocida, negiraju karakter zločina u Srebrenici, a ne sam zločin. Srbija i Srpska kažu, u čemu se slažu stručnjaci za tu oblast, da jedan ratni zločin i nesporni lokalni masakr, ne može biti proglašen genocidom.

Osim što se, kroz istoriju, genocidi negiraju, o njima se i ćuti - prećutkuju se, a kao najčešće opravdanje za ćutanje navodi se protok vremena. Izneću samo deo dugačke istorije genocida.

Foto: Informer/Nebojša Bakarec

 

Genocid u Južnoj i Severnoj Americi

Nesumnjiva je činjenica da je tokom 400 godina kolonizacije Južne i Severne Amerike, koju su vršili Španci, Portugalci, Britanci, Francuzi i SAD, istrebljeno 95 odsto starosedelaca obe Amerike. Nesumnjiva je i činjenica da su kolonizatori Amerike imali nameru da istrebe starosedeoce. Kako je nemoguće utvrditi tačne razmere tog genocida, pomenuću da se procene kreću od 20 do 100 miliona žrtava. Podsećam, radi se o istrebljenju koje je trajalo 400 godina, na dva kontinenta. Autor knjige "Američki holokaust", Amerikanac Dejvid Stanard (David E. Stannard) dokazuje da je od 1492. do 1900. godine, ubijeno ili stradalo od novih zaraznih bolesti, čak 100 miliona starosedelaca obe Amerike. Procenjuje se da je trećina starosedelaca obe Amerike, ubijena, a da su dve trećine stradale od bolesti i gladi. UN nikada nisu donele bilo kakvu rezoluciju o ovom genocidu.

Foto: Informer/Nebojša Bakarec

 

Odgovornost za deo genocida nad starosedeocima Severne Amerike, snose i SAD, od njihovog osnivanja 1776. godine, pa do kraja 19. veka. Gromoglasno se ćuti o zločinima koje je počinila najmoćnija sila Zapada – SAD. SAD nisu odgovarale za smrt miliona ljudi čije živote su okončale, računajući i upotrebu atomskih bombi. Nikada nismo dobili odgovor na pitanje da li je ubistvo 300.000 ljudi u Hirošimi i Nagasakiju uopšte zločin, a kamoli genocid? SAD su odgovorne za smrt 2,8 miliona ljudi u Koreji. SAD su odgovorne za smrt 1,5 do 5 miliona ljudi u Vijetnamu. Zbog čega SAD nisu odgovarale za te ratne zločine? Primenjuju se sramotni dvostruki standardi, jer pobogu, ko sme da pozove na odgovornost najmoćniju državu na planeti? Gotovo niko u svetu, zvanično, ne govori o tome, gotovo da uopšte nije dozvoljeno govoriti o američkim ratnim zločinima, niti nazivati zločinačka dela SAD – zločinima, a kamoli tražiti da SAD odgovaraju za milione života koje su oduzele. SAD imaju toliku moć da otklanjaju čak i pomisao da su počinile ratne zločine i genocid, i da za njih treba da odgovaraju.

Genocid nad Srbima u Otomanskom carstvu

Naučnici se slažu da su u 18. i 19. veku turski i albanski pogromi nad Srbima poprimili karakter genocida. O tome piše veliki istoričar i naučnik, pokojni akademik Dimitrije Bogdanović u svom kapitalnom delu "Knjiga o Kosovu". Na primer u "Uvodu", strana 12., Bogdanović kaže: "Isto tako, poriču se neki stvarni istorijski događaji – kao što su velike seobe srpskog naroda, ili se jednim potezom pera briše mučna, zaista krajnje surova istorija tursko-albanskog genocida nad srpskim narodom u toku poslednjih stotinu do dvesta godina" (knjiga je objavljena 1984. i Bogdanović govori o genocidu nad Srbima od kraja 18. do kraja 19. veka). Isto tako akademik Bogdanović je na strani 183. Poglavlje 2. naslovio "Anarhija i genocid u Staroj Srbiji 1878-1912". U drugom delu knjige, pod nazivom "Razgovori o Kosovu" na strani 357. akademik Dimitrije Bogdanović kaže (odgovarajući albanskom šovinisti Ali Hadriju): "Reč je o nečemu mnogo krupnijem – o genocidu nad srpskim narodom. Tvrdi se, naprosto, da toga nema i nikad ga nije bilo. Za takvu tvrdnju u kojoj Ali Hadri nije usamljen, za tvrdnju koja neodoljivo podseća na već poznata osporavanja da nije bilo ni ustaškog genocida nad Srbima u NDH (…) Ne može se  bez krajnje zaslepljenosti i mržnje poricati tragedija genocida nad srpskim narodom, genocida čiji su se izvršioci regrutovali u sredinama islamizovanih Albanaca, a inspiratori i pokrovitelji odmarali u otomanskim vezirskim dvorovima". Što se genocida nad Srbima tiče, Albanci i Turci uporno negiraju  činjenice da su oni počinili genocid u Staroj Srbiji, u 18. i 19 veku. UN nikada nisu donele bilo kakvu rezoluciju o ovom genocidu.

Foto: Informer/Nebojša Bakarec

 

Genocid u Australiji

Postoje realne procene da je od kraja 18. veka, pa do kraja 19. veka, u Australiji, ubijeno oko pola miliona starosedelaca, Aboridžina. Veliki broj Aboridžina je stradao od zaraznih bolesti i gladi. Britanska imperija je bila kolonizator i vlast u Australiji i imala je nameru da istrebi Aboridžine. Populacija Aboridžina je na početku kolonizacije, brojala između milion, i milion i po stanovnika. Krajem 19. veka populacija Aboridžina je brojala oko 100.000. UN nikada nisu donele bilo kakvu rezoluciju o ovom genocidu.

Genocid u Kongu

Procenjuje se da je Belgija, kao kolonizator Konga, ubila između 5 i 10 miliona stanovnika Konga, u tzv. Slobodnoj Državi Kongo, između 1886. i 1908. godine. Ova belgijska kolonija je obuhvatala prostor današnje Demokratske Republike Kongo, prostor 76 puta veći od Belgije. UN nikada nisu donele bilo kakvu rezoluciju o ovom genocidu.

Foto: Informer/Nebojša Bakarec

 

Genocid u Namibiji

Između 1904. i 1908. godine, Nemačka pod vlašću cara Vilhelma Drugog, ubila je desetine hiljada pripadnika naroda Herero i Nama na području današnje Namibije. Genocid se dogodio u vreme dok je Nemačka na tom području bila kolonijalna sila. To područje se tada zvalo Nemačka jugozapadna Afrika i bilo je prva nemačka kolonija. Ubijeno je oko 70.000 Herera (80% pripadnika tog naroda) i 7.000 Nama (50% pripadnika tog naroda). Procenat istrebljenja ova dva naroda Namibije, govori o nameri Nemaca da istrebe ova dva afrička naroda. Nemačka vlada je 2004. godine, uputila službeno izvinjenje Namibiji zbog genocida, povodom 100. godišnjice genocida. UN nikada nisu donele bilo kakvu rezoluciju o ovom genocidu.

Genocid nad Jermenima u Otomanskom carstvu

Genocid nad Jermenima je počinjen 1914. i 1915. godine, u Otomanskom carstvu, za vreme Prvog svetskog rata i počinili su ga Turci. Ubijeno je do 1,5 miliona Jermena. Papa Franja osudio je u svom govoru, 24. juna 2016. godine, genocid nad Jermenima, i rekao: "Ta tragedija, taj genocid, koji, na žalost, obeležava početak tužne serije velikih katastrofa prošlog veka", rekao je Papa. Turska negira da je nad Jermenima počinjen genocid. Američki kongres je 30.10.2019. godine, usvojio  Rezoluciju, kojom se masovna ubijanja Jermena koje su sprovodili otomanski Turci tokom Prvog svetskog rata, nazivaju genocidom. Budući predsednik SAD, Džo Bajden, tada je rekao da se odlukom odaje počast žrtvama. UN nikada nisu donele bilo kakvu rezoluciju o ovom genocidu.

Genocid nad Grcima u Otomanskom carstvu

U vreme Prvog svetskog rata, pa do 1923. u Anadoliji, Turci su ubili stotine hiljada grčkih hrišćana. Grci procenjuju da je ubijeno oko milion Grka. Grčka tvrdi da je u Turskoj, u Anadoliji živelo oko 2,5 miliona Grka, a da je samo milion pobegao u Grčku. Grčka od 1994. taj masakr i službeno obeležava kao genocid, a Turska ga negira. UN nikada nisu donele bilo kakvu rezoluciju o ovom genocidu.

Foto: Informer/Nebojša Bakarec

 

Genocid u nacističkoj Nemačkoj

U periodu od 1939. do 1945. godine, nacistička Nemačka je počinila genocid nad Jevrejima, Rusima, Srbima, Poljacima, Česima i Romima.

Foto: Informer/Nebojša Bakarec

 

Procene kažu da je u direktnom genocidu ubijeno oko 13 miliona žrtava (oko 6 miliona Jevreja, oko 3 miliona sovjetskih zarobljenika, oko milion Poljaka, oko 1,5 miliona Roma, oko milion Srba itd). UN nikada nisu donele bilo kakvu rezoluciju o ovom genocidu.

Foto: Informer/Nebojša Bakarec

 

Genocid nad Srbima u NDH

Nacistička, ustaška tvorevina Nezavisna država Hrvatska je uz znanje Nemačke, od 1941. do 1945. godine, počinila genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima, u sistemu koncentracionih logora Jasenovac, koji su se nalazili na teritoriji današnje Hrvatske i BiH. Procene kažu da su ustaše u tom genocidu ubile do 800.000 Srba, Jevreja i Roma. Ustaše i NDH su imali jasnu nameru da istrebe sve Srbe, Jevreje i Rome iz NDH. Ovaj genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH, se zvanično u svetu, ne smatra genocidom. UN nikada nisu donele Rezoluciju o genocidu nad Srbima u NDH. Hrvatska osporava da je počinila genocid i drastično umanjuje broj žrtava. Pojedini hrvatski revizionisti osporavaju da su ustaše uopšte počinile veće zločine nad Srbima, dok drugi hrvatski revizionisti (Stjepan Lozo) tvrde da su Srbi počinili genocid nad Hrvatima 1941. godine!?!

Početkom avgusta, 4. i 5.8.1995. godine, Hrvatska je izvršila novi zločin nad Srbima, tokom zločinačke akcije "Oluja", kada su hrvatski neofašisti ubili 2500 Srba, građana Hrvatske, i proterali iz Hrvatske 250.000 Srba. Evropska unija je ćutala. SAD su ćutale. UN su ćutale. Po današnjim standardima Zapada o genocidu, koji se primenjuju na zločin u Srebrenici, zločini države Hrvatske počinjeni početkom avgusta 1995., spadaju u genocid. Poslednji rezultati popisa u Hrvatskoj pokazuju da se broj Srba u Hrvatskoj za 100 godina smanjio za 19% – sa 22% (1921.) na 3,2% (2021.). Kako se tako drastično smanjio broj Srba u Hrvatskoj? Putem genocida i putem etničkog čišćenja.

Genocid u Bangladešu

Tokom rata za samostalnost Bangladeša (do tada Istočnog Pakistana) 1971. godine, pakistanska vojska  - vojska Zapadnog Pakistana, stacionirana u Bangladešu je počinila genocid nad stanovništvom Bangladeša. Deset miliona stanovnika Bangladeša je pobeglo u susednu Indiju, a  procenjuje se da je vojska Pakistana ubila oko tri miliona stanovnika Bangladeša. UN nikada nisu donele bilo kakvu rezoluciju o ovom genocidu.

Genocid u Kambodži

Za vreme režima Crvenih Kmera u Kambodži, u periodu između 1975. i 1979. godine, taj režim je ubio, između 1,2 i 2,8 miliona ljudi, uključujuči oko 500.000 pripadnika naroda Čam i oko 300.000 kambodžanskih Kineza. Tribunal za Kambodžu, osnovan 1997. je osudio 5 lidera Crvenih Kmera. Kije Sampan je osuđen za genocid i za zločine protiv čovečnosti. Nuon Če, Kang Kek Lu, Jeng Sari i Jeng Tirit su osuđeni za zločine protiv čovečnosti.

Foto: Informer/Nebojša Bakarec

 

Genocid u Ruandi

Tokom 1994. godine u Ruandi je jedan deo naroda Ruande – narod Huta, počinio genocid nad drugim delom naroda Ruande, nad narodom Tutsija. Ubijeno je do milion Tutsija. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osnovao je Međunarodni krivični sud za Ruandu, koji je dokazao da je genocid u Ruandi bio rezultat smišljenog plana Hutu milicija za uništenje Tutsija, a ne plod anarhije koja je nastupila tokom rata. Taj sud je osudio 61 osobu, za zločin genocida, za zločine protiv čovečnosti i za ratne zločine. Na sudu je osuđen i premijer Ruande, Žan Kambanda, kao prvi šef jedne države osuđen za genocid.

Foto: Informer/Nebojša Bakarec

 

Genocid u Darfuru - Sudan

Rat u Darfuru, u Sudanu, je bio etnički sukob koji se odvijao od 2003. do 2009. godine. Nemuslimansko stanovništvo Darfura - hrišćani i animisti – pobunili su se protiv terora islamske vlade u Sudanu. Vladine paravojne jedinice počinile su potom strašne zločine u Darfuru. Sudanski predsednik Omar Al Bašir je optužen za ratne zločine 2008. godine. Ujedinje nacije su 2013. godine iznele procenu da je u Darfuru ubijeno 300.000 ljudi u genocidu. Međunarodni krivični sud za Darfur je 14.7. 2009. objavio optužnicu protiv bivšeg predsednika Sudana, Omara Al Bašira, za zločine protiv čovečnosti, i za to što je omogućio i naredio genocid u Darfuru.  Međunarodni krivični sud za Darfur je 12.07.2010. godine, izdao i drugu optužnicu, i nalog za hapšenje Omara Al Bašira zbog genocida.

Rat u Izraelu – zločini u Izraelu

Južnoafrička Republika je 29.12.2023. je pokrenula postupak – tužbu, pred najvišim sudom Ujedinjenih nacija, i optužila je Izrael za genocid protiv Palestinaca u Gazi i zatražila od Međunarodnog suda pravde (MSP) da to spreči. U podnesku Južne Afrike navodi se da je Izrael prekršio Konvenciju o genocidu iz 1948. godine. Izrael odbacuje sve optužbe. U svom zahtevu za pokretanje pravnog postupka Republika Južna Afrika tvrdi da su izraelska "dela i propusti (…) genocidnog karaktera, jer su počinjeni s potrebnom specifičnom namjerom (…) da unište Palestince u Gazi kao deo šire palestinske nacionalne, rasne i etničke grupe". Palestinski Hamas je od oktobra 2023. godine, ubio oko 1.400 Izraelaca i uzeo više od 200 izraelskih talaca u napadu na Izrael 7.10.2023. godine. Od oktobra 2023. godine, više od 34.000 Palestinaca ubijeno je u Pojasu Gaze. Ovaj rat pominjem zbog toga što upravo traje, i zbog toga što se zločini odvijaju pred našim očima, osam meseci. Ovaj rat pominjem zbog toga što bi po standardima primenjenim na zločine u Srebrenici, zločin nad Palestincima bio genocid. Međutim, zločin nad palestinskom decom, ženama i muškarcima, ne može da se karakteriše kao genocid.

Nosioci laži o genocidu u Srebrenici, iz Srbije

Predvodnica i glavni nosilac neistine o genocidu u Srebrenici je svakako Marinika Tepić Čobanu Živku, potpredsednica Đilasovog SSP. Marinika Tepić je 28.6.2016. potpisala, i Skupštini Srbije predala sramni predlog antisrpske Rezolucije o Srebrenici, kojim se Srbi i Srbija osuđuju za genocid. Marinika Tepić je pripadnica rumunske manjine  - svaka čast Rumunima. Marinika Tepić je poznata po jednostranoj osudi srpske strane u sukobima u Hrvatskoj, BiH, i na KiM, ali nikada nije osudila zločine nad Srbima u ratovima devedesetih, kao što nikada nije osudila genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima koji se dogodio u ustaškoj NDH. Takođe, Marinika Tepić nikada nije osudila zločine nacističke Rumunije u Drugom svetskom ratu, u samoj Rumuniji, kada je ubijeno preko 400.000 Jevreja i Roma, i nikada nije osudila zločine rumunskih nacista u Srbiji. Marinika Tepić je tokom Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Skupštine Srbije, održanog 14.11.2017. godine, između ostalog rekla: "(...) ja tražim zapravo da se u Krivičnom zakoniku prepozna kao kažnjivo negiranje genocida i ratnih zločina (…) i to naročito kada je reč o presudama koje se odnose na ratne zločine i genocid počinjen u naše ime. Vi se frljate nečim što je toliko teška i ozbiljna stvar, kao što je genocid, a niste u stanju da se suočite sa njim i da prepoznate da genocid nije pitanje broja, da li je žrtava bilo 100 ili sto hiljada, nego je pitanje namere, da se neki narod istrebi da nestane (…) Dakle, tu je ta genocidna namera u suštini".

Veliki deo opozicionih stranaka podržava laž o genocidu u Srebrenici. To su SSP, ZLF, NPS, PSG, SC, DS, Zajedno i Ekološki ustanak. Pored Marinike Tepić i SSP-a, stranka lažnih ekologa – Zeleno levi front je stranka sa najvećim brojem funkcionera koji javno tvrde da je u Srebrenici počinjen genocid! Lideri te stranke, Radomir Lazović, Biljana Đorđević, Jelena Jerinić i Dobrica Veselinović, godinama etiketiraju srpski narod i obeležavaju nas kao genocidni narod. Njima uz rame stoje i Nebojša Zelenović, Ćuta Jovanović i Dragan Đilas.

Foto: Informer/Nebojša Bakarec

 

Dva genocida nad Srbima

Srbi i Srbija nikada nisu počinili genocid. Nad Srbima je dva puta počinjen genocid. Prvi put u 18. i 19. veku, kada su Turci i Albanci u tzv. Staroj Srbiji, počinili genocid nad Srbima. Drugi put u 20. veku, kada je nacistička Nezavisna država Hrvatska počinila genocid nad Srbima. Posebno je pitanje, kojim Srbija tek treba da se bavi – da li je stradanje srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, kada je izgubljeno milion srpskih života, bilo i rezultat genocida?

Srbija je uvek bila na pravoj strani istorije – Dok je bila 500 godina pod ropstvom Osmanlija, u Balkanskim ratovima, u Prvom svetskom ratu, u Drugom svetskom ratu, krajem 20. veka i danas!

Na kojoj strani istorije su bili oni koji su počinili genocid u Nezavisnoj državi Hrvatskoj? Da li je to bila prava strana istorije? Na kojoj strani istorije su bili oni koji su počinili pogrome i etničko čišćenje u BiH, Hrvatskoj, na Kosovu i Metohiji, i oni sa Zapada koji su to podržali? Da li je to bila prava strana istorije? Na kojoj strani istorije su bile sve države "Centralnih sila" 1914.? Da li je to bila prava strana istorije? Na kojoj strani su bile sve države sila nacifašističke "Osovine" 1941.? Da li je to bila prava strana istorije?

Foto: Informer/Nebojša Bakarec

 

Srbija se 500 godina borila protiv Osmanlija! To je bila prava strana istorije! Srbija je 1914. bila na strani sila "Antante"! To je bila prava strana istorije! Srbija je 1941. bila na strani sila "Saveznika"! To je bila prava strana istorije! Srbija je izgubila milion ljudi u Prvom svetskom ratu, na pravoj strani istorije! Srbija je izgubila milion ljudi u Drugom svetskom ratu, na pravoj strani istorije! Srbija je uvek bila antifašistička. Uvek na pravoj strani istorije! Srbija je bila protiv rata u Koreji. Srbija je bila protiv rata u Vjetnamu. Srbija je bila protiv rata u Iraku. Srbija je bila protiv rata u Avganistanu. Srbija je protiv rata u Siriji. Srbija je protiv rata u Ukrajini. Srbija je protiv rata u Izraelu. Srbija je uvek bila na pravoj strani istorije.

Zbog svega toga Srbija neće mirno gladati i dozvoliti da bilo ko žigoše i stigmatizuje srpski narod kao genocidan, da krši norme UN, da gazi međunarodno pravo, i da obesmišljava pojam genocida. Srbija nikada nije negirala da je u Srebrenici počinjen užasan zločin nad Bošnjacima. Jednako tome Srbija oduvek traži da se ne ignorišu zločini nad Srbima u Srebreničkom kraju. Srbija se zalaže za neselektivnu kulturu sećanja. Predlagači Rezolucije o Srebrenici će verovatno na silu, uspeti da proguraju tu Rezoluciju na Generalnoj skupštini UN. Predsednik Vučić i tim Srbije će biti tamo da im se suprotstave, kao niko do sada. Juče 13.5.2024. predsednik Vučić je rekao: "Idem u Njujork, pošto onima koji bi želeli da optuže Srbiju kao genocidan narod, neko mora da pruži odgovor, i ja ću da im pružim odgovor onakav kakav zaslužuju". Da ponovim, već sada je predsednik Vučić postigao nemoguće i ostvario je ogroman uspeh, zbog odlaganja Rezolucije. Niko se u istoriji nije ovako sjajno borio za Srbiju, kao predsednik Vučić! Predsednik Vučić je uspeo, ono što retko kome polazi za rukom - da svetskim moćnicima sa Zapada, pomrsi račune i oteža podle naume! Bravo za državnika Vučića! Stoga, iako je to ravno nemogućem, imamo pravo da se nadamo da Rezolucija ipak neće biti usvojena.


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Izbori 2024

TV

Rezolucija o Srebrenici je zločin protiv mira! Kada jenjavaju sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku, potreban je novi sukob, a za to je najbolja BiH! (VIDEO)
Live TV

Rezolucija o Srebrenici je zločin protiv mira! Kada jenjavaju sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku, potreban je novi sukob, a za to je najbolja BiH! (VIDEO)

Tema "Info večeri" bila je izglasavanje Rezolucije o Srebrenici. Na glasanju Zapad nije dobio ogromnu većinu kao što je očekivao, ali će svakako to koristiti kao sredstvo protiv Republike Srpske. Da li ova neobavezujuća rezolucija može postati obavezujuća? Na ovu temu govorili su: Željko Čurović, predsednik Saveza Srba u Crnoj Gori, advokat Aleksandar Cvejić i Zoran Buljugić, pisac i prevodilac.

24.05.2024

22:50

Šta to lideri Nemačke i Francuske kriju od svojih građana? Narodi vodećih evropskih zemalja pojma nemaju šta se desilo u Njujorku!(VIDEO)
Live TV

Šta to lideri Nemačke i Francuske kriju od svojih građana? Narodi vodećih evropskih zemalja pojma nemaju šta se desilo u Njujorku!(VIDEO)

Kako tumačiti izjave zvaničnika koji su usledili nakon sednice SE? Ako se malo analizira obraćanje pojedinih ambasadora zaključuje se da je možda svet spreman za velike promene. Na temu donošenja sramne Rezolucije o genocidu u Srebrenici u specijalnom programu Informer TV govorili su politikolog Tijana Sorgić, analitičar Veljko Jovanović, predsednik saveza Srba u Francuskoj David Jakovljević, geopolitički analitičar Mihajlo Olujić, a uživo iz Minhena javio se i politikolog Vlasimir Vidić, dok se uživo iz Amerike javio novinar Dejan Jelača.

24.05.2024

20:51

JOŠ TV VESTI

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set

Srbija