Makron je zaigrao "ruski rulet", ako izgubi Evropa će biti u problemu?! Francuzi će krajem juna odrediti budući pravac EU
Podeli vest
Vanredni izbori koje je najavio Makron biće mnogo važniji za budući pravac EU od izbora za Evropski parlament. Ako izgubi, moraće da podeli vlast sa svojim krvnim neprijateljem, Le Pen. A ona je evroskeptik.
Izbori za Evropski parlament predstavljaju sukob nacionalnih interesa. Oni su često važniji u zemlji nego u Briselu ili Strazburu, s obzirom na difuznu prirodu moći i donošenja odluka u EU, piše Fajnešenel Tajms. Analizu britanskog lista prenosimo u celini!
Marin Le Pen je i dalje zaštitno lice francuske krajnje desnice nakon pobede njene partije na izborima za Evropski parlament, ali njen 28-godišnji štićenik sve više krade pažnju. Najglasnije klicanje na skupovima u toku kampanje nije stiglo za Le Pen, već za harizmatičnog predsednika stranke Žordana Bardelu.
U Info jutru o izborima u Evropskom parlamentu, ali i o ustaškom klanju skoro milion Srba u Jasenovcu, govorili su Dušan Berak, analitičar, Jovan Pejin, istoričar, Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine.
10.06.2024
09:57
Francuski predsednik Emanuel Makron je to demonstrirao u nedelju uveče, zadivivši svoju zemlju i ostatak Evrope. On je najavio vanredne izbore za Narodnu skupštinu najavio za 30. juni, dajući samo tri nedelje za pripremu, a drugi krug glasanja zakazao je za 7. jul.
Ovako je Makron reagovao na ubedljivu pobedu krajnje desničarske stranke Nacionalni skup Marin Le Pen na izborima za Evropski parlament u nedelju. Nacionalni skup je dobio 31,5 odsto glasova, više nego duplo više od Makronovog centrističkog saveza. Raspisivanjem nacionalnih izbora, čini se da Makron nastoji da blokira put Le Penove ka predsedništvu 2027. godine, primoravajući francuski narod da odluči da li zaista želi da njena stranka dođe na vlast.
Rezultati glasanja u Francuskoj mogu imati veći značaj za budući pravac EU od rezultata nedeljnih izbora za Evropski parlament.
"Ovo istorijsko glasanje pokazuje da kada ljudi glasaju, ljudi pobeđuju", rekla je liderka francuske krajnje desnice Marin le Pen navijačkoj masi pristalica na mitingu u Parizu.
Evropa je izabrala, dosta im je rata u Ukrajini, američke torture, preskupih energenata, ekonomskog nazadovanja, svađe sa Rusijiom i Putinom, izbeglica iz Ukrajine! Na izborima za Evropski parlament krajnje desničarske i nacionalne stranke ostvarile su istorijske rezultate, a ceh bezrezervne pordrške Kijevu i ispunjavanja američkih zahteva platili su u prvom redu predsednik Francuske Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc!
09.06.2024
22:17
Izbori za Evropski parlament pomerili su politiku EU udesno, ali ne presudno. Poslanici krajnje desnice činiće nešto manje od četvrtine parlamenta. Ovo je značajno povećanje u odnosu na pet odsto koje su dobili pre 15 godina. Ali neće preuzeti kontrolu nad Evropskim parlamentom, a kamoli EU. Ove političke snage su podeljene u dve glavne grupe i nekoliko nezavisnih partija.
San o evroskeptičnoj supergrupi koja bi mogla da se takmiči sa blokovima desnog i levog centra koji daju ton u parlamentu ostaje san. U stvari, krajnja desnica se može podeliti u tri grupe: tvrdokorni radikali uključujući Alternativu za Nemačku, vladajući pragmatičari predvođeni Italijankom Đorđom Melonijem i krajnje desničarski evroskeptici poput Le Penove.
Decenijama je Evropski parlament delovao kroz veliku koaliciju levog i desnog centra. 2024. godine, po prvi put, postalo je teoretski moguće da se pojavi većina, koja obuhvata politički spektar od desnog centra do krajnje desnice. Ali malo je verovatno da će to biti formalizovano. Desni centar je isključio saradnju sa ljudima poput Le Penove, a da ne pominjemo AfD. Ali oni su pomerili svoj takozvani kordon sanitaire, dozvoljavajući sebi saradnju sa Melonijem, koji radi sa Briselom, a ne protiv njega. To bi moglo značiti povećani konzervativizam u parlamentu po pitanjima kao što su klimatske promjene i imigracija.
Ovaj kordon sanitaire u Evropi se urušava već duže vreme. Do kraja ove godine, 10 od 27 zemalja članica EU, uključujući Francusku, biće pod upravom koalicija koje uključuju ili imaju podršku populističkih ili krajnje desnih partija. To se uglavnom dešava kada konzervativci nađu nešto zajedničko sa krajnjom desnicom.
Makron, s druge strane, može da rasteže ovaj sanitetski kordon, ali ga to dovodi do tačke loma. Ovo je paradoksalna situacija za lidera koji je svoje političke pozicije formirao kao proevropski političar sposoban da zaustavi uspon krajnje desnice.
Prevremeni izbori mogli bi da znače da bi radikalna evroskeptična partija Nacionalni skup, sa svojim protekcionističkim i nacionalističkim planom protiv EU, mogla da postavi svog lidera na mesto premijera za samo nekoliko nedelja. Predsednik će morati da deli vlast sa svojim krvnim neprijateljem. Ovo će za njega biti ponižavajući i verovatno veoma turbulentan suživot.
Nacionalni skup je već sada najveća opoziciona stranka u Narodnoj skupštini. Ona ima moćnu mašinu za kampanju i dobila je zamah nakon svoje ubedljive pobede u nedelju.
Makron je možda osećao da bi pozicija njegovog centrističkog saveza mogla dodatno da se pogorša. Njegov zapanjujući poraz ovog vikenda (njegova donedavna stabilna podrška od 20-25% počinje da jenjava) mogao bi da izazove rat za nasledstvo među njegovim pristalicama sa predsedničkim ambicijama. Njegova stranka Preporod već dve godine nema skupštinsku većinu i ima male šanse da u današnjim uslovima napravi koaliciju. Izgledi za neposrednu pobedu Nacionalnog skupa mogu podstaći druge stranke da formiraju izborne saveze.
Makron se verovatno nada da će, kao i na dva prethodna predsednička izbora, francuski birači, koji su imali priliku da dovedu Nacionalni skup na vlast, ponovo postati tvrdoglavi. Možda očekuje da će, ako Nacionalni skup pobedi na vanrednim izborima, vladati zemljom tako haotično da će aura neizbežne pobede Le Penove 2027. jednostavno nestati.
Makron može da tvrdi da u vertikalnom političkom sistemu Francuske, gde većinu moći ima predsednik, vlada nacionalnog skupa ne bi nanela veliku štetu ni zemlji ni EU. Ali mnogim ljudima u Francuskoj i drugde u EU, to izgleda kao očajničko poslednje sredstvo.
Izbori za Evropski parlament i uspesi desničarskih partija u Nemačkoj i Francuskoj glavna su tema svetskih medija u ponedeljak. Izgleda da su rezultati izazvali šok na Zapadu.
Belgijski premijer Aleksander De Kro rekao je da će od sutra biti "premijer u ostavci", nakon što je njegova partija desnog centra Otvoreni flamanski liberali i demokrate zabeležila loš rezultat na današnjim parlamentarnim izborima.
Uspon desnice u Evropi, pogotovo u Francuskoj i Nemačkoj sa AFD-om i Marin Le Pen na čelu, analizirali su gosti Info dana, Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije i analitičar Miloš Laban.
Kandidatkinja za predsednika Francuske iz "Nacionalnog okupljanja" na izborima 2022. godine i iz "Nacionalnog fronta" na izborima 2017. i 2012. godine, Marin Le Pen mogla bi pobediti na predsedničkim izborima 2027. godine ukoliko odluči da učestvuje, ali protivljenje političkog sistema zemlje otežaće ovaj zadatak, izjavio je za RIA Novosti bivši poslanik Evropskog parlamenta iz Francuske i politički analitičar Emerik Šoprad.
Krajnja desnica ima presudnu ulogu u Francuskoj nakon imenovanja Mišela Barnijea za novog premijera te zemlje, ocenjuju danas neki evropski mediji pozivajući se na analitičare i opozicione poslanike u francuskoj vladi.
06.09.2024
16:45
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Marin Le Pen je i dalje zaštitno lice francuske krajnje desnice nakon pobede njene partije na izborima za Evropski parlament, ali njen 28-godišnji štićenik sve više krade pažnju. Najglasnije klicanje na skupovima u toku kampanje nije stiglo za Le Pen, već za harizmatičnog predsednika stranke Žordana Bardelu.
Ukrajinska vlada može pasti u bilo kojem trenutku, a Kijev bi mogao da se preda čak i na prvi „nalet vetra“, izjavio je u intervjuu za RIA Novosti Džon Šipton, australijski aktivista i otac osnivača Vikiliksa, Džulijana Asanža.
Predstavnici Vlade i Skupštine Republike Srbije uputili su danas najiskrenija saučešća povodom teške nesreće u Novom Sadu, u kojoj je stradalo 14 osoba kada se obrušila nadstrešnica na staroj zgradi Železničke stanice.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom tragedije u Novom Sadu gde je istakao da se posebno zahvalio spasiocima i radnicima koji su mašinama pokušali da spasu svaki život koji se mogao spasiti.
Predsednik Aleksandar Vučić obratio se povodom tragedije u Novom Sadu, gde se danas urušila nadstrešnica na železničkoj stanici i ubila 14 osoba, a ima i više povređenih.
Advokat Miloš Delević izjavio je da je trojici Srba optuženima u slučaju Banjska produžena mera sudskog pritvora još dva meseca, što samo potvrđuje teror kroz koji prolaze Srbi na Kosovu i Metohiji.
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
U specijalnoj emisiji povodom izbora u Americi gostovali su politički filozof Dragan Kojčić i Darko Obradović iz Centra za društvenu stabilnost, koji su govorili o mehanizmima američke demokratije popu elektorskog koledža i glasačkim pravima.
Ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, oglasio se o tome da je završena akcija spasavanja u Novom Sadu, ali i da je bilans nesreće 14 poginulih i troje povređenih.
U toku je akcija spasavanja dve osobe koje se nalaze ispod ruševina stare nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu sa kojima su pripadnici spasilačkih službi u neprestanom kontaktu!
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je osam ljudi nastradalo u nesreći izazvanoj urušavanjem stare nadstrešnice na novoj zgradi Železničke stanice u Novom Sadu.
Povodom tragedije koja se dogodila u Novom Sadu oglasio se i srpski patrijarh Porfirije. On je poslao snažnu i emotivnu poruku i izjavio saučešće porodicama žrtava.
Železnička stanica u Novom Sadu je ruinirana 2000-ih godina i od nekadašnjeg ponosa postala ruglo grada, naglašava magistar istorije Ljiljana Dragosavljević Savin.
Srbija je zavijena u crno posle tragedije koja se dogodila u Novom Sadu kada se na staroj železničkoj stanici u Novom Sadu srušila nadstrešnica i prema poslednjim informacijama ubila 14 ljudi.
Pita Vilson napravila je pravi bum kada se 1997. godine predstavila televizijskoj publici kao Nikita u istoimenoj seriji. Ulogom akcione junakinje osvojila je svet, a bila je veoma popularna i u Srbiji.
Samo mesec dana pred premijerno prikazivanje, autorska ekipa filma "Volja sinovljeva" obradovala nas je prvim zvaničnim trejlerom koji nam otvara vrata u potpuni umetnički spektal koji se godinama čekao.
Serija "Sablja" počinje sa emitovanjem ove subote 2. novembra na Prvom programu RTS. Ovaj politički triler od osam epizoda bavi se ubistvom premijera Zorana Đinđića, kao i događajima pre i posle 12. marta 2003. godine.
Riblja čorba je specijalitet na slavskoj trpezi. Njeno spremanje je za mnoge prava umetnost u kuvanju, a mi vam donosimo recept sa kojim sigurno nećete pogrešiti.
Borin prijatelj iz detinjstva i bubnjar u njegovom prvom bendu "Hermelini" Aco Dimitrijević otkrio je na grobu čuvenog muzičara da je jedan od najvećih hitova "Riblje čorbe" umalo završio kod popularne pevačice narodne muzike.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.