Znate li šta znači cvet koji nosimo za Dan primirja? Njegova simbolika rasplakaće ceo region

Natalijina ramonda, poznata i kao cvet feniks, krasi amblem i nosi se na reveru širom Srbije uoči i na Dan primirja, 11. novembra. Ovaj cvet simbolizuje stradanje, ali i pobedu i vaskrs srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.

Amblem Dana primirja, kombinacija je Natalijine ramonde i lente Albanske spomenice, medalje dodeljivane srpskim vojnicima za izuzetnu hrabrost.

Koncept Natalijine ramonde - simbola obeležavanja Dana primirja u Srbiji, osmisli su sadašnji ministar spoljnih poslova Marko Đurić i ambasador u Brazilu Aleksandar Ristić.

Iako se Dan primirja u Srbiji obeležava kao državni praznik od 2012. godine, Natalijina ramonda se koristi od 2013. godine, a simboliše i vasksnuće Srbije i stradanja kroz koja je srpski narod prošao tokom i posle Prvog svetskog rata.

Natalijina ramonda koja može da oživi i kada se potpuno osuši, postala je sinonim srpskog stradanja i pobede u Velikom ratu, tokom koga je Srbija izgubila 1,24 miliona ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva po popisu iz 1914. godine.

Foto: V.J.

Srbija je iz teškog i iscrpljujućeg rata uspela da izađe kao pobednica, ponovo se rađajući kao cvet feniks.Natalijina ramonda, čiji je cvet visok 10 centimetara, pripada familiji Gesne riaceae, ima ljubičaste cvetove i tamno zeleno lišće, a cveta od aprila do juna.

U periodima suše, ramonda se sasuši i smežura, ali čim dobije dovoljno vode postepeno se oporavlja, uspostavlja normalnu fiziološku aktivnost i ozelenjava.  Tu jedinstvenu pojavu prvi je uočio botaničar Pavel Černjavski kada je prosuo vodu po herbarijumu.

- Divan cvet, koji uspeva na samo nekoliko mesta, jedno je prelepi Rtanj, na njegovoj severnojnstrani na 800 metara nadmorske visine u steni u simbiozi sa mahovinom. Ona je teško dostupna a zaštićena vrsta Zakonom i dobro je što je tako. Jer staza do vrh Rtnja počinje iz samog istoimeng naselja i mnogi ljudi se interesujuju, pogotovo turista koji sa nama planinarima krenu u pohode da je vide. Mi smatramo da je dobro što je tako mistična i nedostupna za sve - kaže Marina Perić, član Planinarskog udruženja "Šiljak" iz Boljevca, koja poznaje svaki kamen ove mistične planine.

Foto: V.J.

Ramondu je kod Niša, u Jelašničkoj klisuri, otkrio botaničar i dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, Sava Petrović, 1882. godine. Planirao je da novu vrstu nazove Niška ramonda, ali je odluku promenio u čast kraljice Natalije.

Natalijina ramonda raste uglavnom na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište velike bitke u Prvom svetskom ratu. Područja na kojima u Srbiji raste proglašena su za zaštićena područja, a to su Park prirode "Sićevačka klisura", Specijalni rezervat prirode "Jelašnička klisura", Specijalni rezervat prirode 'Suva planina' i Nacionalni park "Šar planina".

Na Dan primirja u pojedinim zemljama, posebno u Velikoj Britaniji, kao simbol se nosi cvet bulke - "Popi" je podsetnik na vreme kada je na razorenim i opustelim poljima, gde su vojnici masovno sahranjivani, a biljni i životinjski svet tenkovima i bojnim otrovima uništavan, prvi nikao krvavo crveni mak.

Foto: V.J.

Cvet i dalje raste na mestima bitaka u Francuskoj i Belgiji, o čemu je još 1915. pisao kanadski potpukovnik Džon MekKre u delu "Na polju časnom" - "Na poljima Flandrije".

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na dan kada je 11. novembra 1918. godine u 11 sati, nakon četvrogodišnjeg Velikog rata, najrazornijeg koji je svet do tada video, potpisano primirje, u posebnom vagonu u blizini gradića Kompjenj.