Znate li šta znači cvet koji nosimo za Dan primirja? Njegova simbolika rasplakaće ceo region

Natalijina ramonda, poznata i kao cvet feniks, krasi amblem i nosi se na reveru širom Srbije uoči i na Dan primirja, 11. novembra. Ovaj cvet simbolizuje stradanje, ali i pobedu i vaskrs srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.

Amblem Dana primirja, kombinacija je Natalijine ramonde i lente Albanske spomenice, medalje dodeljivane srpskim vojnicima za izuzetnu hrabrost.

Koncept Natalijine ramonde - simbola obeležavanja Dana primirja u Srbiji, osmisli su sadašnji ministar spoljnih poslova Marko Đurić i ambasador u Brazilu Aleksandar Ristić.

Iako se Dan primirja u Srbiji obeležava kao državni praznik od 2012. godine, Natalijina ramonda se koristi od 2013. godine, a simboliše i vasksnuće Srbije i stradanja kroz koja je srpski narod prošao tokom i posle Prvog svetskog rata.

Natalijina ramonda koja može da oživi i kada se potpuno osuši, postala je sinonim srpskog stradanja i pobede u Velikom ratu, tokom koga je Srbija izgubila 1,24 miliona ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva po popisu iz 1914. godine.

Foto: V.J.

Srbija je iz teškog i iscrpljujućeg rata uspela da izađe kao pobednica, ponovo se rađajući kao cvet feniks.Natalijina ramonda, čiji je cvet visok 10 centimetara, pripada familiji Gesne riaceae, ima ljubičaste cvetove i tamno zeleno lišće, a cveta od aprila do juna.

U periodima suše, ramonda se sasuši i smežura, ali čim dobije dovoljno vode postepeno se oporavlja, uspostavlja normalnu fiziološku aktivnost i ozelenjava.  Tu jedinstvenu pojavu prvi je uočio botaničar Pavel Černjavski kada je prosuo vodu po herbarijumu.

- Divan cvet, koji uspeva na samo nekoliko mesta, jedno je prelepi Rtanj, na njegovoj severnojnstrani na 800 metara nadmorske visine u steni u simbiozi sa mahovinom. Ona je teško dostupna a zaštićena vrsta Zakonom i dobro je što je tako. Jer staza do vrh Rtnja počinje iz samog istoimeng naselja i mnogi ljudi se interesujuju, pogotovo turista koji sa nama planinarima krenu u pohode da je vide. Mi smatramo da je dobro što je tako mistična i nedostupna za sve - kaže Marina Perić, član Planinarskog udruženja "Šiljak" iz Boljevca, koja poznaje svaki kamen ove mistične planine.

Foto: V.J.

Ramondu je kod Niša, u Jelašničkoj klisuri, otkrio botaničar i dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, Sava Petrović, 1882. godine. Planirao je da novu vrstu nazove Niška ramonda, ali je odluku promenio u čast kraljice Natalije.

Natalijina ramonda raste uglavnom na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište velike bitke u Prvom svetskom ratu. Područja na kojima u Srbiji raste proglašena su za zaštićena područja, a to su Park prirode "Sićevačka klisura", Specijalni rezervat prirode "Jelašnička klisura", Specijalni rezervat prirode 'Suva planina' i Nacionalni park "Šar planina".

Na Dan primirja u pojedinim zemljama, posebno u Velikoj Britaniji, kao simbol se nosi cvet bulke - "Popi" je podsetnik na vreme kada je na razorenim i opustelim poljima, gde su vojnici masovno sahranjivani, a biljni i životinjski svet tenkovima i bojnim otrovima uništavan, prvi nikao krvavo crveni mak.

Foto: V.J.

Cvet i dalje raste na mestima bitaka u Francuskoj i Belgiji, o čemu je još 1915. pisao kanadski potpukovnik Džon MekKre u delu "Na polju časnom" - "Na poljima Flandrije".

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na dan kada je 11. novembra 1918. godine u 11 sati, nakon četvrogodišnjeg Velikog rata, najrazornijeg koji je svet do tada video, potpisano primirje, u posebnom vagonu u blizini gradića Kompjenj.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.