SVI IH VOLITE, A DA LI ZNATE KAKO SU NASTALE PALAČINKE? Ovo je ISTORIJA omiljene poslastice!

Ovo sigurno niste znali!

Kada su palačinke u pitanju, među mnogobrojnim vrstama danas se najčešće pominju kineske, američke, mesne, šarene, bečke, čokoladne, švajcarske, zelene…

Gotovo da nema čoveka na planeti koji ih ne voli. Neki ih vole slatke, neki slane, ali palačinke su definitivno postale svakodnevnica savremenog društva. A da li znate da su prve palačinke (ako su se tada uopšte mogle tako nazvati) jeli antički ljudi? Naravno, to nisu bile palačinke kakve mi jedemo danas, već njihova preteča.

Foto: Pixabay

ODLIČAN TRIK! Evo kako da prepoznate POKVARENO jaje pre nego što ga RAZBIJETE - JEDNOSTAVNO JE!

 

U zavisnosti od mešavine sastojaka i načina pripreme, završni "proizvod" je izgledao kao mešavina palačinki, omleta i pogačica. Neke od ovih palačinki su bile slatke (voće, lešnici, med), druge su bile slane (sir, riba, meso). Recimo da su te palačinke bile najsličnije današnjim vaflima, kolačima, hlebu i krofnama.

Palačinke, kakve ih mi znamo danas, su "izmišljene" u srednjevekovnoj Evropi. Kroz istoriju, sastojci za palačinke (najbolje brašno, kukuruz, krompir), pribor (antičko kamenje za pečenje, srednjvekovna ognjišta, improvizovani tiganji koji su se koristili na logorskoj vatri, mikrotalasne pećnice) kao i "finalni proizvod" (tanke ili debele, slane ili slatke, prelivene puterom i sirupom ili rolovane i posute voćem) su se prilagođavali raznim nacionalnim kuhinjama i lokalnim običajima.

Ako je verovati legendi, savremene palačinke je smislio kuvar pape Gelazija I kad je 2. januara 492. godine u Vatikan došlo toliko hodočasnika da je ponestalo hrane, a našlo se samo jaja i brašna. Novootkrivena poslastica vrlo brzo je osvojila Evropu.

Foto: Pixabay

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.